Drevna narodna izreka koja na veoma plastičan ali i bizaran način govori o beskorisnosti, suvišnosti i totalnoj nepotrebnosti postojanja jednog ljudskog bića. Diskretnosti oslobođen komentar, upućen nesrećnoj majci koja je verovatno propljuvala likvor rađajući jednu, ispostaviće se, običnu cepanicu. Ustvari, siguran sam da bi i jedna cepanica bila mnogo korisnija od osobe u biti - zgubidana koji badava troši vazduh i džaba hleb glođe, što se kaže. Njegova ili njena nesposobnost poistovećuje se sa sposobnošću nadgrobne ploče da diplomira na FON-u, što je, priznaćete, ne baš previše težak zadatak. Elem, srpski narod je uvek umeo da bude duhovit u situacijama koje su to od njega zahtevale i ovaj slučaj nije ništa drugačiji. Naravno, niko se pametan nije setio da jadnim svinjama donese taj jebeni kamen iz naslova ali to je već neka druga tematika.
- Sine, ajd' molim te skokni do šupe i nacepaj malo drva. Za'ladelo nešto u kući, promrz'osmo živi, jebotebog...!
- 'Oću, ćale, 'oću...***
- Pa, dobro, doktore, kako je naš mali...?
- Ah, šta da vam kažem...Ja i dalje ne mogu da pojmim kako je samo jednim jedinim zamahom uspeo sebi obe noge da odseče! Jeste li vi sigurni da ga nije napala neka kriminalna grupa ili horda...?
- Ama, kakvi, doktore, pa znamo mi našeg sina! E, Radmila, Radmila...Bolje da si drvo rodila, hlad kravama da pravi nego što si doživela da ti rođeni sin sopstvene noge za potpalu seče...!
