Kontraproduktivni običaj starijih ukućana (posebno kevin) da se sve što se upotrebi vrati na ''mesto gde pripada''. Vizuelno lociranje svetog nam pomagala obično stupi u prvi plan tek kada pozadina udobno potone u kauč ili fotelju i pravilo ''ako je van domašaja, nije neophodno'' preuzme kontrolu. Količina razočarenja koje usledi saznanjem da je daljinac van, ne jednog, nego 4 domašaja ruku proporcionalna je rastućoj radoznalosti zašto se, koj moj, dotični predmet drži uz ekran. (?!)
Epilog je ustajanje uz gunđanje i naravno, ručno prebacivanje željenog kanala, dok se daljinski namerno ignoriše. Pri povratku u gnezdo srdžba prema daljincu, milom i slatkom, ekspresno nestaje, pa se uživanje otpočinje...
