To je nešto što bi trebalo da se nazove automobil ili ti prevozno sredstvo a za šta ja nemam hrabrosti da izgovorim.Poslije tolikog paljenja na guranje,zamjene djelova,varenja podova,pragova,ostajanja u drugim gradovima jer me je taj isti ostavio pokušao sam da nadjem adekvatan naziv za to čudo koje jos uvijek leži u mom dvorištu i vreba novu priliku da me neprijatno iznenadi i nije mi pošlo za rukom.U prvom momentu,po samoj kupovini tog istog učinilo se to kao dobra investicija s prihvatljivom cijenom i malom potrošnjom s obzirom da je dizel.Al ne lezi vraže ,muke su krenulo pa je sve ono što se u tom prvom momentu činilo kao dobro već u prvoj sedmici palo u vodu.Još bih naglasio to da to čudo vjerujem ne bi ni ušlo u moje dvorište da nije bilo moga oca kog sam iz ko zna kog razloga opet poslušao i gle čuda,ni prvi ni zadnji put se pokazalo kao pogrešan korak.
Otac: Evo ga sine,to je ono pravo!
Ja : Ali stari,pa to je 86-to godište,staro je to,pa starije je čak i od mene!
Otac : Šta ti znaš sine,Ford je to,pravo auto,pa to troši kao upaljač,a pogledaj i koliko je para,znaš li koliko ceš uštediti!?
Ja : Ok stari,kako ti odlučiš,samo budi spreman na to da placaš popravke u koliko to bude potrebno!
Otac : Ne brini ti sine,radiće on kao nov!!
