Svoje mišljenje nasiljem pokušavaju da utuve drugima u glavu samo oni čiji je jedini argument veća šaka. Sa takvima se nikada ne raspravljam, jer je moja pesnica veličine teniske loptice :)
Takođe se ne raspravljam mnogo sa tvrdoglavima koji i ne pokušavaju da saslušaju tvoje mišljenje, odnosno slušaju te, ali su kao na iglama da ti što pre odgovore da nisi u pravu.
Kažem šta imam, objasnim i razlog i na tome se uglavnom završi, ne pokušavam da namećem svoja shvatanja drugima, osim ako se to od mene ne zahteva. Umem na stvari da gledam i iz tuđeg ugla - ukoliko sam u nekoj dilemi onda mogu potpuno da uđem u "tuđu kožu" i vrlo sam fleksibilna...eto.
ja generalno, pošto sam, da se tako duhovito izrazim, pička najčešće gledam da ne učestvujem u raspravama, bile one ručne ili stručne, bile one fizičke ili verbalne, naročito kada se zahuktaju. To radim kako ne bih dobio po pičcccci, u mom slučaju po celom telu.
Surovi je najbolji psiho-spuštač, dokaz da čoveku ne treba pesnica u verbalnim i inim sukobima.
Kad daješ svoje mišljenje maloumnim ljudima, što je većina populacije naše države, i kad si u pravu, oni to neće prihvatiti u stilu:"Vid' stvarno, u pravu si ti, nisam nikad tako razmišljao. Bar si mi neke stvari objasnio. Hvala ti", već će biti:"Šta ti meni koji kurac, valjda ja znam kako i šta! Ti misliš da sam ja glup, a!? Šta filozofiraš!". I eventualno će doći do tuče jer si im poljuljao onaj mali svet, onaj mali čamćić oko kojeg je samo voda i ništa drugo, u kojem žive i iz kojeg se boje da će ispasti i da to više neće biti oni. Ograničenost je problem. Zato sam odustao od pričanja, ubeđivanja i bilo čega sem sa osobama za koje procenjujem da su dovoljno inteligentne i spremne da usvoje neko drugo mišljenje koje možda bolje funkcioniše od dosadašnjeg. A ti su dosta retki.
ЉоЉ
Ja imam saku ko rukometaska lopta
Ali ipak nikoga nisam udario s njome.
Iako ljudi kad me vide 190 cm visok sirok ko stena.
Kao vidi ovog bezi od ovog a ne bi ni mrava zgazio.
Iako znam da se bijem(5 godina Dzudoa, Pola kik boksa)
Nikada nisam napao.
Potukao sam se samo u kafanici i sa drugovima oni me isprozivaju ja ima klepim Samar oni prestanu.
Generalno, nikad se ne raspravljam. Mrzim to i gade mi se ljudi koji to vole. Zaobilazim potencijalnu raspravu i svadju u širokom luku. Kada neko insistira na bilo kakvoj raspravi samnom i tom prilikom bar malo predje granicu koju sam ja vrlo nisko postavio, ubrzo ga drknem šakom u vuglu. Prvi i bez upozorenja. Ako pri svemu tome da sebi za pravo da pokuša psihički da me spusti, velike su šanse da ga šuknem nekim tvrdjim predmetom koji se nadje u neposrednoj blizini.
Sad pošto nisam posebno jak i nisam ništa posebno spretan u tuči, u dosta situacija sam ja taj koji na kraju dobije po pičci. Što i nije neki problem, štaviše, volim ponekad da pustim krv.
Rasprave i svadje su za žene i fegete. Sa ovim prvima se nikad ne raspravljam i sve šaltam na zajebanciju, jer nikad ne bih udario žensko makar pišalo po meni. Sa ovim drugima nisam imao prilike da udjem u bilo kakav kontakt, čak verujem, ni vizuelni.
Nasilje je najkreativniji deo svake rasprave i svadje!
jbt, imam 2 metra a nisam se tukao zapravo od sredje skole :)
a i bolje, verovatno bi dobio batina od nekog, a ulozi su se povecali, bez neceg slomljenog se ne moze reci da si dobio batina
zavisi od coveka do coveka, kontam da je psihicko spustanje gore, verovatno zato sto ja licno nisam nikad dobio prevelike batine, ali naravno postoje izuzeci koji su totalno otporni na "psihicko spustanje" iz ovih ili onih razloga...na njima jbg samo tucnjava pomaze
Takođe. Al' obično me obilaze kad sam trezan. Valjda zbog moje pojave, to jest, oblačenja. Mada desi se da me uhvate kad sam živčan jako pa to ne bude dobro. Sećam se onomad da su me trojica 'tela tući, poveći magarci, a tu bio i neki moje veličine što me uvatio šamarati. Kad je ostao sam, iz udarca ga sruših i mlatih dok je vrištao na podu. Kasnije sam skontao da sam mnogo uživao u tome. Valjda me zato sad strah da se ozbiljno pomlatim sa nekim pa zato uvek ja najebem.
