Krajnji način promocije neke vukojebine od strane njenih žitelja. Predstavlja vid alternativne terapije nezdravom gradskom životu ispunjenom morem betona, asfalata i bez ikakvog zeleniša. Sad ti meni reci kako da roditelj ne prihvati ovu sugestiju? Svima koji imaju decu, roditeljski instinkt će ekspresno proraditi i poruka će biti prihvaćena kao relevantna.
A, brat bratu, ima tu i neke logike. Nigde betona, nigde asfalta (osim ako im ovi iz lokalne zajednice nekim slučajem nisu ispunili predizborno obećanje), nigde nasilja, osim onog nad tovnim prasićima i pilićima. A budimo realni, nigde ni drogoša ni nezdrave trave, samo kvalitetni primeri flore korišćeni u nadrilekarstvu već vekovima. Od domaćih travki, predlažemo avgustovsku ambroziju, koja suzi oči više od bilo koje šiptarke ili avganistanke. Nigde đubreta po ulicama i plastičnih flaša, eventualno neka balega od koje i konj diže kopitu da ne isprlja potkovicu. Jebeš mi mater ako ovo nije melem za dušu.
Sine, pakuj kofere, idemo kod maminih na selo!
Dobra dan, teta Dobrila, kako ste?
- Hej, pa, gde si ti, zete? Ne javljaš se!
Evo, imali neke obaveze, Milica i ja smo u gužvi, ne znamo šta ćemo! Obećali decu da vodimo na Zlatibor, ali ne možemo stići, pa se deca ljute!
- Zete, da prostiš, jeb'o Zlatibor, bani do Nepričave i povedi decu da očiste pluća, otrovaše vam se deca u gradu!
Hm, ne znam baš...
- Ma, pazi šta ti ja kažem, samo ih ti dovedi, skroz su ubledeli od zadnjeg puta kad smo se videli. Pa kad im deda izdinsta taze slezenu, ima se poprave skroz!
