
Чувена просторија која је вероватно најпознатији део овог позоришта, кроз коју су дефиловали многи чувари духовности и културе нашег народа из области филма и књижевности. Између чинова и представа ту би седеле неке од највећих легенди наше глумачке сцене,те би настајале чувене анегдоте,које се и данас препричавају. Ту је пролазио Бата Стојковић док је пред крај живота "учио рак да пуши", Милутин Бутковић тражио од келнерице нешто чорбасто - на пример вињак, Радмиловић причао причу о деди и хватању кокошке, Љубиша Бачић ласцивно добацивао колегиницама, а Љуба Мољац рецитовао своју еротску поезију и "причао фазоне док има вињака". Из те просторије су се сви они и многи други пењали на сцену да задиве публику и да дају све од себе, демонстрирајући неуморно свој таленат, да би се после представе вратили у бифе на нову туру разговора,смеха и - алкохола. Многи од њих више нису међу живима,ни бифе више не постоји, али остаје легенда, наслеђе и домаћи задатак за све будуће генерације да изграде неки нови светионик културе.
Док рајски ансамбл из године у годину постаје све богатији и богатији, нама остају Вук Костић, Иван Босиљчић и њима слични да исписују нове странице глумачке историје, која ће,све ми се чини,бити јако сиромашна.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Иван Босиљчић бар изазива влажење, док је Вук Костић јако пао... Свака његова улога после ''Апсолутних 100''... Није то то.
Fenomenalno, PLUŠČINA!!!
+čina
+..al šta znam, kostić i bosiljčić?...ipak je kostić daleko ispred...koliko god da je pao...
Може да изазива лучење влаге кол'ко оће, он добар глумац мож' да буде само у очима оних које замишљају сношај с њим...пластична флаша кад је савијеш има већу моћ трансформације...Костић игра све у фазону "не зезај се са мном,саћу те поломим,много сам зајебан", а ни то му не пролази...
Босиљчић је очајан глумац, као анорексични Костић.
Тај рад :)
Нарочито у серији ''Горки плодови''... Пробао сам да укапирам дубљи смисао, а онда сам се вратио на Family Guy да се вратим у живот.
"Горки плодови" је можда једина серија која искаче из уобичајеног смути-па-проспи шаблона и у основи је добра,али неки ликови (као дотични Гагула Џуниор) су неописиво иритантни. Family Guy сиду лечи :))