Penzioner, umorni čikica koji šeta ulicom noseći kesicu sa logom avona. Nije on metroseksualac, ne interesuje ga ni šta to znači, u toj kesici su mu lekovi za redovnu terapiju, poneki analgetik i par tableta ranisana ako se zatekne negde na ručku.
Bila mu je ćerka pre nekoliko dana. Redovno dolazi svakog meseca da mu podigne penziju, plati račune, kupi par voćki i donese te iste lekove iz apoteke. Usput joj je zgodno da, kad je već podigla novac, isplati i poručenu šminku pa lekove stavi u tu kesicu od distributera šminke.
A on šeta. Svrati malo do bandere na ćošku da se informiše kod koga više ne može da odlazi na kafu i razgovor, ode do kafane da malo odmori pa posle opet. Kod starih prijatelja na čašu vode uz lekove, možda se usudi i par rakijica da popije. Ko ga jebe, ionako mu lekovi ne znače previše, a žena je odavno otputovala u jednom pravcu, neće joj smetati.
I nosi tu AVON kesicu. To mu je ćerka donela, zlato tatino. Svratiće ona opet za koji dan, prekosutra je drugi deo penzije.
