Materijal od kojeg marinac u američkom filmu napravi bombu.
U svakoj grupi, na svakoj godini postoji po jedna takva. Lepa je, vrrrrlo pozeljno gradjena, vrlo fina, pokusava da bude Ok sa svima, ali je iz nekog razloga zene ne vole. Nasuprot tome, muskarci je obozavaju, sve dok ne shvate da vec 5 godina ima momka i da je verena. Od tog momenta ona postaje "isfrustrirana kucka koja fakultet zavrsava na sise", a njen momak je "iskomplexirani pacenik koji ne zna sta mu ona radi iza ledja, ne dao bog da sam na njegovom mestu".
Stvar koju neki ljudi drze i dalje na ekranu, iako je proslo pola godine od kad su kupili mobilni telefon.
A: Zasto ne skines tu foliju sa ekrana?
B: Neka, da se ne izgrebe.
A: Ali, vec se odlepila do polovine i nahvatala prljavstinu.
B: Ma nema veze, necu da je skidam dok se sama ne odlepi.
Izuzetan trenutak da se pojebe tuđa žena ili devojka, isfrustrirana celomesečnom zapostavljenošću od strane svog dragog.
-E, komšija, 'si vid'o što je Zidan zabo glavom Materacija sinoć? Opaka tekma bila.
-Nisam, komšija, u tom trenutku sam otprilike zabadao tvoju ženu zguza, da ti pravo kažem. Gledaću danas reprizu.
-Hahaha, e što imaš bujnu maštu.
NE MOŽE MALIM SLOVIMA!
Kad bi se pisalo malim slovima izgubilo bi svu svoju čar. Jer, jebem li ga, mora da ima neku čar kad je nateralo tolike ljude da se ponašaju kao da su sada pobegli iz Kovina. Čar je, verovatno, u posebnom mentalitetu Norvežana, naroda koji nam je doneo neke od najvećih manijaka u istoriji sveta.
MEJHEM JEBENI!!
ČLANOVI BENDA!!
EURONYMOUS!!
DEAD!!
NECROBUTCHER!!!
MANIAC!!
COUNT GRISHNACKH!!!!!
i Čarls Hedžer.
Najistaknutiji primer ovog žanra, bend nastao u podrumu neke memljive prodavnice ce-deova u Oslu(ovde se vidi da bi Norveška muzička scena bila mnogo manje sjebana da su osamdesetih godina ljudi znali za torente), od strane petorice mladića koji su skontali da bi bilo mnogo kul da ofarbaju face u belo i našminkaju se u stilu klinki koje prvi put idu u diskoteku. Onda su iskopali nekog Šveđana koji je bio u Norveškoj najverovatnije jer su ga Šveđani prognali pošto je bio preveliki retard za tako razvijenu državu.(ovde se pokazuje da su Šveđani govna i da najgore od svojih uvaljuju Norveškoj, koja je u to vreme bila u kurcu, ali hejt o Šveđanima ćemo ostaviti za neku sledeću definiciju). Dotični je, bivajući izrazito poremećen uglavu, pred koncert mirisao mrtve ptice i zakopavao se u zemlju, misleći da će se tako približiti svojim uzorima, mrtvacima. Onda bi izlazio na scenu, bacao kozije glave po publici i vrištao, dok je u pozadini Euronymous na džitri udarao *FIS-FIS-FIS-FIS-GIS-GIS-GIS-GIS*. Publika je bila u delirijumu.(ovde se vidi da uopšte nije čudno što je Brejvik Norvežanin, a ne Žabar ili Papuanac).
A onda je jednog dana njihov pevač pronađen kako leži u kući usred šume, izgledajući samo malo mrtviji nego što je inače izgledao. Kliknuli ste na link, je l' da? Vidite sliku? Znate, slika postoji, pošto je prva stvar koja je pala na pamet njegovom kolegi iz benda kada ga je video sa prosutim mozgom bila da trkne do radnje, kupi fotoaparat i slika ga. To se kasnije pokazalo veoma korisnim, jer im je '95. ponestalo ideja za omotnice albuma, pa su stavili sliku svog mrtvog jarana. Što da ne. Tu se bendu priključuje novi basista, i tu dolazimo do najepohalnije ličnosti ovog muzičkog pravca.
VARG VIKERNES!!!
Zanimanje: pevač, gitarista, bubnjar, pisac, palikuća, ubica, serator.
Rođen kao(o, ironije) Kristijan Vikernes, ovaj momak je oduvek pokazivao sklonost ka paljenju crkava i drvljenju kurca u dugačkim raspravama. I jedno i drugo su veoma uticale na njegovu karijeru.
Varg Vikernes je, pošto njegov bend, Burzum, koji se sastojao od Varga Vikernesa kao glavnog pevača, Varga Vikernesa na gitari, basiste Varga Vikernesa i perspektivnog bubnjara Varga Vikernesa, nije bio preterano uspešan, smislio drugi način da privuče pažnju na sebe. Počeo je da pali crkve i diže bune, ali nije računao da će Norvežane boleti patka za par crkava, pa se odlučio na radikalniji potez.
Godine 1993. izbo je svog kolegu iz benda Euronymousa dvajes' tri puta nožem u leđa i osuđen je na 20 i kusur godina zatvora. Tamo je, konačno srećan zbog sve pažnje koju su mu posvećivali, uzeo sintisajzer i napisao 10 puta više muzike nego za sve vreme dok nije bio u zatvoru. Inovativne melodije poput *CE-CE-CE-CE-CE-CE-CIS, GE-GE-GE-GE-GE-GE-GIS* su mu obezbedile mesto u aleji velikana norveškog blek metala, pošto niko do tada nije pisao tako kompleksne i zanimljive melodije. Kad je posle 16 godina pušten na uslovnu, postao je diplomirani serator i profesionalni komentator svega što se dešava u društvu, i do dana današnjeg je ostao jedan od najpriznatijih norveških besednika i ljudi čije se mišljenje najviše ceni.(ovde se vidi da su Norvežani šmrkali previše one nafte što su u međuvremenu otkrili, pa im je udarila u glavu.)
Uz uvek veselog Varga dolaze i drugi interesantni momci ove muzičke scene, interesantni po svemu osim po muzici:
MAGNUS NEKAKO!!
Osuđen na doživotni zatvor jer je iz čista mira ubio nekog flafičastog lika na ulici,
GAAHL!!!
Poznat je jer je peder, a izgleda ovako
I ostali genijalci.
Primer bi mogao da našteti duševnom zdravlju čitaoca.
---------------------------------------------------------------
Ova definicija je napisana za MIZANTROPHY.
---------------------------------------------------------------
HAAAAA ZAJEBO SAM ROK ZA DVA MINUTA OPAAAAA!
---------------------------------------------------------------
Ono što uspeš da pogledaš za tih 15 minuta između dve ''Farme'' video si, i to ti je sve....
