
Беше у почетку непојамни сингуларитет који није заузимао простор, нити је време у њему текло, и све што данас постоји у њему је било садржано. И десило се нешто несхватљиво, данас то зову Биг Бенг, непојамне и невероватне енергије се ослободише, и настаде Свемир, густа и ужасно усијана маса честица. И материја и антиматерија су се у њему сударале, производећи ужасне експлозије, по интензитету човеку незамисливе.
А када се свемир мало охладио, почеше у њему да се формирају галаксије, огромне гроздове водоника поче да уједињава нова сила, гравитација, и прве звезде, моћне и незамисливо велике, плануше фузионим огњем, први пут осветливши таму космоса. И ујединиле су се у галаксије, и први пут све што постоји по први пут беше обасјано јасном светлошћу.
И прва генерација звезда сагорела је своје гориво, и свака од њих је страдала у експлозији каква се данас не може видети, и просула је своју утробу, расувши теже елементе около. И нове звезде су дошле, мало тамније, мало слабије, али у себи су чувале огањ претходница. И тешки елементи, шљака прометејске прве генерације, поче да формира планете око њих.
И једна звезда око себе сакупи довољно материјала и постави у орбиту око себе десетине чврстих тела, које се данас зову планете, планетоиди и астероиди. И на трећој планети поче после неког времена нешто чудно да се дешава: услед хемијских реакција звездане шљаке почеше да се формирају све сложенија и сложенија једињења.
И та једињења бејаху све сложенија и сложенија, и на крају дође до тога да су почела да се спајају у гомилице и гроздове који сами себе умножавају, и настаде живот.
И живот се борио, против средине и против другог живота, и јео је све око себе што је стигао, и бивао је све компликованији, и опстајао је и растао по законитостима природне селекције. Свемир му је слао истребљење, а он се сваки пут опорављао и бујао још јачи, још разноврснији, славећи стваралачку снагу универзума.
И у својој мудрости, природа на крају изнедри човека, врхунац стварања, драгуљ у круни еволуције, најсавршенију појаву у универзуму, створа чији мозак је најкомпликованија ствар у свемиру, биће које једе, пије, спава, јебе, сере и гледа ТВ.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Свиђа ми се ово... ++
Знаш шта је глупо. Када уложиш труда у састав овако дуге дефке и онда дође неко и лупи ти мајнус а да не прочита.
Odlična! +++