Moram nekom da se izjadam :((
Rekli o sajtu
Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“
Danas · 06. Novembar 2008.
Imam kucu... Usvojio sam ga kad je bio malo štene, bilo mi žao da ga ostavim na nevremenu gladnog i žednog... Ali, kako vreme prolazi, sve se više pitam da li ima išta zajedničko sa drugim psima. Naime, mazi se sa komšijskom mačkom. Al bukavalno se maze i njuše i igraju. Čak i kad ga nahranim, on je ladno pusti da mu jede hranu. A ja mačke nikako ne volim i koliko god puta da sam je najurio, uvek se vrati.
Počeo je i matorce da nervira, raznosi obuću, a kevi čeprka po cveću i obara ga. Popizdela je večeras zbog toga. Ćale besni kad mu ode u baštu i napravi dar-mar.
I kad se naljutimo, dogovorimo se da ga ne puštamo sa lanca, a on počne da zavija ko da ga kolju, ne da spavati, pa moramo da ga pustimo. Pravi mali đavolak, a izuzetno inteligentan.
zvuči kao nemački lovni terijer - evropljanin, voli mačke, ne voli svoju sortu i stalno nešto rovari po srpskoj zemlji i zajebava poštene radnike...
Ako ti tako kažeš, pošto ja neam pojma. Kažem ti, bilo mi žao da ga ostavim. A presladak je i zovem ga Medo...
http://www.pasmojprijatelj.com/uploaded_pictures/content/oglasi/500x375/oglas-parenje-nemacki-lovni-terijer-10730-491.jpg
Pa.... Možda malo. Slikaću sutra, pa ću okačiti. I slikaću kako se mazi sa "drugaricom"...
Medo i maca najbolje drugarice! BFF! :)))
Gogo, ne staj mi na muku. Još samo kad pomislim da može umreti od štenećaka zbog te mačke...
ne može ako je vakcinisan... valjda si ga vakcinisao...
Pa, vakciniši ga. Ja sam imala Švrću, koji je umro od štenećaka. Bila sam srednjoškolka i još ga nisam prežalila. Nikad i neću.
Zato, ako nije kasno (mislim na kucin uzrast), vodi ga kod veterinara i sve po pe es-u. :)
Jesam, i veterinar me vratio i rekao da je još rano... Al' i kad se vakciniše, jedan određeni period ( odmah nakon vakcine) budu još osetljiviji... Tako sam barem čuo.
15-20 dana izbjegavati kontakt sa drugim životinjama da se smanji rizik.
Koliko sam ja skontao - još je mali.
Novine u ruke, smotaj i kažnjavaj (ne da ga biješ sumanuto već malo po gujsci, čisto da zna da ne valja). Za sve što uradi loše neka dobije po tamburi. Bolje dok je štene nego kasnije glavu da lupaš.
Možda je tebi žao da ga ograničavaš ali psima je potrebna disciplina. Treba im vođa. A vođa čopora mora biti čoek (ti ili ćaća ili mater). Ako on skonta da može kako hoće utripovaće sebi svašta uglavu pa će kasnije biti kuku-lele.
Hehe, kucov. Čuvaj ga, divna su to stvorenja. Moj prvi pas se zvao Meda, bio mešanac najobičniji, beo sa žutom flekom na oku. Imao je onu gadnu, čvrstu dlaku (nepromočivu), kakvu imaju neki ptičari i lovni psi, voleo je da se kupa. Mnogo je bio osećajan. Pratio me je do škole, bio je tu na priredbi u dvorištu škole za malu maturu :D, jako je brzo ukapirao osnovne komande do kojih mi je bilo stalo da ga učim, u bašti je uvek sedeo do mene, pa smo onda zurili tako u baštu u nedogled ili sam ja čitala nešto, a on dremao. Kad se pravim da zaplačem ili kad zaplačem, on je onda jako cvileo. Bio je i jako pazio na mačiće moje prve mačke, kad se popnu na drvo pa zamjauču, on je jurio u baštu da je traži da ih spusti, a jedan je ostao sa njim do kraja života.