Može da se uhvati u kolo sa onim legendama za Pentium 5 i Seksaliti. Ova legenda kaže da je FIFA toliko užasna igrica da ako šutneš sa pola terena da ne možeš a da ne pogodiš gol ! Naravno to kažu samo pripadnici PES populacije kao razlog zbog koga makar i ne probaju FIFA-u.
- Šta igraš ti pes ili fifu ?
- Ja samo pikam fifu, nije ni pes loš, ali jebiga, fifa je meni mnogo bolja.
- Ae bre ne seri, fifa je govno, šutneš s pola terena daš gol !
- Esi ti možda tako dao gol ?!
- Nisam ja ali svi kažu, ne bih ni probao to sranje !
- Zbogom pameti...
Svi ih znamo, svakodnevno ih viđamo na ulici, u pekari, kladionici, kafani... Neki od nas povremeno razmene sa njima poneku reč, uglavnom o vremenu, poslu ili sinoćnoj utakmici. Na prvi pogled, sasvim obični ljudi. E obični moj kurac. Takve pavijane nećete sresti ni na safariju. Pored takvih lopina siroti Al Kapone ne bi uspeo da se izbori za svoje mesto pod Suncem. Vrlo su sposobni kada je potrebno ugraditi se u neku vladinu subvenciju ili eventualno stranu investiciju, ali su zato vrlo nesposobni kada treba da učine nešto za beslovesne ovce koje su ih izabrale. Mada je možda bolje reći da ih za ovce jednostavno zabole, osim onda kada treba da ih ošišaju.
Kako je formiranje lokalne vlasti vrlo jebena rabota, naši vrli funkcioneri već tada dobijaju prvu priliku da pokažu šta znaju i da drugima stave do znanja kako će se ubuduće ponašati. Recimo, neko se nećka da uđe u lokalnu vlast i time obezbedi stabilnu većinu. Nema problema, izabrani predsednik opštine lako će srediti polupismenom sinu dotičnog posao u najjačem lokalnom preduzeću, nema veze što će neki tamo momak koji je diplomirao prava ili ekonomiju sa prosekom 10 da ga izduva za dugo očekivano radno mesto. Predsednikov prvi zamenik će otići do obližnje pripizdine da mučenim seljacima uz pragnje i rakiju objasni da put do njihovog sela neće moći da bude asfaltiran još najmanje 4 godine jer je predsednikovom sinu potrebno upravo četvorogodišnje lečenje na Oksfordu ili Kembridžu. Usput će gospodin zamenik i da sobali neku jedru snašu, čisto da nije dolazio džaba, samo zbog ića i pića.
Kada se konačno dočepaju vlasti, e tada tek nastaje haos. Ukoliko nisi član nijedne od vladajućih stranaka (a ne zaboravite, tu je sve moguće, pa čak i koalicija radikala i LDP-a), begaj što dalje i ne okreći se sine. Još ako si slučajno lajao protiv nekog od *funkcioneraili te je možda neko odrukao da si šorao nafunkcionerovu* živu ogradu kada si se pijan vraćao iz grada, ugasio si. Šanse da u svojoj opštini dobiješ posao ravne su šansama lokalnog betonligaša da uđe u Ligu šampiona.
Sve u svemu, radi se o grupi likova koji zapravo nisu ni dostojni mržnje koja je ipak na neki način uzvišeno osećanje. Nisu zapravo dostojni ni da se popišaš po njima. Ali to bi ti svakako dalo barem neku satisfakciju.
- I šta kažeš, završio ETF, prosek 9, 94, a posla nema??? Eeeee u kakvoj zemlji živimo! Pa vidi, ako si vredan i voljan da radiš evo ja sam baš juče kupio sinu nekog BMW-a, pa možeš da dođeš da ga opereš i da ga malo izglancaš, kanuće neka kinta. 'Aj uzdravlje! Alo, ti tamo, ti što čačkaš nos, koga ti čekaš?! Aaaaa, ti si onaj Đorđevićev mali??? 'Ajde uđi da malo popričamo. Lutko, dve kafe i dve kisele!
Definicija je napisana za Mizantrophy
Ženska osoba, uglavnom pregorela, jedna od onih koje neće udavati i sasvim sigurno neće rađati.
Karakteriše je to da u svakom razgovoru, bez obzira na tematiku istog, prepoznaje diskriminaciju žena, seksizam i otvoren atak na slabiji pol. Podrazumeva se da će svaki pokušaj takve diskriminacije ispratiti cikom, vriskom i histerijom.
- Bio mi juče majstor da popravlja bojler. Koja je to matora džukela, užas!
- Što bre?
- Pitao me koje sam godište, ja rekla '79 i onda pitao što se još nisam udala i šta čekam. Zamisli, on meni kao daje gas da se što pre udam!
- Iju! Šta si mu odgovorila?
- Objasnila sam mu da mene ne zanimaju nipodaštavajuće uloge koje društvo nameće ženama i da ja sama biram kad ću se udati i da li ću se uopšte udavati ili ne.
- A on? Šta kaže na to?
- Počeo da sere kako sam lepa, sigurno imam dosta udvarača i tako to. Smradina! Objasnila sam mu da me izuzetno nervira ta vizuelizacija žena kao nekakvih objekata i da po njegovoj logici ispada da ružne žene imaju manje prava da se udaju.
- Ju! A onda šta je bilo?
- On ćuti, trepće, našao se u čudu. Navodno mu ništa nije jasno a vidi se iz aviona da namerno podjebava. Onda je počeo da mrsi kako mi sve to priča iz najbolje namere, vreme mi je da imam bebu i tako to ...
- Au!
- Onda sam mu rekla da ja nisam inkubator, da možda uopšte i ne želim da rodim a možda ću se odlučiti da imam dete tek sa 55! Moje telo, moja stvar!
- Vala neka si mu rekla!
- Posle je počeo da sere kako je on to sve pričao iz najbolje namere. Rekla sam mu da mi je dosta muškog terora. Uvek oni kao nešto nevino misle i kažu reda radi a ustvari vrše pritisak na žene da urade sve po njihovom!
- Da, da, tako je!
- Kobajagi daju savete a jadna li ti majka ako ne poslušaš! Jadna majstorova žena sa njim takvim, mora da je ubija od batina takav kakav je!
- Pa šta je bilo na kraju?
- Ma iznervirala sam se, nisam više htela da ga pustim da se izdrkava! Rekla sam mu da popravi i pali kući. Usput sam mu ukrala jedan šrafciger pa neka se misli gde mu je nestao. Svinja muška!
- Bravo! Tako se to radi!
Šupljoglava sedamnaestogodišnja klinka.
- Hihihi, ti si meni baš sladak!
- Sladak sam ti kažeš? ’Oćeš da idemo u šetnju?
- Hihihi, pa može, ali da me čuvaš u mraku!
- A ti si mislila da šetamo po mraku, a?
- Hihihi, pa da, tad je najlepše!
- A to što sam 15 godina stariji od tebe, šta će majka da ti kaže?
- Hihihi, pa baš zato, ti ćeš da me čuvaš, reći ću joj da idem kod drugarice.
