Nekontrolisano češati svrab prouzrokovan iritacijom kože ili ujedom komarca.
- Ćero ljubi te majka, pa dokle se više češeš, moramo da uzmemo one mrežice za prozore, pa prokrvarila si butinu, pogledaj!?
- Nije od češanja, to mi je iz pičke.
Kultna ćevabdžinica iz svakog kvarta koja tačno pokazuje smenu generacija.
Ćale je išao na pljedžu kod tetke, a deda se udvarao novoj mlađanoj devojci što peče ćevap.
Kad piješ na račun stranke.
Stomak od kojeg čovek ne vidi svog labuda
Reči koje plaćeni ubica svakodnevno čuje od svog šefa.
Arhaičan poklič iz Prvog svetskog rata. Izbacuje strah iz kostiju, a uteruje hrabrost i nadčovečansku silu za borbu protiv okupatora i nerijatelja koji se časti plodovima naše zemlje. Posle takvog naređenja iz rova, više ništa nije nemoguće. Moral i principi padaju u zaborav, a na snagu stupa gnev i osveta.
Ispršenih grudi se izlazi iz zaklona sa bajonetom u šaci i goni se neprijatelj do smrti. Važno je samo da teče potok krvi, nemačke, bugarske,austrijske krvi, bez stajanja i čekanja. Bajonet mora da radi do samog kraja. Nije važno ako pogineš, borio si se hrabro. Jedino što je važno jeste da ubiješ više njihovih nego što su oni pobili celog tog dana. Karađorđeva zvezda će visiti na tvom reveru ili na reveru tvog preživelog sina ako ti staneš.
Danas se izraz koristi metaforički kao motiv za izlazak iz teške situacije. Nešto kao sad ga lomi samo sa mnogo više jačine, žestine, emocija i želje.
1: ČUVAJ OVOG FERNANDEZA, ZAPNI, GRIZI! Zabo nam je dvadeset koševa! POTOK KRVI NEKA TEČE!!
Potreba za mokrenjem povećava se upravo srazmerno blizini WC šolje.
Džaba si zadržavao pola sata u gradskom prevozu i još petnaest minuta dok si trčao slalom oko dece i penzionera na putu do stana...
Jebu ih i nastavnici i direktor. Primaju k'o Prima štapići.
MA KAKVI PRIMA ŠTAPIĆI, UVEK MOŽE JOŠ! OPPAAAAAAAA!!!
Sine, moraš da budeš alapljiv na sisu!
U kafani, izraz korišten za označavanje trenutka koji vodi do eskalacije naboja i u kom počinje tradicionalna srpska makljaža.
- Matori, ko te tako našmink'o?
- Ma neki lik iz kraja, sedimo u kafani, uđe neka klinka i tu nastaje sporni trenutak, ja kažem "U al je dobra ova balavica", a on "to mi je sestra" i on s flaš....
- Ma jasno mi je sve! Nemoj više.
Kada u gostima, radi loše brave na vratima toaleta, pišanjem u centar šolje preventivno signalizirate ostalim ukućanima svoje bivstvovanje i sprječavate neugodnu situaciju.
Makedonski proizvodjač ukrasnog kristala.
Pored čuvenog vojskovodje "Aleksandra Velikog" i piva "Marko Kraljević", još jedan prepoznatljiv makedonski brend.
Mirče Stojkovski : Slušam na vesti kažuvaju, ako sakame da se pridružat vo EU, moramo se otkažat od našite otec na otcite, Aleksandar Makedonski, negoviot lik i delo. Pa, toa e nečueno, bolje mi koža so grbot otstrani, cutra kradat Svarovskog taka....i neka, kada ne postoi edinstvo. Drugite naši jajca i uši zavrt.
Trpe Ležovski : Ne si udarmo na nervi, ajmo na po dva Marko, jas kupuvam.
Mirče Stojkovski : Drug Trpe, ti zboruva mudro!
Legolas - pomalo naivni ortak koji je uvek tu da nas odbrani od raznih zala i pokvarenih ljudi, iako to neretko uopšte nije ni potrebno.
