Praznik? Možda!
Manifestacija. Svetkovina. Naravno!
Mnogo je lepih običaja vezano za taj dan, ali u poslednje vreme ovaj dan dobija neku drugu boju i totalno neke druge običaje.
Prvo, skupe se domaćini, izrakijaju se. Religiozno. Nabiju se u kola. Ponesu sve od prangija, alkohola, pečenja, mlevenog mesa, skara, ćumura što mogu da nađu i odu ekipno na posan dan u obližnju šumicu da rade sve, samo da ne seku badnjak. Za to im služe dva klinca iz ulice, koje su digli u cik zore da idu s njima da seku za celu ulicu. Jer ovi imaju pametnija posla. Rakijanje. Religiozno.
Onda se stigne na licino mesto. Rakija se. Religiozno. Pa se onda razvrti skara, ćumur, zamiriše meso, počne paljba, pesma, kurčenje ko je više pušaka, rakije i mesa poneo. Onda se rakija. Religiozno. Dok, naravno omladinci naseku dovoljno šume da se materijalom obezbedi omanja filijala Simpa.
Onda se jede. Religiozno. Uz rakiju i pucanje. Religiozno. Pa dođu na red okretne igre, neko se okreće po snegu jer ne može da stoji, drugi okreću pinca i tripuju neki drift. Šatro takmičenje. Religiozno.
Onda izbije oko 5 sati, seda se za volan, i nekako se dolazi u kraj. Braća nikako da se rastanu. Rakijaju religiozno još čuku vremena.
Onda svako svojoj kući. Svečana večera, i onda bam glava u šerpu od pasulja jer više ne može da se izdrži.P.S.
Mene su jedno pre 5,6 godina zajebali da sečem badnjak za celu ulicu dok oni rakijaju i pucaju.
Pretprošli Banji dan, sam se i ja izrakijao.
Ovaj bogami nisam teo. Otišo je ćale, a ja sam spavao do pola četiri.
Što je sigurno, sigurno, ipak se bolje uživa u psonoj večeri kad si trezan.