- Malena, dođi da ti kažem nešto...
Zajebancija na račun nekog ko ima veliku glavu.
A: Evo ti kačket,jebi ga,kod mene je već dva meseca,zaboravio da ti dam.
B: U jeb'o te,al si ga razglavio...glavonja
A: Mama ti glavonja!
B: E ne seri,ceo komšiluk zna da ti frizer montira skelu oko glave kad te šiša!
Omiljena psovka među ljubiteljima "Azre".
-Eto majstore, sredio sam ti ono za faks.
-Fala legendo, fafala ti najlepša!
Primarna podela kod treznih Homo sapiensa.
Utakmica u kojoj steknes dojam da gledas WWE mec i svakog trenutka ocekujes da udje John Cena sa metalnom šipkom.
Pogledati sliku
Kada počneš da konzumiraš hranu bez hleba. Obično to bude isključivo supa i voće, ali ako se baš zacrta onda se prelazi i na ostale namirnice.
Majka: "Šta ćeš da jedeš, ćero?"
Ćerka: "Paa aj onjih 12 sarmi, čorbicu, pečenje i onaj euro krem da se zasladim".
Majka: "Dobro, dobro, hoćeš hleba?"
Ćerka (ponosno): "Aaaaa, ne mogu, na dijeti sam".
Početak reportaže u prestižnim časopisima (Gloria, Stori i sl.) :
-obavezno se naglasi da je stan u centru, na elitnoj lokaciji i slično,
-da je "sređivan" najmanje godinu dana,
-da je svaka domaćica "brižljivo" birala nameštaj i detalje (antikvitete, umetniče slike),
-da je "puno uspomena sa dalekih putovanja"
Među članovima porodice vlada ljubav, tolerancija i veliko razumevanje. Svako dete je sredilo sobu prema svom ukusu i svako ima svoj kutak u kome se relaksira (pri tome to nije prostačko dremkanje, nego se "čitaju knjige").
Fotografije : sve pod konac, svi nasmejani, pojedini i adobefotošopirani.
Jedino mi, non selebriti ljudi, nemamo stanove koje brižljivo sređujemo, svoju decu akamo kako stignemo i živimo po budžacima. Zato oni treba da nam ukažu na tradicionalne porodične vrednosti.
Kako bi običan narod znao šta sve spada u "te vrednosti" ako im to ne pokaže polusvet sa naše estrade?!
Upravo ono što najviše privlači mlađe od osamnaest godina.
-Matori, šta ima na tv-u?
-Evo, neko sranje 18+.
-U, može, može.
Pečenje pre deserta na opštenarodnim veseljima.
Kada dečko svrši u toku predigre.
Osoba koja nema na glavi, ali ima na leđima, odnosno poseduje Zidan frizuru.
- Pošto šišanje, gospođo?
- 300 dinara, za tebe 150.
- Opa, to neki specijalni popust za mene?
- Pa da, s obzirom da ćeš dobiti frizuru prohujalo sa vihorom, neće trajati dugo.
Obavezna pojava u fejsbuk albumima svake Swatka<3Mawa-e, MunzeReebeetza-e, MallaKoochka-e i ostalih praznoglavih tinejdžerki. Mana ovog načina fotografisanja je u tome što nisu sigurne gde zapravo treba da gledaju, tako da na takvim fotografijama može da se vidi kako bulje u telefon ili (verovatno)sebi u oči.
Pogledaj sliku.
Već u prva četiri razreda je šlajfovao, kako iz srpskog, tako i iz ostalih predmeta. Do šestog razreda stiže isključivo zahvaljujući bolećivosti nastavnika na glupost, sedmi nekako prolazi jer je ćale uneo pištolj u zbornicu, a osmi jer svi jedva čekaju da ga se otarase i navale bedu na vrat nekoj srednjoj školi. U gimnaziji laganica: direktor je ćaletov partijski drug. Uostalom, što baš mora da se barata sa svih sedam padeža!?
Omladinca uvode u politiku. Polako, umereno - recimo da bude neki direktor neke javne firme, dakle ništa preterano ambiciozno. Ulazi i u lokalni odbor stranke, razume se. Pred njim je svetla karijera, on je dečko u usponu. Tako mlad, a već funkcioner! Ej, čovek na funkciji! To je važno, pismenost je precenjena.
Odnosi se na radnju u kojoj ljudi iz nemara, neznanja ili bez nekog posebnog razloga uništavaju predmete koji poseduju izvesnu duhovnu vrednost.
- Roman "Životinjska farma" Džordža Orvela koristi se za uvijanje bureka.
- Film "Let iznad kukavičjeg gnezda" Miloša Formana, originalna VHS kaseta iz 1975. na kojoj se sada nalazi svadba iz 1993.
- Pesmu "Hit the road Jack" Persija Mejfilda, u izvodjenju Reja Čarlsa, iz 1961. čujemo u emisiji "Zvezde Granda" u izvodjenju mladog pevčkog para, na molbu žirija da "otpevaju nešto strano".
Pojava koja vekovima intrigira fizičare, praveći žešći majndfak od teorije struna Bijonsinih tangi.
Fenomen otpočinje ključanjem vode u metalnoj posudi kupastog oblika, poznatoj kao džezva. Nakon sklanjanja dotične sa izvora toplote i unosa odgovarajuće količine kofeinske supstance, te njenog mešanja sa vodom, džezva se vraća na ugrejanu površinu i taj trenutak označavamo sa t0, jer upravo tu počinje fluktuacija.
Ukoliko netremice piljimo u površinu čekajući podizanje blagotvornog gustiša, dolazi do dilatacije vremena: vremenska osa se izdužuje i postupak traje dugo. Dugo... Dugo u pičku materinu, prosto osećaš kako stariš čekajući da nadođe.
Međutim, ukoliko na trenutak skrenemo pogled ka hajlajtsima Lige šampiona na TV-u, zgodnoj ribekanji koja defiluje ulicom ili pomislimo na to kako nam nedostaje zapis o pola prethodne večeri, jer je alkohol napravio bed sektore u mozgu, odjednom nastupa trenutak t1 u kojem kafa kipi, lipti preko celog šporeta (tek očišćenog), skoreva se preko džezve i u nanosekundi ostavlja sitnozrnasti emajl i sve to dok u magnovenju rešavamo dilemu: "duzmem sunđer ili truleks krpu?".
Ostaje polovina kafe i to bez kajmaka, a takvu jalovušu ne pije ni Šurda.
Ajnštajn popizdeo i preš’o na espreso.
Genijalna metoda memorisanja čitave gomile ljudskih bića uz pomoć samo jedne ili više pikanterija vezanih za lik i delo istih. Specifična baza podataka pohranjena duboko u podsvesti korisnika, ali sa tako efikasnom primenom da bi joj i ovi iz IKEA-e pozavideli na tome.
Jer, ljudi ima mnogo. Previše, čak. Svaki dan upoznajemo nove i nove stanovnike ove prenatrpane planete i naš prezaposleni mozak konstantno zasipamo pravom lavinom auditivno-vizuelnih informacija koje on, siromah, jednostavno nije u stanju da "učita" tako brzo i efikasno da bismo ih mi i zapamtili. Lica odu prva. Zatim se iz memorije počnu gubiti datumi, događaji, neki pod u taksiju i jedna bandera na Dorćolu. Na kraju ostane samo nekakvo dekapitirano ime ( opa, trojica! ), slabašna naznaka nečijeg identiteta, postojanja žive osobe. Ali tu "fun fact" metod zaista dolazi do izražaja. Uglavite li u svojoj glavi bilo kakvu interesantnost o osobi u bíti i stavite je odmah uz ime pomenute, rezultati se dramatično poboljšavaju. Jer, ko ne bi zapamtio jednog Ivana, "smrdi mi iz usta na jaja" Ivana, ili jednu Teodoru, "pušila sam kurac profesoru Tehničkog" Teodoru? Mogućnosti su nesagledive. A čak i da nije tačno, dobra je sprdnja.
- E, brate, 'de ćeš?
- Idem da se vidim sa Mašom iz kraja...
- S kojom Mašom, bre? Mašom "ne dam himen pre braka" Mašom ili Mašom "ložim se na bogate metuzaleme" Mašom?
- Ne, nego sa Mašom "ti si jebeni retard" Mašom!
- Svejedno - nećeš jebati!
---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Au, brate, ko te tako udesi, jebote?
- Ma, pusti. Sedeo sinoć kod Željka u kafiću i naiš'o Stefan...
- Koji Stefan? Stefan "idem u muzičku i mnogo sam gej" Stefan ili Stefan "teretana mi druga kuća i imam švecu koja se jebe sa svima" Stefan?
- Aj, pogodi, majmune jedan!
Jelenini svedoci.
Nešto slično kao Jehovini svedoci.
Nikako ne ulazite u rasprave sa dotičnima.
Ovo je jedna nova bolest koja se pojavila u 21. veku. A problem je : umisljatost devojaka i preveliko "slobodno" ponasanje, takodje devojaka. Ova bolest zahvata samo devojke i tera ih da prave gomilu slika u razlicitim pozama,i to ne tako normalnih. Doduse, muskarcima i ne zaziva nevolje, pogotovu nekima koji se "zadovoljavaju" ispred ekrana. Devojke posle stavljaju svoje slike na drustvene socijalne mreze tipa Facebook i MySpace, prethodno ih prerade u PhotoShopu dodajuci neke smorne tekstove tipa Macxkitze Tigritze,NeMoJ bItI LjOOta Na MeNe JeR SaM lEpA vEc zAtO sTo TwOj DecXkO tAkO MisLi...
Naveci problem ove bolesti je sto zahvata devojcice, ne devojke
Brezov štapić kojim Ciganka, dok pijani muž samo drži uzde i umorno klima glavom a deca skaču po prikolici, uviđajući da će joj porodicu smrviti autobus koji juri niz Francusku ulicu, šiba izgladnelog dorata da požuri kroz dorćolsku raskrsnicu.
Omogućili su nam besplatno školovanje, ali kako smo učili, tako i radimo.
To je ono što se danas sve teže stiče.
Način učenja ne omogućava deci da nauče da izdvoje bitno od nebitnog.
Obim gradiva je parališuće ogroman i svaki predmet je neobično važan, tj. od vitalnog je značaja za budući život.
Nepotrebno znanje je sve veće, veština usvajanja znanja sve slabija.
Potpuna kontradiktornost pravim bokserskim mečevima.Dok se smaram gledajući pravi bokserski meč i boksere koji uglavnom cupkaju po ringu odmeravajući protivnika i čekajući njegovu grešku,radujem se svakom desetom uspelom udarcu,a za nokaut se može i šampanjac otvoriti koliko je čest,u filmskom boks meču broj udaraca koje oba protivnika prime ne može se izbrojati.Razmena udaraca traje skoro celu rundu.Jedini izuzetak je sam početak runde,gde se protivnici,inače jedan pozitivan i jedan negativan lik,malo isprozivaju,izvređaju jedan drugom devojku ili ženu(koje u većini slučajeva imaju veoma bitnu ulogu u psihičkoj snazi borca,kao što je npr. Rokijeva Adrijana),razmene par ljutitih pogleda dok još mogu normalno da se gledaju(jer će već nakon druge ili treće runde obojica imati polupane noseve i arkade,tako da će sve videti mutno i nejasno).
Nakon toga počinje pesničenje.I kao da ti ljudi ne osećaju bol(iako se to da odglumeti),jedan drugog šibaju gde stignu,ali njihova nezamislivo tvrda glava trpi sve tipove udaraca.Čvrstina prestaje nakon nekoliko rundi kada jedan od dvojice(obično onaj koji je pozitivan lik u filmu i koji će na kraju u 99.99 % slučajeva pobediti),počne da gubi snagu,dekoncentriše se usled prevelikog pritiska koji na njega vrši publika u delirijumu,trener koji se dernja pored ringa ili zbog toga što u publici još nije ugledao devojku koja mu je osvojila srce,pa počne da prima udarce kao vreća,i nekoliko puta pada na zemlju da nam se čini da ga ni kran ne bi podigao.Ali ipak on u završnim sekundama odbrojavanja nekako smogne snage da ponovo ustane i tako nekoliko puta,dok se runda ne završi.
E onda,kada nam se jadnim naivnima čini da je sve gotovo i da za glavnog junaka više nema spasa dok se jedva drži za konopce sav iskrvavljen i izubijan,pojavljuje se ona osoba ženskog pola na koju je toliko čekao ili pomisli na jadnog druga koji je usled batina koje je dobio od istog lika koji mu je sada protivnik završio kao pokojni ili kao doživotno nepokretan.Tada pozitivac kao da je popio eliksir snage dobro nam poznatih Gala Asteriksa i Obeliksa.Udarci koje je do tada primao kao da nisu ni postojali,on sada atakuje na protivnika koji odjednom kao da ne zna koja mu je leva,a koja mu je desna ruka,i kao da namerno podmeće glavu i sklanja gard da dobije što više razornih udaraca koje mu glavni baja upućuje. Naravno,posle jedno desetak preciznih udaraca protivnik je na konopcima,jedva stoji. Još jedan završni udarac,on zakoluta očima,i kao klada padne nokautiran na pod.Čuje se zvono,glavni lik je pobedio,svi su srećni,svi utrčavaju u ring,dižu ga na ramena,ali on ipak trči ka svojoj voljenoj koja ne pokazuje ni trunke zgađenosti kada je on onako znojav i iskrvavljen zagrli,pa i poljubi.Sve u svemu,srećan kraj.
Filmovi o Rokiju,i još puno manje ili više poznatih filmova o uličnim bokserima koji se posle tog odlučujućeg meča toliko obogate i proslave,da se film odmah posle toga završava.
