Faca mu je uvek ista: usta skupljena u O ko da je posis'o kilo limuna, nos iz doba Rima i obrve izvijene u bič stilu. On je taj koji te hvata za ruku i ćutke vraća na mesto jer je na semaforu još žuto, on baca prekoran pogled Hitlerovog dvojnika ako glasno pričaš telefonom u tramvaju ili ako si ne daj Bože seo a on je krenuo baš na to mesto. Interesantno što je takođe i krpelj na sisi svoje babe polako i sigurno već cirka četres pet godina i što bez nje ne bi znao gde mu je vilica i šta je bilo sa Slobom.