- Ahahaha, vidi ga ovaj, hvali se da je neki basketaš, a ne može vola da ubode.
- Alo bre, znaš li ti kome se obraćaš? On je Milan Petrović, sin Bobana Petrovića, bivšeg igrača Partizana! Dečko je bio najbolji junior Partizana, ali ga je ozbiljna povreda kolena sprečila da napravi ozbiljnu karijeru!
- Sedi dole, Legolase, nemoj hraniti trola.
Pokriće za sva sranja i nerede koji mogu da se dese u jednoj zemlj.
- Navijačke grupe pretukle palicama kaluđera kad je izašao na parking iz svog džipa...
- Navijačke grupe isekle satarom mladića koji je došao na odmor iz Francuske
- Navijačke grupe navijale na utakmici remetivši javni red i mir...
Imaginarni prijatelj Petra Dende.
- Jaoj, jaoj, pa šta to rade ovi Španci, igraju kao na treningu. Pa oni kao da žele da izgube od Italijana. Pogledajte ovog San Emetrija, ispada mu lopta iz ruku prilikom šuta. Sramotno izdanje Furije!
--------------------------------------------------------------------------------------------------
(u međuvremenu u domovima u Srbiji)
- Jebo te San Emetrio, ne kaže se San Emetrio, već San Emeterio. Karaćemo Špance u četvrtfinalu kad igraju ko pičke!
Opis radnog veka jednog radnika elektrodistribucije zaduženog za postavljanje bandera.
Odgovor Edipa na pitanje otkud mu kondomi.
Krajnje nebitna osoba. Bitna koliko i Pakistancima prava žena. Nikoga ne zanima šta se sa njim dešava, šta radi, ima li od čega da živi. Jedini je kome strina iz lokalne trafike ne kaže "komšija". Ništa mu ne stiže poštom pa ni računi, deca mu nikad nisu iz nestašluka pozvonila na interfon, Jehovini svedoci su ga zaobišli svaki put... I da umre, ne bi mu ni grobari došli na sahranu.
-Matori, je l' ti organizuješ ono okupljanje oko godišnjice mature?
-Aha.
-Pa dobro bre koji će ti to u životu? I još gore, koji će nam to u životu?
-Ma hajde, biće do jaja, vidimo drugove iz gimnazije, nismo se videli ima već par godina.
-Pravo da ti kažem otkad njih nisam video život mi je krenuo na bolje. Umrla mi ujna i ostavila mi gajbu na Dorćolu, umro mi deda i ostavio mi reno četvorku, al' garažiranog i umro komšiji pas. Čak sam i jebo.
-Ne smaraj, Cvetko, biće do jaja. E uspeo sam da kontaktiram sve sem onog...kako se ono zvaše...jebote stao mi mozak. Mislim da smo ga zvali "Hamli"...
-Halej, brate, Halej.
-Nikad mi neće biti jasno zašto smo mu dali taj nadimak, kad se zvao...
-Zvao se Gojislav i sram bilo njegove roditelje zbog toga, mada ja nisam baš najbolja osoba da mu nešto kaže. Jebote, devojke mi ga zovu cvetić, bela rada... Tuga, brate. Zvali smo ga Halej po Halejevoj kometi jer smo ga retko viđali.
-Je l' on beše nije dolazio u školu ili..?
-Niko to sa sigurnošću ne zna. Zna se jedino da je postojao, mada ni to nije baš sigurno...
-Pa dobro, moram i njega da nađem da pozovem.
-Zašto?
-Pa zovem celo bivše odeljenje, moram i njega.
-Ma ko da je bitno.
-Koje si đubre, pa ne možemo bez njega.
-Kurac ne možemo. Jebote, on da umre ni grobari mu ne bi došli na sahranu, ne znam šta ti nije jasno? Neće niko ni izvaliti da nije došao.
-Pa znam ali mi je žao...
-Žao je i meni što se Danka Mešalica udala u četvrtoj godini za Žiku stolara, ali Bože moj, život ide dalje.
Moto zbog kojeg se na grob preminulog sipa skuplje vino.