Prvo izbegavam konflikte, onda krene spuštanje, a onda posle toga kad krene na mene onda izbije tučnjava. Mada iskreno nisam se mnogo puta šibao, svega par puta. Bio sam tučen i ja sam tukao. Jednom sam se tukao sa dvojicom, 2-3 puta sam tukao i 2 puta sam bio tučen. Al to je zato što se ne libim da krenem ni na koga. U stvari taj jedan put kad sam bio tučen su nas brzo razdvojili, da nisu, verovatno bih gore prošao, ja sam dobio pesnicu u glavu, a on nogu u jaja, on je bio kik bokser, a ja blejač, ništa nisam trenirao. Kažem nisam dobio batine, ali bi se završilo mnogo gore po mene. Sad ne znam šta bi bilo, da se pobijem sa nekim (sparinge na treningu ne računam, nisu sa 100% snage), ali ono ko zna. Nikad ne znaš da li ćeš dobiti u tuči. U prevodu, uglavnom izbegavam konflikte, al' kad me neko iznervira, kad mi pukne adrenalin, ni jedan ni drugi način mi nisu strani.
Ja sam Reme i ja sam alkoholičar.
Dobrodošao reme.
Не видим шта се постигне тучом, а богами ни шта се постигне расправом.
ЕДИТ: Свакако никоме тако нећеш утерати своје мишљење, јер је твоје мишљење, он има своје и тако.
od svakog posta gore koji sam počeo da čitam počinjalo je da mi se sere, ponajviše od početnog. I šta sad koji đavo imamo od saznanja da li je bolje nekoga šutnuti u glavu ili mu nafilovati um sranjima...
Pogrešno si razume DunCara. Ovde odgovaramo samo na pitanje, kako se mi ponesemo u tim situacijama, jer realno bolje je da uopšte ne ulaziš u konfliktne situacije nego ovo.
Fala Wh!te.
Mono, ja sam bolesno tvrdoglav, i uvek pokušam da isteram svoje. Iako znam da nema vajde od toga, obično je svaka rasprava u kojoj ja učestvujem glasna :)
Психички је могуће спустити само особу која има интелигенцију изнад просека. Не вреди покушавати психички спуштати малоумнике. То је као кад би покушао психички да спустиш свог пса кад ти се исере у саксију. :) Па, има ли то смисла?
Дакле, решење је игнорисање (не за псе, већ за људе). А ако неко баш неће да одјебе, онда шамар.
Krigla u glavu sve nedoumice riješava.
Što reče Džimi, psihički je moguće spustiti samo osobu sa inteligencijom iznad proseka. Ostatak mlatiti k'o volove u kupusu.
Ni jedno ni drugo. Ne vidim smisao! Nikada se nisam potukao. S vremena na vreme nekoga verbalno nokautiram, kažu da to dosta dobro radim. Međutim, posle toga se osećam veoma loše. Pitam se šta mi je to trebalo. Ako sa nekim ne mogu pristojno da razgovaram, radije ne razgovaram uopšte. Volim da mirno predočim gole činjenice i, ako se nisu primile, ne insistiram. Ako se već ne razumemo, niko ništa ne dobija srozavanjem onog drugog. Istine radi, dva puta sam puk'o i tražio sam kavgu ali se ipak nekako smirilo.
Склоност ка тучењу је знак неспособности да се на менталном плану супротставиш неком. Потреба да се на менталном плану супротстављаш је знак несигурности у себе. Ни једно ни друго није добро, ал је она прва варијанта ипак гора. Бар у 21. веку. Да се сутра вратимо у пећине, то прво би имало предност.
Батина је из раја изашла. Стоку само млатити, а ове што паметују још више.
Vaš omiljeni način da nekome uterate svoje mišljenje ?
Da ga Prebijete, da neće kukavac ustati dva dana i da će posle ta dva dana da misli da je Twix bolji od Bounty-ja
Ili da ga Psihički Spustite na niži nivo.
dva načina za ovo gore..
Rasprava, debata
i Da se Pobijete Psovkama tj. Da spuštate jedan drugog.
Primer:
Ma baunti je bolji od tviksa dokazano!
Pitaću večeras tvoju kevu ona zna najbolje.:smeh:
Aha :krezav osmeh: a to što si ružan to nije smešno?
Ćuti ti Pogledaj se kakav si za bojler čuo nisi..
Itd...
Ja se nikad nisam "tučao" da bi nekom stavio nešto do znanja ili zbog nečega(jedino u kafanici)
To je krajnje primitivno, Što da da mu slomijem ruku kad mogu da mu spustim želju za životom..
Da čujem vaše mišljenje.