Iz ugla majke:
Sve najbolje si od nje nasledio/la,sve mane na oca,sve iritantne osobine na babu(svekrva),gluposti koje napravis....na tatinog daljeg rodjaka,crnu ovcu.
Iz ugla oca isto samo u njegovu korist i tastinu stetu.
Manifestacija u okviru koje se ponekad menjaju rivali naše reprezentacije.
- Mađarska
- Hrvatska
- Italija
- Crna Gora
- Španija
- Čad
- Nije Čad
Dok gledam Topšop, ma koliko nešto bilo glupo, imam neopisivu potrebu da isto posedujem. Sva sreća da nisam pri parama, a i neko zrnce zdravog razuma nadvlada plamteću želju.
Tako, u tom momentu, shvatam da su mi očajnički potrebne:
* četke za farbanje uglova,
* 324 sokovnika,
* Dry Cooker koji svojom magijom čini da hrana izgubi svu mast (+ kolač u tiganju? Nemoguće!),
* nešto da poradim na svojoj kičmi (Kosmodisk, recimo),
* novi dušek, ćebe, jastuk (sve antialergijsko, a i kad mi dođu gosti, za minut im sredim podni počinak),
* razne pegle, usisivači, specijalni brusevi, providne trake koje čine da grudi izgledaju kao da nosiš brus,
* "leptirići", pojasevi i sprave koje same pokreću moje telo i čine od od mene Arnolda Švarciku, dok npr. cepam Milku i gledam TV,
* bar dva, tri aparata za čupanje dlaka, kreme za čupanje dlaka, pene za čupanje dlaka,
* specijalna, nadrkana muštikla za odvikavanje od pušenja
* bezbroj setova flomastera, bojica, mirišljavih papirića, šljokica, plastelina, kalupa, kurčeva, palčeva itd., itd.
Može da igra samo mađarsku babu koja obavezno viče "Jezuš Marija". Odnosno, vrlo tvrdoglav lik koga je teško ubediti da išta uradi što on nije zacrtao. Nije poželjan da bude pregovarač.
"Jel se svi slažemo da idemo u kafanu kod Miće?"
"Ja neću!"
"Što?
"Pa neću! Ni kod Miće, ni kod Popa, a ni u kafanu Varovnice!"
"Pa gde ćeš?"
"Neću nigde! Kafane su sranje i neću da ih posećujem, pa makar svi išli!"
"Ma idi bre čoveče! Fleksibilan si kao Eva Ras za uloge! Stvarno nemam ideju šta da ti radim!"
Izraz koji može da se čuje uglavnom na radnom mestu, fakultetu (samo ako je predavanje u toku) ili u sličnim ustanovama koje nisu predviđene za provod. Nisu predviđene za provod ali se Vi u tom trenutku na tom mestu ludo zabavljate.
Neobičan izum sportski orijentisanih mladića. Posle uspešnog izlaska sa voljenim bićem napipaju svoj matični tim u nekoj kafančugi, prenesu utiske i izveste o svim bitnim detaljima, tj.izvrše unos sportsko seksualne statistike u informacioni sistem, potom se oleše svi zajedno od alkohola i ugroze dramatično stabilnost i pouzdanost navedenog sistema.
Tako su neki saznali da je seks ”mnooogo dobra stvar”, a neki ostali u nedoumici "jesam li je..., ili sam tre..."
Dakle, ovom defkom ću privesti kraju mini-serijal otpočet letos (ovom i ovom defkom, a dopunjen i nedavnim Bond specijalom). Pošto sa slavama otpočinju lagano i praznici, red je da ispunjavam i neke želje, pa ću izaći u susret svim predlozima koje sam dobio.
Daklem, još jednom, tema je "Čovek jaše magarca seoskim drumom".
1. Čarli Čaplin
Čovek na magarcu je Čarli Čaplin. On jaše drvenog magarca idući seoskim drumom. Čuje se vesela klavirska muzika. Onda se pojavljuje lik sa dugim brkovima i gustim crnim obrvama. Na ekranu se pojavljuje natpis.
"Daj mi tvog magarca!". Čaplin potom uzmiče. Natpis: "Ne dam ti svoje prevozno sredstvo!". Brka je besan. Vadi drveni mač i otpočinje borba. Čaplin pada sa magarca, brka ga uzjaše. Muzika je sada tužna. Oslonjen na štap, Čaplin nastavlja svoj put, kada nailazi na lepu plavu devojku, koja mu kaže: "Ja ti mogu pomoći da povratiš svog magarca". Oboje se ušunjaju potom u neki žbun. Muzika je sada agresivna. Čaplin se ušunja u kokošinjac, a onaj brka dolazi da nahrani živinu. Posle 3-4 minuta peripetija, Čaplin, biva provaljen. Beži iz kokošinjca i ulazi u štalu. Uzima svog magarca u trenutku dok brka puca u njega. Po izlazu iz štale, pokušava da pokupi devojku, koja ga čeka u dvorištu. "Rado bih pošla sa tobom, ali mi ne dozvoljava moj otac!", kaže ona. Ispostavlja se da je Brka njen otac. Čaplin je ipak ubeđuje da pođe sa njim i oboje potom napuštaju dvorište. Kraj filma.
2. Nikita Mihalkov
Čovek na magarcu je Oleg Menjšikov. On jaše nepreglednom stepom, da bi došao do kolibe, u kojoj živi sam. Brije se. Razmišlja da preseče sebi vratnu arteriju brijačem, ali odustaje. Zadatak koji mu je poveren nije jednostavan. Seda na magarca. Jaše do Petrograda. Pita za svog tasta. Nadzornik kuće ga uvodi u zgradu. Piju čaj. Tiho. Posle 5 minuta nadzornik kaže da mu se tast odselio u Moskvu. Čovek ustaje, izlazi, seda na magarca i kreće. Usput se prikazuje kako njegova prisnost sa magarcom poprima patetične okvire: magarac napojen dobrim senom hoće i da galopira. Usput, čovek prati izgradnju pruge Petrograd-Moskva. Saznaje da će biti završena do trenutka njegovog povratka. Posle sat vremena raznih malih avantura, stiže u Moskvu. Pronalazi adresu. Kuća se nalazi blizu Kremlja. Ulazi u nju. Kuca. Guta pljuvačku. Tašta ga gleda smrknutog lica.
"Dobar dan, gospođo. Da li je gospodin Aleksandrovič kod kuće?"
"Šta hoćeš?", pita ona ljutito.
"Nešto treba da pitam gospodina Aleksandroviča!"
"Uđi."
Tast je gotovo besan kad ga vidi:
"Moja kćerka pobegne od tebe i skoči u provaliju, a ti nalaziš za shodno da dođeš. Reci!"
"Taste, dolazim u vezi sa imanjem. Ja znam da ste Vi tražili da Vam vratim Vaš miraz... Ali... Na mom imanju više nema šume. Ja ću se smrznuti, ako mi ne dozvolite da posečem deo Vaše šume! Molim Vas. To neka bude zajam. Evo, vratiću na leto..."
