Deo jednog od najvećih praznika, Božića. Svi su veseli (bar bi tako trebalo da bude), ide se u crkvu, pali se badnjak, takođe prilika da vidiš neke poznanike i čestitaš im Novu godinu, ako već nisi imao prilike za to. Takođe, još jedan razlog za odlazak je i kuvana rakija i vino, koje je fenomenalno. Svi se trude da budu fini kako i priliči prazniku, sve dok ne dođe na red da se uzme badnjak koji popovi iznesu u dvorište. E tada se ova fina gomila ljudi pretvara u krdo (ne bih rekla životinja, jer se i kog njih zna ko je vođa), nego u jednu nazalost prostačku i gramzivu skupinu koja se otima oko badnjaka i psuje majku boziju kome stigne. Tu se ne zna ko koga gura, ko kome otima iz ruke granu, a neke starije gospođe (da ne kazem babetine), koje glume da su bolesne i jadne, u tim trenucima postaju toliko "zdrave" i toliko se otimaju da ni supermen ne bi mogao da ih zaustavi. A ne daj boze da nekog zamoliš da ti da bar jednu granu, kad već ima 10, neće ni da čuje.
Neko iz mase 1: Ej šta se guraš, stićićeš na red!
Neko iz mase 2: Ma šta 'oćeš bre, jebi se!
Neko iz mase 3: Ej polako, ima male dece!
Ostali iz gomile: Daj to ovamo, ej bre je l´ si normalan, pazi kretenu...
ziva istina ++