Контрапродуктивни обичај старијих укућана (посебно кевин) да се све што се употреби врати на ''место где припада''. Визуелно лоцирање светог нам помагала обично ступи у први план тек када позадина удобно потоне у кауч или фотељу и правило ''ако је ван домашаја, није неопходно'' преузме контролу. Количина разочарења које уследи сазнањем да је даљинац ван, не једног, него 4 домашаја руку пропорционална је растућој радозналости зашто се, кој мој, дотични предмет држи уз екран. (?!)
Епилог је устајање уз гунђање и наравно, ручно пребацивање жељеног канала, док се даљински намерно игнорише. При повратку у гнездо срџба према даљинцу, милом и слатком, експресно нестаје, па се уживање отпочиње...
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.