Jedina akcija koja preostaje u određenom srpskom dijalogu, u slučaju žestoke psihičke jebačine.
Jel'-ti-to-mene-jebeš? lepo upakovano, sa kulturom. Pa, čekaj pozu da promenim, bar da mi udobno bude dok mi penetriraš po psihi.
A: E 'de si Banѕov. E tebra, pare dobijaš za koji dan, brate, nije do mene. Znaš brate da ja nisam takav čovek, znatči, splet okolnosti, situacija vrlo zajeb...
B: Ček', ček', samo čas.
A: Aha?
B: Promenio sam pozu, aj' cepaj.
A: Hm... A?
B: Pa ne brate, da se namestim da me ne nažulja dok stoički penetriraš u mene. Očistio sam glavu od misli da i tebe ne žulja, udri sad.
