Klošar svoje vrste. On nije neko ko vonja travuljinu, spava na trotoaru Knez Mihailove ili organizuje i učestvuje u Hirošimi. On jednostavno žali za propuštenim prilikama. Za njega je nekada sram bio ego, bruka pobeda, a blam zlato na ZOI u Sarajevu '84. Voleo je da se ponaša kao mangup, da glumi baju sa cvidžama kupljenih kod Ho Tai Conga, ali jebi ga, vreme ga stiže, kucnuo mu je čas da ostavi neki trag za sobom, nešto što će ga predstavljati u budućnosti, a ne da se ponaša kao huligan iz gimnazije i da pravi pičvajze po komšiluku. U tom trenutku on shvata da više nema zajebavanja i da mora da se pokaže u elegantnijem stilu.
Napolju tutnji kiša. Ona prolazi pored njega, sa nekim gaborom, i stavlja mu do znanja da nema nazad i da ga je precrtala iz svog života. A bila je do ušiju zacopana baš u njega, još dok se njen cvat širio kroz varoš... Njemu se sve obija o glavu...
-A imao sam šansu kod nje jebo me otac... Koji sam ja... :izdah: Defektant.
