
Није то обичан бадњак, к'о што је некад био, храстова грана, лепа, фина, добро одсечена и крај. Јок бре, сад их има са машницом, без машнице, са и без цвећа, са пола борове гране (ради декорације и мириса), са иконама (штампаним, црно-белим, наравно да се мора очувати аутентичност) и то све иде са храстовом граном по дифолту.
- Извините, колико је овај бадњак? (ради се о закржљалом представнику своје врсте, мали је и још мањи од оног што иде уз њега...)
- Тај, госпоја, тај вам је педес' динара...
- Ау, бре, човече, ала си га...
- Мора се, госпоја, знате, велика је шума, хладно... А 'оћете овај? Видите га, има и машну, и бор, мало да мирише, има жито, има сламу, има кукуруз, ма, фул опрема, све!
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
Sa mašnom 100 dinara! PLUS!
a mora da ima i daljinac da ga okrećeš da ga gosti vide s obe strane...
+
sam se zapali..