Pre dve godine je mama kupila haskija, Vučko se zvao. Bio je mnogo sladak, ali samo je mene slušao, niko nije umeo sa njim. Sve je pratio šta radim pa imitirao, čak nije dirao moje cveće, a tatine lukove je maltretirao samo tako. Sećam se da me je video kako jedem jabuke i onda ih je on sakupljao sa zemlje i jeo. Te godine je pobegao, jer se zadesilo da niko nije bio tu pošto smo morali hitno u bolnicu. Izgubio se zbog jedne pičketine od komšinice koja NIJE HTELA da ga vrati u dvorište, iako ga je videla kod kapije da nas čeka zato što je njen pas lajao kada bi naš ušao u NAŠU baštu. Polepila sam bila letke po bukvalno celom gradu, naročito na najprometnijim mestima, zvala azil svaki drugi dan, ali ko god ga je uzeo, nije hteo da ga vrati, bio je mnogo lep i negovan. Meni je bilo najviše žao, ovi moji, brat ne voli dlake po kući, čak iako ne boravi u tom delu gde sam ja, ćale nije ljubitelj velikih pasa, bilo mu je žao, ali ono, majka se već nervirala kada je videla da je pas malo više obaveza nego što je očekivala kada sam ja otišla na faks za ispit.
Možda je tebi žao da ga ograničavaš ali psima je potrebna disciplina. Treba im vođa. A vođa čopora mora biti čoek (ti ili ćaća ili mater). Ako on skonta da može kako hoće utripovaće sebi svašta uglavu pa će kasnije biti kuku-lele.
ne možeš ti to ljudima objasnit', džaba
koliko sam samo vidjela upropaštenih pasa, upravo zbog tog nedostatka discipline, al jok, ljudi tjeraju po svom, nekaaa ga, naučiće sam
PA KAD ČOVJEK NE NAUČI SAM, MORAŠ GA TUĆ K'O VOLA, KAKO ĆE GLUPO PSETO?!?!?!
Ne tući, usmjeravati.
Oni ne reaguju tako na bol (pošto novine ne bole) već na zvuk. Jak i oštar zvuk je taj koji im nikako ne odgovara.
Ako si gledala Cezara skontala si da koristi ono njegovo već čuveno ŠŠŠ! i prst u zrak.
E to ŠŠŠ im pokreće mozak.
zovi to kako god 'oćeš, al' kad nisi cezar, moraš neke jednostavnije metode isprobavati :D
Da, Skočko, to su odlični saveti. Kad god vidim da je izašao na ulicu, a ja malo rukom po donjem delu leđa. No, kažem da je baš pametan i kad vidi da idem na njega ljut - beži.
E Smorka, za koliko sam samo kučića plakao. Sve ih tako pokupim sa ulice, dok su štenci, al uvek na kraju neka tragedija na ulici sa kolima. Ćale se zarekao da me nikad neće više pustiti da gajim kera, jer smo svi svaki put patili mnogo. Al prosto, i on, seti se svog detinjstva i njegove Bubice, pa odmah smekša i tako usvojimo cuku...
Rekla sam da neću ništa da uzimam dok sam kod roditelja, ionako nisam često kod kuće, a oni ne umeju sa psima, posle ću valjda se uortačiti sa nekom muškom osobom koja voli životinje, volela bih da nabavim nekog većeg psa, vučijak mi je želja, znam jednog divnog dobricu. Može i mešanac, samo da je kuca. Jako mi se sviđao haski, delovalo mi je kao da mi je drugar, konstantno si morao da mu pokazuješ da si glavni, ali nije se mnogo ulizivao ili nešto, ako ga mrzi da trči, neće, volim takve pse, nije meni stalo mnogo do dresure, sem osnovnih komandi i relativno dobrog ponašanja. Što se mene tiče, ja volim da trčim sa psom još smo i svaki dan se takmičili u vučenju krpe, samo da mi ne kopa po mom cveću, što je i ukapirao vrlo brzo, više vremena provedem sa psom nego sa ljudima lololo. I prvi pas mi je bio drugar, dok mi ga tata nije doveo, nisam imala ljubimca, pa sam uglavnom posmatrala bube. :D Imala sam prilike da se igram i sa mladuncima tigra, slatki su i oni. A i mačke jako volim.
http://www.youtube.com/watch?v=JE0ta6m3DpY
Eeeee, samo sam čekala, to sam namerno napisala, da vidim da li neko uopšte čita ovo. x)
I ja bih haskija ili samojeda, tako su lijepi, a sad ne mogu, jer živim u stanu, ali kad se osamostalim, valjda će i momak pristati, iako ne voli haskija, jer zavija. A kažu da nije ni pretjerano odan, tj. da voli da bježi.