Rasprava: "Bandžaluko i ta tvoja sela" 2541

selenijum 2014-10-07 17:48:10 +0000

`ogare, šta misliš u četvrtak?

Dvorišni ker 2014-10-13 23:30:05 +0000

Прича о Стефану и његовом мачку Реуфу

У данима након Општих избора у Босни и Херцеговини, Република Српска доживљавала je потпуни крах: Горан, који је седамнаест година радио као главни и одговорни уредник Независних новина, добио је отказ, јер његова фирма није дала свој глас досадашњој власти. Досадашња власт је побиједила и на овим изборима, што је проузроковало велике проблеме у Независним новинама - предсједник државе је сазнао да Независне нису гласале за њега и читавој фирми је, од главног и одговорног уредника до портира, подијелио отказе.
Слична ситуација десила се и у сада већ бившој фирми његове сестре. Драгана је радила непуних 17 година у фабрици за производњу обуће, именом Бема. Тог понедељка Драгана је, до 14:23, радила уобичајене ствари на послу: дрхтала је уз јутарњу кафу заједно са својом цигаретом под хладним јутром Бања Луке, појела је сендвич који је понијела од куће да би након тога паковала чизме од чисте коже у картонске кутије, све до 14:23, док не уђе предсједник државе и подијели oтказе свим радницима - од оног што увлачи пертле у патике па до оног који плаћа увлачитеља пертли. Добили су отказе јер су гласали за њега. Ко су они да за њега гласају!?

Предвечерје тог кобног понедељка мирисало је на редове за брашно и уље; мудри људи, подучени претходним искуствима, куповали су намирнице и потрепштине у огромним количинама; улични пси, предосјећајући катаклизму, кренули су ка Сјеверу.
Горан, Драгана и њен син сједили су у дневној соби, чију тишину прекину Драганино обраћање свом сину:
- Стефане, је л' радиш нешто вечерас?
- Пааа имам неке планове... што питаш?
- Мислила сам да одеш до банке, да нам подигнеш све паре са рачуна. Много сам уморна, знаш. А какве ти планове имаш за вечерас?
- Сјећаш се да сам ти причао да ће ми другар поклонити мачка? Е ево прије пет минута ми је јавио да дођем по њега.

Дневну собу одједном обузе немир. Горан, Стефанов ујак, никад није био љубитељ животиња: штавише, он их се бојао, за разлику од своје жене, која је напросто обожавала све што се креће. У њиховој разноликости становала је неописива доза пичкавости која је красила Горана и ауторитет који је улијевао ход његове жене. Пацијенти који су лежали на креветима њене болничке собе су, захваљујући њој, били спремни за борбу против смрти.

Чувши Стефанову идеју о кућном љубимцу, Горан заби свој поглед у једну тачку и одмах се тргну из тога, разгорачи очи и гласно изговори:
- Вуф!
Стефану не би јасно шта овај тиме хоће да каже, али му је било јасно кад га је погледао. Видјело се да је Горан против мачка.
- Мачак не смије улазити у кућу, обрати се Стефану његова мајка.
- Океј, нисам ни мислио да га држим у кући, него у подруму...
- У подруму?, продера се Горан. У подруму!? Па је л' ти знаш колико смрди мачије говно?
- Па дај човјече молим те, не причамо о слону, причамо о мачку. Малом мачку, старом два мјесеца. A и тај подрум ти је пун жељеза и неких старудија које ничему не служе, јеботе, доле се налази пола историје.

Тајац. Стефанова лијева рука повуче славину на горе и док је десна опипавала млаз воде чекајући да буде оптимално хладан, лијева узе чашу и причека који трен, док јој десна не отргну чашу из руке, насу се до врха и посла воду кроз Стефаново грло, тамо ка стомаку. Чим се напио воде он излети из куће и запути се ка плажи, без икаквог поздрава. Који курац ријечи, кад се човјек боји мачијег говнета? Чуј смрди хаха, јој.

На клупици на плажи придружи му се његов познаник, једна људска громада која је носила надимак Рус, једна веома доминантна лобања која се не либи да уради и најбруталнију ствар, само да би његово мишљење добило превласт, што потврди својом изјавом:
- Ајој Стефо, који си ти кретен, па ако је толики смрад у том подруму, ја б' се сада отишо истоварти и звао би тог твог ујака да уђе унутра и пито би га: А, јел осјетиш неки смрад? Не осјетиш? Па мајка му стара, ако не осјетиш смрад мог говнета, нећеш ваљда ни мачије осјетити.

Прекинуло га је звоно Стефановог телефона.
- Е?
- Е Стефо, јел долазиш ти по ову звијер?, упита га глас из телефона.
- Долазим. Ето ме за дваез минута.

Вратио се кући кад су већ сви били у свијету снова. Закључао се у собу и умирио свог мачка.
Дао му је име Реуф.
Реуф, јер његов ујак Горан мрзи, како воли да каже, све те смрдљиве муслимане.
Реуф је био веома тих наредних пар дана и скривен иза кревета није давао знаке живота.
Стефан га је научио да чита, па је и то омело типично мјаукање које мачци производе.
Док је Реуф читао Достојевског, Стефан је вјечито био у покрету. Одлазио је на факултет, послије факса на базен, па у потрагу за храном, у потрагу за парама, за воћем и поврћем, па би се враћао кући, прво би љубио мајку, давао би бесу буразу и свом очуху, разговарао би са њима и одлазио би у собу на који сат разговора са Реуфом.
Скривање Реуфа није био никакав већи проблем, јер у његову собу нико није улазио, јер нико није имао њен кључ. Кад би неко хтио да уђе унутра, Стефан би зазвиждао и Реуф би брзином муње скакао на ормар, тако да их нико није могао открити.

Дружили су се, радили су на себи, Реуф је у малом прсту имао Пруста, Миланковића, Палахњука и Р.Р. Мартина.
Стефан је имао, наравно, много више од њега.
Били су изврсни у задацима које су заједно обављали.

Слушали су мало маснију музику.

2018е су се пријавили на Опште изборе и побиједили су Додика.

celtic 2014-10-14 00:30:17 +0000

Keru, bogtenejebo, kakva priča. Moj duboki naklon i osobno štovanje!

Dvorišni ker 2014-10-14 16:42:59 +0000

hvala al jebeš to, Snežana Radojičić večeras u Meše Selimovića 55, ulica u kojoj je Ideja, navratite

celtic 2014-10-16 10:57:32 +0000

Jel to ona biciklesa? Jebga, sinoć sam bio na dječjem rođendanu, drug slavio 31 godinu kako ga je majka dobila na lutriji, nisam mogao doći.
P.S. Bijo sam blizu, u Peckham Pubu ;-)

selenijum 2014-11-01 17:14:14 +0000

Ide li iko na Gobline večeras?