(tišina)
"Da je moja kćerka živa, sada se ne bi smrzavao. Ovako te ne žalim. Neka mi Bog prosti."
U nastavku, čovek jaše magarca i ide prugom. U suprotnom smeru nailazi carski voz. On ne skreće. Kraj filma.
3. Emir Kusturica
Uzeti Kusturicin film "Život je čudo". Tu postoje i magarac i čovek koji ga jaše po seoskom drumu. Štaviše, veoma su bitni za radnju.
4. Martin Skorseze
Čovek na magarcu je Robert de Niro. On dolazi iz siromašne američke porodice italijanskog porekla u potrazi za boljim životom. Stiže u siromašno predgrađe Njujorka. Tamo ga vide neki klinci.
"Šta ti hoćeš!?"
"Došao sam da ispunim svoj američki san, ju nou, ribe, kola, kuća..."
"Aaa... U tome ti može pomoći samo najveći gazda ovde- Đovani Kavalja!". Pokazuju mu gde dotični stanuje. Čovek na magarcu odlazi. Upoznaje Kavalju. Ovaj mu odmah daje probni zadatak: da razbije izlog nekog starog Italijana, koji ne plaća reket. On to i čini, ali taj Italijan vadi dvocevku. Ipak, čovek se pribira, skače na njega i zadavljuje ga. Oduzima mu pušku, koja je sada njegova. Vraća se kod Kavalje. Ovaj je ljut što je ostao bez platiše reketa, ali opet i srećan što je čovek izvršio zadatak. Dozvoljava mu da se zaposli kao barmen. Narednih sat vremena gleda kako se Kavalja i njegovi ortaci dogovaraju oko raznih mutnih radnji, a u nekima i sudeluje. Ipak, na samom kraju, odlučuje da prekine sve. Jednog dana, vadi pušku i ubija sve prisutne. Kavalja, smrtno ranjen, pištoljem smrtno ranjava čoveka. Obojica umiru. Magarac se iz podruma išeta i odlazi. Kraj filma.
5. Gaj Riči
Čovek na magarcu je Benisio del Toro. On ulazi sa magarcem u neku banku s namerom da je opljačka. Problem je što se tamo već nalaze ne jedna, već dve bande lopova- Irci i Cigani. Dolazi do oružanog obračuna. S obzirom da su se ove dve bande već prilično međusobno iskasapile, čoveku je ostalo samo da ih ćutke dokrajči, od čuvara uzme ključ, oplevi lovu, a čuvaru ubaci kašikaru u usta. Pre uvodne špice, izgovara nešto poput "To je bio moj način života, ali rešio sam da raskrstim sa njim". Uvodna špica- film se zove "Škotski rulet". Čovek odlazi u Škotsku. Nastanjuje se u nekom selu. Saznaje da je tu popularan boks bez rukavica. Odlučuje da se mečevi organizuju u štali koju je kupio za magarca. Sam se boksuje. Na početku mu ide odlično. Ali, tada Cigani šalju jednog od svojih vođa, koga je čovek već ranio u sukobu u onoj banci. U prve dve runde Ciganin ga lomi. A onda se čovek priseti kako ga je otac učio da se bije u detinjstvu. Uzvraća udarac. Nokaut! Ciganin umire od zadobijenih povreda. Čovek uzjaše magarca i odlazi u nepoznatom pravcu, sa ostatkom novca. Poslednji komentar (koji izgovara u sebi): "A nekad se ipak zapitam, šta mi je sve ovo trebalo?"
Susret najboljih ekipa ili pojedinaca, u tzv. takmičenju na ispadanje ili kup takmičenju, pre stvarnog finala. Pretpostavka je da će pobednik tog meča biti i pobednik celog takmičenja. Neretko se u praksi dešava da pobednik meča koji su novinari listom proglasili za finale pre finala, uopšte ne osvoji to takmičenje.
1)
Publika je u sredu uveče mogla da uživa u sjajnom meču. Bilo je to pravo finale pre finala, zato ne treba da čudi što su pobednika odlučili penali.
2)
Ljuba:”Batice, jeste li osvojili juče turnir?”
Srki:”Brate, izgubismo finale pre finala...”
Ljuba:”Šta izgubili ste od ekipe koja je posle osvojila?”
Srki:“Ma jok, oni su ispali u sledećem kolu, al’ znaš kakvu smo utakmicu odigrali, svi su je proglasili za finale pre finala!“
Završni krug (obično treći) selekcije kandidata za neko radno mesto. Ostalo ih je k'o za mali fudbal, dođe vreme da se izaberu kapiteni.
- Koliko vas je konkurisalo za taj posao?
- Oko 850. Ušao sam prvo u top12, onda u top5 i sutra od nas petoro dvoje idu u finalnu poteru.
- Ko li je tragač, da se tako memedovićcki izrazim?
- Nebitno je. Čuo sam da jedan ide preko generalnog direktora. Zovu ga Mali Diša, od milošte. Može da mu dođe i Jelena Karleuša da ga maže govnima - ništa se ne bi promenilo.
- Pa što ideš ti onda kad se unapred zna sve?
- Evo, jebi me ako znam. Sutra sadimo krompire, nije kaljavo?
- Ma k'o pepeo!
Podizanje ljubavne veze na viši nivo ranije nego što si očekivao.
Toma: E brate, kako prošlo sa Micom?
Stefa: Pa ne bih da se hvalim, ali finale pre finala!
To su u stvari "batice" sa malo više love i boljim automobilima, na čijoj garderobi mora biti istaknut neki od brendova Armani, Versace, D&G, a ni Sweet Years ne treba zaobići. Njihovim stajlingom dominira beli kaiš, ali i poneki cirkon na obavezno uskoj majici upadljive boje ili dezena (zmajevi i tribali su veoma poželjni, naročito na leđima). Ovi likovi kapiraju da je bočica ulja za kosu proizvod za jednokratnu upotrebu i da se naočare za sunce nose podignute na glavi.
Sa njima je uvek iskvarcovana i napucana riba (boja kose je nebitna u ovom slučaju) koja skenira pogledom sve frajere u okolini dok njen dečko šalje SMS-ove svojim ortacima (pomoću svog najnovijeg mobilnog čijih 90% funkcija ni ne razume) , devojčica ne progovora često, a kad nešto izusti to je najčešće: Ekstra, vrh... To je čula od njega... Devojkama poklanjaju za rođendane parfeme i mobilne telefone na kojima su već download-ovani narodnjaci, dok se kupovina krpica smatra dnevnim obavezama.
Pred TV kamerama koriste dva-tri izraza:
- Za domaću ligu uvek je spremna čuvena floskula: "Idemo po tri boda";
- Za Evropske utakmice rečnik se malo obogati pa onda slušamo: "Ostavili smo srce na terenu, dali smo 110% svojih mogućnosti".
Onda odu na Kipar, Maltu, u Emirate, Kinu, Japan a nekolicina kvalitetnijih i na "zapad" (prvo i jedino što tamo pročitaju je Gradski vodič za restorane i klubove), zarade neke novce, vrate se nazad sa 35 godina, otvore kafanu (šta bi drugo) i boli ih uvo!!!
A ja treba da osmislim marketing strategiju za povećanje tržišta u godini krize, da bih zaradio bonus od 500 Evra! Super!
Sedim nakon napornog poslovnog dana u lokalu na Dorćolu, čekam kafu da me vrati u život, dok dva lika uporno pokušavaju da naruče sok od mirinde! Posle mi konobar reče da su to neki fudbaleri OFK Beograda!
Još jedan vid srozavanja običnog čoveka (jebote, kolko ja mrzim ovaj izraz, al ajde, ne umem da upotrebim drugi da bi objasnio) na još niže grane nego što je bio do tada.
Prva pretpostavka: Taj običan čovek nije Amer (a ako je Amer, onda se preskače druga pretpostavka, i prelazi na sledeći pasus).
Druga pretpostavka: Običan čovek radi po principu "video da Amer nešto radi i prikazuje, pa ajde to onda mora da je kul".
Dalje, svaka od tih serija ima obično bombastično prezime glavnog lika u svom naslovu, i kast se sastoji od glavnog lika koji je mnogomnogomnogo pametan, zajeban, ultrainventivan, da bi mu i Nikola Đuričko mogao pozavideti, a za Zorana Kesića i da ne čampri), a oko njega su obični smrtnici: rigidni šef, mlađani provaljivač i mlađana zagrejana na glavnog (klate muda tako dve, tri sezone, valjda čekaju i da se glumci zaljube jedno u drugo, pa onda padne okrlj).
I onda oni brate, tako rade, ovaj glavni proverava i pročešljava, rešava slučajeve, psihologiše, računa i koreniše, čak se i u ljubav razume (baš je on stigo da ljubaviše, ako je tolko dobar stručnjak, morao je da štreba, ne ide to jedno s drugim)...
Ali kako se ovaj "običan čovek" srozava?
Lepo, u seriji se vidi da ti za ulogu vrhunskog doktora, detektiva, pisca, profesora, jebača i psihologa treba mnogo. Prosto se ubedačiš, kad vidiš kako samo ovaj što mu je u naslovu serije ime može da reši to.
A još kad ga scenaristi nagare da taj takav brilijantan mora da ima i neku manu (gudra se; žena mu se kurva jer on ne obraća pažnju na nju/muž joj se kurva jer žena nema vremena da mu opegla - doduše nisam video da su žene naslovi, tako da izbacujem ovo iz definicije; sastavlja modele vozova; nema sreću jer on mnogo dobro vidi kako ljudi umeju da pojebuju jedni druge, pa se sam jadan ne osmeljuje na bilo kakve odnose i sl) I onda ti brače (o.č.), lepo vidiš da ni njemu nije lako.
"I bogati plaču...teku im suze biserne" što bi rekla Cace.
1. Brojevi (izuzetak od imena u naslovu) - Neki matematičar, uz pomoć podudarnosti trouglova sprečava dilera kokaina da digne u vazduh Baraka Obamu.
Falinka: Ćale mu je nenormalno dosadan.
Rezultat kod o.č. : Zajebi me bre, kako neko može da bude matematičar, svaka čast ovome.
2. Haus (autor prati i ceni ovu seriju, ali vreme je i da njoj dođe jkra) - Neki doca, koji uz pomoć loptice skočice, leči crnca od promaje, plus se razume u međuljudske odnose bolje od voditelja Eksploziva.
Falinka: Ćopa, plus običan narod nikad neće shvatiti da su mizantropi mnogo dobri ljudi.
Rezultat kod o.č. : Zajebi me, ne može čovek da bude doktor pa to ti je...bolje ja da nastavim sa sudokuom.
3. Kasl (ona Kejt je Srpkinja, inače) - Neki sacpi, koji treba da piše bestseler uz pomoć dijagrama i policijskih tehnika, pa visi u policiji, i onda, uz pomoć slovenske antiteze rešava dvostruko ubistvo lokalne domaćice u Harlemu.
Falinka: Mnogo, mnogo je usamljen, žena mu je ljadro i Stana mu ne da. Bar za sad.
Rezultat kod o.č. : Da napišem knjigu, treba mi mnogo! Ko jebe pisce. Odustajem.
4. Bilo koji psiholog (nešto Tim Rot, i onaj Henk Azarija i jebem li ga) - Neki šrink, pročita te za dve sekunde, zna šta je Hitlera i majku Terezu navelo na blud.
Falinka: Obavezno je ludak.
Rezultat kod o.č. : Man me psihologije, nastavljam uz horoskop i rakiju da rešavam pitanja. Ko je od studiranja psihologije i društvenih nauka video leba?
5. Bilo koji detektiv (Maršal, CSI, Poaro) - Jebote, ne da ovi Ameri imaju pametne kapose.
Falinka: Žena ti postavlja ultimatum: "kuća ili poso", a ti nisi Ekrem Jevrić i još mnogo toga.
Rezultat kod o.č. : Jebote kolko sam ja glup, ja ne bi ništa shvatio...kmeeeee
Autor očekuje serije o:
vrsnom ekonomisti, borcu protiv globalizacije i niskih kamatnih stopa na zapise državnog trezora;
mesaru koji umetnički kolje i usput analizira praseću dušu;
rialiti šou zvezdi koja je i duhovita i lepa, i elegantna i ostalo...
Ukratko: Jebu nas na svakEm ćošku.
Kad te riba zove na piće pred prodavnicu jer zna da za više nemaš para.
Kad jebeš svastiku pa tek onda oženiš njenu sestru.
Vajne,nazovimo,spisateljice,popularne medju našim,opet, nazovimo, tinejdžerkama.Sva moć njihovih,nazovimo,dela je u tome sto izgledaju poprilično masivno,malo su tanje od Grofa Montekrista,odaju utisak pronalaska same srži čovekove biti,kako naslovima,tako i koricama.Kada se otvore-jadac.Slova velika kao za penzionerski klub,svaka treća reč je uglavnom augmentativ neke bljuvotine,za isključivo starije od 18 leta.I pored toga,naše drage tinejdžerke pevaju ode ovim knjigama,izvlače iz njih razne poruke (da,da),citiraju u pismenim sastavima (da,da),drže ih na policama tik uz Belu Grivu i Malog pirata.
Kad piješ kafu sa vodom i šećerom i otvaraš račune za telefon struju i ostalo . Kafa je čisto tu jer to tako ide i jedna rakijica bi valjala čisto da pročisti misli (što bi rekle babe : valja se more ...), a šećer i voda da dodješ sebi kad poizotvaraš silne koverte sa reckastim nožem ( Koverte se mogu otvarati raznim alatljikama : češljem , hemijskom olovkom , zubima , budakom , ali se najviše preporučuje reckasti nož dovoljno oštar da može da otvori kovertu a previše tup da bi seko leb ).Tu pri kraju stola stoji papir i olovka za svodjenje računa , a ako želiš da fetiš bude prigodan valjalo bi da taj papir bude isključivo onaj što u njega motaju burek , da mast ne bi procurela .
