Не можеш замислити ништа, јер ништа подразумева и непостојање ентитета који врши замишљање.
.
Morao bi da se napušim salvije da bi pogodno razgovarali o ovome.
Ja sam mišljenja da sve što je postojalo, što trenutno postoji i što će postojati, onda sve što nije postojalo, ili što je moglo da postoji, to sve postoji u isto vreme u desetoj dimenziji, koja je u stvari tačka i onda se vraćaš na početak.
Svako od nas je poseban univerzum, i malo paradoksalno na ovaj moj pasus bi mogo da tvrdim: Kad neko umre, odlazi ceo jedan svet!
Jovičiću, daj i nama malo toga čime se "radiš" :)
Јовичићу по чему си сигуран да је ово нешто заиста "Нешто" ? Шта ако је све ово такође илузија, шта ако заправо "нешто" не постоји ?
Triša, pa i iluzija je nešto. Jedno je raspravljati o prirodi realnosti, a drugo negirati njeno postojanje. Možda je sve Matrix ili neka simulacija, ali i to je nešto. A ništa je ništa. U ništavilu nema ni iluzije, ni matriksa, ni simulacije, ni misli, ni privida, ni vjerovanja...
a definisi -nista
to bi mogla biti iluzija nistavila
a da je nista -onakvo nista kako otprilike pretpostavljamo-nemoguce-jer iz nista nemoze nastati nesto-a mi bez obzira na uvjerenje o postanku -mi smo ipak nesto kao i sve sto nas okruzuje
mozda jedino crne rupe cine dio nista ako je to muguce-paradoks-biti dio necega a predstavljati nista
a kad se dobro napijem bice mi mnogo jasnije
Dame i gospodo, mozda vam pomognem.
Jednom mi je drugarica rekla jednu veliku mudrost:
"Mozemo mi ovde pola sata da pricamo o medu, ali ni ti ni ja se necemo osladiti"
;)
Možete li da zamislite situaciju na primer u kojoj apsolutno ništa ne postoji niti je ikada postojalo.
Na primer, nikad se nije dogodio Big Beng ili Bog nikad nije stvorio svemir i ništa ne postoji, niti je ikad postojalo.
Postoji takozvana Okamova britvica, koju skeptici koriste da bi ukazali na nepostojanje stvari koje nisu potrebne iz nekog logičnog razloga.
"Entia non sunt multiplicanda praeter neccesitatum, tj. entitete ne treba umnožavati bez potrebe"
Dakle ispada da svaki entitet, sve što postoji, ima neku svrhu da postoji. Pa tako i svemir. Ali mi tu svrhu ne znamo.
Imam dva pitanja, možete li da zamislite realnost u kojoj nikad ništa nije ni postojalo niti postoji niti će postojati. Da li bi ta realnost opšteg nepostojanja uopšte mogla da se nazove realnošću?
A drugo je, kad već sve ovo što postoji, postoji (svemir, zvijezde, planete, ljudi itd.)
ZAŠTO to uopšte postoji, umjesto opšteg ništavila?
Zar za prirodu ne bi bilo mnogo lakše i mnogo manja zajebancija, da je prosto sjedila skrštenih ruku i rekla koji će mi kurac sve to, bolje da nema ništa? Čemu trud, čemu kidanje živaca?
P.S.
Profesor filozofije u gimnaziji nam je baš rekao da je to najveće filozofsko pitanje i tu se slažem s njim.