
Ја немам чиме да се хвалим. Толио високо мишљење о себи немам. Друго, да ли је оно што ја мислим стварно добро дело? Шта ако учиним добро дело и уделим просјаку који динар, и то га више олењи и схвати да има леба и без мотике. Да ли сам онда заиста урадио добро дело? Шта ако спасим лика који се дави, а испостави се да наредне ноћи покоље неко село? Не кажем да избегавам помоћи људима, већ да о својим делима не могу судити ја, већ други.
- S
Evo ja sam pomogao kevi da napravi rucak danas jer je bila umorna od posla. Jel to dobro djelo?

О томе и причам, само не истим речима. Ја ти могу рећи да сам помогао баби да унесе неки цегер у бус. Али ја то не сматрам добрим делом већ здравим разумом и основном културом.
А урадио сам нешто врло битно пре неколико година што људи називају општим добрим делом. Спасао сам живот пријатељу који се давио када смо препливавали реку. Није нам рекао да је слаб пливач и на сред реке почео да потања. Срећа те ми је нешто кврцнуло у глави те остах близу њега. Мислио сам да зарања ради форе, али се давио...Ето.

odlično...to si u pravu da je to osnovna, opšta kultura..ali vreme je poremećeno, ljudi su poremećeni...u nenormalnom vremenu normalni potezi su vanserijski..kao što su na trulom sajtu obićna sranja vrhunske definicije...kao što je vraćanje love vrhunski potez..e to me zanima..neke obične stvari koje bi se mogle okarakterisati kao dobro delo...
- S
Moj slucaj je mozda malo ispao kao sala na ovu ozbiljniju temu, ali mislim da su u principu samo ovi sitni getstovi dobra djela. Jer kako ono neko rece teze je primiti pomoc nego je dati. I onda kad ti ucinis nesto puno dobro za necega, moze se desiti da mu to tesko padne jer nije siguran kako to on tebi da nadoknadi. To sto sam ja danas pomogao kevi je i stvar licne kulture i odraz postovanja i sve ostalo...

Пази, кад сам спасо тог другара ни хвала нисам чуо. Али ме заболе курац за то. Не очекујем од њега ништа за узврат и не тражим. То ми је најмање битно. А и када сам то урадио нисам био у фазону "ЈА САМ ХЕРОЈ!! СПАСАО САМ НЕКОГА ОД СИГУРНЕ СМРТИ!" Једноставно би је било нако, топло крај срца што је он ок и ништа више. Иначе сам прилично равнодушна особа.

Не знам да ли је до мене или окружења где сам, али где год да сам се задесио комшије су ту увек једни за друге и слично. Или сам слеп или "доносим" доброту са собом или људи сматрају да су људи себични, па праве од тога стереотип и друштвени паразит.
Злобу јесам видео, далеко од тога да нисам, и то често, али много више те баналне доброте.- S
Dotter mi se svidja! Ja slicno mislim u nekim stvarima i prilicno sam ravnodusan. Samo je problem sto ljudi cesto ne kontaju da je nesto od srca pa onda imaju osjecaj da moraju da se revansiraju za dobrotu neku... Onda je cesto niko nece ni traziti ni prihvatiti. Krenulo je tako da su zaboravljene i banalne stvari sto kaze javio pa se ljudi osjecaju duzni. Jednom sam prilikom pomogao nekom cici da popne bajc uz stepenice, na pasarelu... Ima jedno 50 stepenika, nikakva frka. I kad sam dosao do vrha covjek vadi dvije narandze i daje mi u znak zahvalnosti. Sas ja ne kontam, ako uzmem ispada da sam naplatio, a ako odbijem izgleda da ga omalovazavam... Shvatio sam da vrijeme vise ne trpi ono sto je trpilo i zbog njegovog ega uze te dvije narandze i otisao...
- a
:) e jebiga
Dala komšiji od 90 godina rakiju jer se sav isekao brijući se a čoek mi u mene ne koristi afteršejv