Imamo i primera gde se koverti rastrgnu za nekoliko sekundi rukama bez ikakvih emocija i bez imalo stila .... ama ni kavu co'ek da popije . E njima nije lako .
Fini covjeculjak koji se nalazi sa druge strane stakla.Iako ova tema spada u domen utopije,jedna stara legenda,koja se prenosila sa koljena na koljeno prica o tome kako je jedan neuki covjek,ispunjavajuci neke obrasce stvarno stupio u kontakt sa doticnim.Niko ne zna sta se desilo sa ovim srecnikom ali neki pricaju da je otisao na Tibet,u izolaciju posto vise nije mogao da se bori sa radoznalim ljudima koji su stalno trazili od njega da im prica o svom velicanstvenom dozivljaju.
Fifa je kao glavni razlog protiv ukidanja vuvuzela istakla da su one kulturno nasleđe. Poštujem. Neka trube.
Samo se pitam da li bi dozvolili da se na Marakani kad igra Srbija unose gusle i da naši navijači gude na iljadama gusli. Naravno da ne bi. Srbomrsci.
Igrači Evertona poraženi velikom razlikom, takoreći napunjeni .
Serije koje,bez obzira što se repriziraju po n-ti put u udarnom terminu,zajedno sa sednicom Skupštine imaju ogromno preimućstvo u odnosu na ostale emisije i sportske prenose.
-Pa jeem im mater da im jeem mater,pa što sad nema prenosa tekme?
-Brate,na drugom je važna sednica Skupštine,zbog priznanja nezavisnosti Kosova od strane Zanzibara i Somalilenda.
-Pa za koji ku*ac imaju prvi kanal?
-E,pa upravo su pustili "Baba gori,a selo se češlja"
Tri najpoznatija Makedonca.
A:Odakle si ti?
B: Ja sam iz republika Makedonija. Ua Grcite!
A: Ah... Daj mi neke poznate Makedonce, leba ti.
B: Pa kako ne znaš, bratče? Filip Makedonski, Aleksandar Makedonski i Vlatko Stefanovski. Makedonci do koskata!
A:Ah, a ja mislio da ste vi Sloveni...
Nepismen, a na funkciji.
Primer nije neophodan. Živimo u jebenoj Srbiji. Primera kol'ko hoćeš.
Brak između udovice i udovca
Oni koji smo okasnili sa prijavom na biro rada, pa nam lupili zabranu od 6 meseci. Nema nas u evidenciji nezaposlenih pa Vulin tvrdi da nas zaposlio.
Stara tehnika koju u današnje vreme obilato koriste razne promoterke, prodavačice itd., nakon čega svakom prosečnom muškarcu raste libido verujući da ga iste gledaju kao alfa mužjaka, a on je u njihovim očima samo novčanica od sto kinti, što je uglavnom cena dečje čestitke, ili jegera u epruveti. Uspešnost 85-99,99%, što zavisi od psihofizičkog stanja subjekta i objekta u celoj radnji.
Dva ortaka u klubu...
-Mare : Batice, vid' onu plavušicu za šankom što me gleda.
-Šomi : Da, ali...
-Mare : Ma nema ali, to je to...Ti si u boljoj poziciji, ajd' vidi kakvu ima bulju, pa da nastavim sa muvanjem.
-Šomi : Pa pazi Don Žuane, ima dobru bulju, al' ima i 30 epruveta jegera
-Mare : O pička im materina, opet me isfintiraše
Prvo jedno svršavanje.
Zlato tone na dno, a govna i kese plivaju.
Nisam siguran, ali neka ti bude.
Flamingo toalet papir....mirishljav i pre i posle upotrebe xD hh
Fashion TV.
Ja se bojim te televizije!
Kopija koja je bolja od originala.
Naime, plazma keks je najuspešniji falsifikat jugoslovenske prehrambene industrije, koji je bukvalno po recepturi, izgledu, grafičkom rešenju identičan italijanskom "Plazmon" keksu koji je nastao još 1902. godine. Keks je nastao tako što je naš Mile zaposlen u dotičnoj fabrici u Italiji početkom 1960-ih preneo recepturu u Požarevac siti. Posledica svega je da naši bauštelici diljem Jevrope vuku traume pa umesto "plazme" jedu "lane" keks iz Požarevca.
Najdosadnija, najgluplja, naružnija i najprecenjenija parna lokomotiva na svetu. Međutim gornjepomenute činjenice uopšte ne utiču na to da je ta ogavna stvar element obožavanja kod britanaca a bogami i skoro celog sveta koji je upućen u železnicu. Sve ostale parne lokomotive, ma koliko bile lepše i interesantnije su u senci Letećeg Škotlanđanina (bio sam u Britaniji i video sam sve gornjepomento svojim očima, mogu da potvrdim.) Ta stvar je bukvalno BOŽANSTVO kako u stvarnom životu tako na forumima i društvenim mrežama i nedaj Bože da neko kaže da mu je neka druga lokomotiva omiljena, jer će dotični u sekundi postati trn u oku svima. O da, dali pomenuh da njeni retardirani obožavaoci čak i krše pravila železnice da je videli? Razlog zbog čega je ova hrpa govana koja je trebala biti istopljena još pre više od pola veka toliko proslavljena i izvikana jer je navodno prva lokomotiva koja postigla 160 km/h na svetu (iako je to postignuto još odaaaaavno u Americi i još nekoliko zemalja).
Tužno je da od toliko lepših i boljih parnih lokomotiva ovde u Srbiji nijedna nije dobila ni 10% slave koliko jebeni škotlanđanin.
Scenario kojem sam lično prisustvovao
Osoba 1: Izvinite, da li će Leteći Škotlanđanin prevoziti današnju ekskurziju?
Osoba 2: Ne, današnju ekskurziju prevozi Unija Južne-
Osoba 1: Okreće se i odlazi
Kod muškaraca se od broja koji je rekao oduzima 2, a kod pripadnica lepšeg pola dodaju 2.
Prosta računica:
Ako muškarac kaže 3 - znači imao je jednu
Ako žena kaže 3 - znači imala ih je 5
Postavljanje iste označava početak faze papučarenja. To povlači za sobom niz događaja koji će dovesti do prozivanja, izrugivanja i ljubomorisanja muških članova ekipe. Ovaj suptilan čin iskazivanja privrženosti se odomaćio u pravilniku muško-ženskih odnosa, i očekuje se nakon maksimum dve nedelje veze.
su isto sto i obicne fukse
samo sto od obicnih fuksi vise niko ne trazi
a ove raspale i ne nude.
Seksualna revolucija karakteristična po tome što prođe 90 minuta između dve pomisli o seksu kod većine heteroseksualnih muških osoba umesto uobičajenih 7 sekundi.