Zavisi od osobe, situacije i teme razgovora.
Ako je neka bezveze osoba u pitanju, a razgovor se ionako odvija na nekom bučnom mjestu, na svirci, recimo, neću se puno truditi. Klim-klim.
Ako me iole zanima to što ima da kaže, ne odustajem dok ne saznam šta govori.
3
Hahahah. Bravo.xD
Pa da...:)
Jel trguje neko od vas na berzi?
Ni jednom ne kažem molim. "A" je delotvornije.
Ako mi je neko blizak ponavljam dok ne shvatim. Inače 3 puta.
Tako sam imala nastavnicu biologije koja je bila strašno mutava, a još nikad nije davala pismene vežbe nego samo propitivala. Svaki čas propitivala. Po ceo čas. Znalo se - kaže ti da pređemo još nekoliko lekcija sami i da pita. Ne predaje. Koliko sam samo puta rekla da ništa ne znam i dobila keca jer je nisam razumela - do šest puta ,,molim'', nekoliko puta ,,šta ste rekli'', jednom ,,a'' , pitam ove oko mene, jebem li ga, niko ne razume. Pička joj materina mutava. Uh.
ja miksujem sta molim i kako. jos kad vidim da necu uhvatiti potpun smisao, malo zaokrenem glavom, kao neseto mi odvuklo paznju, vec imam 30% informacije u steku i jedan kredit gratis...
...
jesi li rekao nesto?
..
kako?
..
molim?
ma idi u picku materinu.
i ja odem...
ЈА то радим стално.
Откуд вам идеја да треба да говорите ,,Молим, молим?".
Ја се одмах насмешим покажем палац и климнем главом и кажем: ,,Тај рад!"
Што мора бити бука? Ја то стално радим.
Recimo dvaput. Zavisi koliko je bilo zanimljivo to što je dotad pričao.
Imate nenormalnu srecu sto me retko ko od vas zna uzivo. Inace ja imam poremecaj paznje tako da je dijalog sa mnom veoma iritantan i dovodi drugog sagovornika do ludila. Neki prijatelji pizde zbog toga jer ispada da me ne zanima sta imaju da kazem pa se stvorila slika o meni u mojoj okolini kao o nekom umisljenom liku. Cak i umisljene fufe izbegavaju moje drustvo jer u javnosti uvek ispada da ih ispaljujem. Zamisli da hodas sa mnom ulicom i pricas jedno 10 min i na kraju skontas da te nista nisam slusao. Moj ludi mozak uvek odluta negde. Ni sam se ne mogu setiti o cemu sam mislio.
ПА, добро мајку му јебем, како можеш писати овакве глупости?
Prilaze ti ribe, ribe te mole
na ti ljubavi, kažu da te vole
ali nista im ne vredi, nećes da ih gledaš
hoćes samo dobro da se zezaš
Joj, ja samo jednom kazem molim, posle klimam glavom i molim se da nije bilo pitanje... Neprijatna situacija :S
Ja sam u stanju po 50 puta da kažem - A? Šta? Molim? Kako? Nisam čula? Mož da ponoviš?
Mada nekad me mrzi pa se samo iskezim i kažem aha, a pri tom je ovaj mogao da mi opsuje sve po spisku.
Ja na to uglavnom kaže: "Pa ne znam šta bih ti rekla..." Jest da nema smisla svaki put, al upali povremeno.
Retko kad imam tih problema, pošto se obično potpuno isključim iz priče sagovornika, jer zakopava količinom smora. Ono - ja sam izašao, pobio se sa ovim, smuvao se sa ovom, bilo to i to, ovaj provalio to i to... Takvih se priča "naslušam" uvek kada odem u Loznicu, a za takve priče mi puca magistrala. Kroz to moje maštarenje obično ubacim "da", "u pravu si" ili "ok", kako bi ostao u nekom toku, na koji zapravo i ne obraćam pažnju.
Dok, ako me neka priča zanima, pratim spiku, gestikulaciju, pa uspem da shvatim i šta je osoba rekla čak i ako je ne čujem.
Ali, u suštini, najviše tri puta.
Mislio sam da sam jedini kome se to dešava i da imam problema sa sluhom. :)) Ali 3 puta je i kod mene slučaj, posle me je blam da pitam jer će ovaj da se razdere "JEBEM TE GLUVA, KAŽEM TI DA BLABLABLABLA", ali ga tad barem čuješ šta je hteo da kaže. :)
Opalim vas golim buahahahahahahahaahahahaaaaa
Jezikom po dupetu, buahahahahaahahahahahhahahaaaa
Po sreč rča, buhahahhahahaahahahhaahahahahaha
Hahhhahaah, e izvinjavam se, tema je extra... :weird: