
Контрапродуктивни обичај старијих укућана (посебно кевин) да се све што се употреби врати на ''место где припада''. Визуелно лоцирање светог нам помагала обично ступи у први план тек када позадина удобно потоне у кауч или фотељу и правило ''ако је ван домашаја, није неопходно'' преузме контролу. Количина разочарења које уследи сазнањем да је даљинац ван, не једног, него 4 домашаја руку пропорционална је растућој радозналости зашто се, кој мој, дотични предмет држи уз екран. (?!)
Епилог је устајање уз гунђање и наравно, ручно пребацивање жељеног канала, док се даљински намерно игнорише. При повратку у гнездо срџба према даљинцу, милом и слатком, експресно нестаје, па се уживање отпочиње...
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.