Vraćaš se pokisao, sjeban i vidiš samo crnilo pred očima i pitaš što te nikada nisu upozoravali šta te čeka u životu kad si bio mlad, zelen i prevelika budala da sam skapiraš. Pohvale lepim rečima postaju beznačajne onog dana kad se sukobiš sa stvarnošću i shvatiš koliko još moraš pasulja da jedeš u životu.
"Jbg. nisi moj tip."
"Ali..."
"Žalim, al' ja sam svoje rekla."
"Ali..."
"Slušaj ti zaista ne želiš da znaš šta ja mislim o tebi, ovo što sam ti rekla je najblaže što mogu da kažem, nemoj da me teraš da ti kažem zašto."
