
Није то обичан бадњак, к'о што је некад био, храстова грана, лепа, фина, добро одсечена и крај. Јок бре, сад их има са машницом, без машнице, са и без цвећа, са пола борове гране (ради декорације и мириса), са иконама (штампаним, црно-белим, наравно да се мора очувати аутентичност) и то све иде са храстовом граном по дифолту.
- Извините, колико је овај бадњак? (ради се о закржљалом представнику своје врсте, мали је и још мањи од оног што иде уз њега...)
- Тај, госпоја, тај вам је педес' динара...
- Ау, бре, човече, ала си га...
- Мора се, госпоја, знате, велика је шума, хладно... А 'оћете овај? Видите га, има и машну, и бор, мало да мирише, има жито, има сламу, има кукуруз, ма, фул опрема, све!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Sa mašnom 100 dinara! PLUS!
a mora da ima i daljinac da ga okrećeš da ga gosti vide s obe strane...
+
sam se zapali..