Česnica

ЛИЦА
Жарко (отац)
Лидија (мајка)
Грубан (деда)
Славиша (унук)
Тања (беба)
Поштар
------------------------
Дешевање уочи Троичина дне у стану Павловића

Жарко (сам са собом)
Виђи врага су седам бињишах су.... А?? Прде ли то жено???
Лидија (промешкољи испод јоргана и окреће према зиду)
Жарко: Пу јеб'о те покојни отац, сереш ту к'о каква кобила!

ДИИИИИНГ ДООООНГ

Неколико секудни и почиње општи метеж у дому Павловића

Жарко: Тишина, немој ко да је отворио. Можда су из дистрибуције, дошли да сијеку струју!
Лидија: Молим? Зар ми не плаћамо струју редовно?
Жарко: Добро жено, јебо га ти, знаш да сам лијечио зубе.
Лидија: Жарко ти носиш протезу, разговараћемо о ово....
Грубан: (дере се) А?? Сијеку струју? Море што те не удавих ономад док сам био јачи од тебе. Изроде! Пакуј ме, оћу да идем код Љубице да живим! На шта мислиш ти да ја пуним батерије за слушни апарат!
Славиша: Деда, па ти и са апаратом не чујеш ништа.
Грубан: Јесте пиле дедино, отац ти је идиот.
Беба: (плаче)

Бијела коверта се промаља испод дна врата

Жарко: Ух, нису душмани. Добро је. Не пише ништа на њој. Је ли неко очекује писмо?
Славиша: Тата, ја сам писао деда мразу. Можда је одговорио.
Жарко: Осим од деда мраза, је ли очекује неко писмо?
Лидија: Можда је моја сестра. Можда је послала паре. Има она обичај. У Швајцарској се лијепо живи.
Беба: (мешкољи се у креветцу и благо смјешка)
Жарко: Ето и Тања ти се смије. Једина корист од твојих коју смо видјели је што су далеко, па не морамо да их гледамо.
Грубан: А? Море шта ви тамо вртите ту куферту ко да је чесница. Отварај! Па ко пуковник ко покојник.
Жарко: Можда је од суда. Можда је комшија Сафет сазнао да сам му отровао кера. Ти си крива женетино! Те носи папуче, те не да да се спава, та задиже ми сукњу, те муслиман!
Лидија: (плаче) Куку мене, шта напра...
Грубан: (отима писмо из руку) Море, да сам ја био лезилебовић ко и ви, не би сад ни овај доручак био на столу. Дај вамо. Вазда сам био срећне руке дукат да извучем!
Ово нешто на страњски, види Жаре сине, можда ме Њемци терете за нешто из рата. Куку мени.
Славиша: Деда, па ти си био мали кад се ратовало.
Грубан: (милује га по глави)
Жарко: (узима писмо и преводи) Поштовани, ја сам свргнути афрички диктатор. Покушавам побјећи из земље са 2 милиона долара. Уколико сте заинтересовани да помогнете, радо ћу вам дати половину од наведеног износа. Јавите ми се на следећу мејл адресу...
Лидија: Опет они преваранти, ајте да доручкујемо, баци то у шпорет.
Грубан: Јесмо добили нешто? Јесам извукао дукат? хехе
Жарко: Јеси тата, добио си курац.
Грубан: Хехе