Ciničan izraz kojim opisujemo neke od najtežih vrsta psihofizičkih najeba. Jer, da se ne lažemo... Sadistički rogonja crvene kože i dlakavih nogu nije baš najpoželjnija osoba za bilo koji vid saradnje. Ako sa njim ortački sadiš tikve, na primer, vlastitim dupetom ćeš da drljačiš njivu.
Dobro, žurku sigurno ume da napravi i zabavno je. Njemu. Za takve žurke mu je i gajba uvek pripremljena. Veoma je topla, toliko da ne možeš bez kreme za opekotine. A koristiće zvanicama i u neke druge svrhe, naročito ako imamo u vidu da će svi osim organizatora biti na pogrešnoj strani kurca. Pa i korbača, lanca, žarača, Kačavende i drugih sado-mazo aksesoara. Osim temperature, ni miomirisi nisu zvanicama po volji; sumpor i dim nisu baš najomiljenije zamene za Ervik.
Jebiga, on je domaćin, njemu lepo i takve žurke pravi svaki dan. E, kad je rođendan, onda mora da se ubaci neki spešl ivent i po neki poklon za slavljenika, red je. A poklon služi za ekstra zabavu, naravno.
Samo se nadaj da taj poklon nećeš biti ti...
- Matori, priča se da si bio na ratištu i da si tamo pošteno okrvavio gaće. Je l' istina?
- Da, pa?
- Pa, ovaj, da nam ispričaš kako je bilo. Svi bi za nešto ratovali, štitili neke nacionalne interese i tako to, pa k'o velim, ti si to proš'o, da vidimo kako to izgleda...
- Nerado pričam o tome, ali 'ajde... Pokupe me u pola noći, strpaju u Pinca, obuku u zeleno i istresu negde Bogu iza tregera. Krenu sa patriotskim govorancijama, kako smo mi povlašćeni što smo tu, svi su na nas ponosni i šta ti ja znam. Tutnu mi pušku u ruke i 'ajd da braniš državu negde u kurcu. A iskreno, to me i bolelo za tu državu koja mi ga utera kad god joj se pruži prilika.
- Ih, sad i ti...
- Deco, deco... Jes' rat fascinantan samo onima koji u njemu nisu učestvovali... Bace me u neku jedinicu, stave pred komandanta pijanog k'o čep, nateže on onu flašu i kaže "Ajde uz onu uzbrdicu, tamo je neprijatelj napravio utvrđenje, pa ožežite. Ako nećete, streljam vas". Mi krenemo i tad počne...
- U, jeeeee...
- Trčimo, a na nas pljušti olovo, krenula i artiljerija. Podrhtava ti zemlja pod nogama, zagluvi te, smrdi na barut i sumpor na sve strane, oči suze, ništa ne vidiš. Samo primetiš da gacaš po krvi drugara, vidiš po neku ruku bez tela, iznutrice, čuješ nekoga kako kuka... Baš kao da smo otišli kod đavola na rođendan. I tad me strefilo. Da ne beše onog mog zemljaka da me odnese nazad do bolnice, tamo bih i kosti ostavio.
- Jes' žurka...
- Marš, majke vam ga balave! Super žurka, a mi svi poklon kurve tom đavolu da se zabavlja!
- Valjda ti se ta država odužila...
- Aha, zahvaljujući njoj se i osećam k'o kurva najviše! Priznali mi invaliditet 19% jer bi sa 20 morali da mi daju penziju! A sad tutanj napolje zajedno sa tim belim miševima što ste ih sa sobom poveli!
- Kakvim belim...
- MORE, ČIBE DOK NISAM DO'VATIO HEKLERA PO VAMA DA OPLETEM ILI ZUBIMA DA VAS POKOLJEM, BANDO IZDAJNIČKA!!!
