Odma da ti ka'em. Samo tolerancija. Tolerišite svoju decu. Bromazepan obavezno. Vinjak na svakih dva sata. Dajte im da igraju igre na kompu.
Хахаха, наслов теме ти је убитачан. Друштвени паразит?!
Da da, parazit, i to vrlo opravdano.
Dovoljno je samo da pomenem one priče o PDVu na dečije potrepštine, o ceni istih, o svim onim zajebancijam za decu, koje su naravno nepotrebne, ali popularne, o tome kako su roditelji spremni leba da ne jedu, al' njihovo dete ne sme da se izdvaja od društva, o zakonima kojima se regulišu prava deteta, ali ne i obaveze i sl.
Hahahaha, e ova tema je pobedila, naslov razbija!
Одмах да се оградим. Ово нема апсолутно никакве везе са питањем да ли детету треба обезбедити нормално детињство. Несумњиво је да треба.
Питање је: како се заправо дефинише нормално детињство. Шта је то што неко детињство чини ''нормалним''. Колики је утицај компанија, које желе да зараде, постављајући стандарде на том пољу.
Како је детињство некада изгледало, а како ће тек изгледати.
Шта је то што су наши дедови имали у детињству, а на чему им можемо само завидети.
Шта смо ми то имали у детињству, што ћемо понети, као својеврстан генерацијски печат?
Шта је то што ће наши унуци имати у детињству, а што ћемо ми осуђивати, као бесмислену новотарију.
Да ли се и како друштвени поглед, на детињство, у Србији мења?
Ако се не мења, зашто се не мења, и да ли би се требао мењати?
Ако се мења, да ли се мења на горе, или на боље, и шта је узрок, а шта последица тога...
Шта мислите о томе другари?