Једнох лепог дана отиђох у продавницу и купих немасни мајонез. Онда се успут запричах с комшијом који је на неку моју опаску изјавио ,,Дојајно!''
И тако настаде ово:
http://vukajlija.com/nojajno/258219
Izađem sa prijateljicom (samopriznajućom sponzorušom) na kafu, i ona mi priča stalno o nekom liku kojeg je upoznala prije par dana, i nakon par minuta u isti lokal ulazi gore pomenuti, i ona mi ga pokazuje sva se topeći od sreće, a lik liči na sve osim na zgodnog i lijepog momka, nakon što sam je preispitao za njega dobio sam ideju za sledeću definiciju http://vukajlija.com/imati-ono-nesto/271020
ma da ona i dalje tvrdi da to nije zbog love, nego da on ima ONO nešto :)
Nije sve u ljubavi zemljače, ima nešto i u parama :)
Mislim nije baš priča za mlade naraštaje al je doooobra pa moram...
Izraz jeste slengovski i hvala Kosmopoliti na podsećanju da trebam da definišem ali priča vezana za ovo...
LM Bili mi tako negde u inostranstvu i motalo se motalo i moj jedan...nebitno ko... ufuran u pojam preduzetništva kao E vidiš ovo seme, ovo nosim kući i ja ću ti pokazati da to raste sasvim lepo u kući i bogznakako neće njemu neki tamo Holanđani prodavati pamet u vezi tog i niko njega nije ni konstatovao uglavnom kako aman lepo to se negde seme zaturilo u kofere i donelo drito kući. I ajd... ništa...ne lezi vraže. Kofer otvori mater i pita Kakvo je ovo seme? I ja šta ću Aj pusti to, neke sadnice za cveće jebote to. A ona Ajoooj...i uzme i zasadi! Sa sve ljubavlju. I stavi u prozor, a prozor kompletan izlog, čitav zid od kuće, misliiim ono ako naraste ima da me hapse odavde pa do večnosti... I to tako danima raslo, vođeno vodom hranom, svetlošću, šta ću, odem u poljoprivrednu apoteku, kupim otrov za korov i sipam litar u onu čašu od jogurta što bi trebalo biti dom
domaćici e prvi put mi u životu laknulo kad sam videla da od nekog posla nema ništa...
Била сам у Дис-у па ми се евоцираше успомене.
Дефиниција је настала као протест против свих оних који покушавају да ми угурају колица у седални део.
Jednoga dana mi je majka donela nekoliko različitih markera jer sam počeo dan pre toga da šaram po nekom udžbeniku za faks. Obradovao sam se kao malo dete i tako je nastala poslednji stadijum studentske tuge.
Ova je nastala pod utiskom filma Kum čija sam sva tri dela gledao dan za danom pa sam se malo više ubacio u taj fazon. Oteko ko Brando
E, a ova mi je simpatična jer sam se upravo ja našao u situaciji da izgovorim ovu rečenicu. :) Šta radite to
Ево на позив, да се јавим. Знате већ, дође човек у неке године кад га стисну приче о којекаквим болештинама и о томе шта је најгоре, а шта је излечиво, шта би требало контролисати чешће, а шта понекад...
Сконтам ја да сам отприлике у годинама кад би могло свашта да се дешава у "оном" пределу, поготово обзиром да сам у младости седео по ладном бетону и мокрој трави и јео све што није викало "бежи", а то што је викало је прошло и горе од оног што није викало, те одем у суседно веће место да се, јелте, прегледам.
У чекаоници седи пет-шест људи, сви имају упут. Имам и ја, дао ми мој лекар уз смешак (пизда му материна насмејана).
Кажу чиче: "Јеси ли ти код Поповића?"
Ја: "Не, код Митровића, а што?"
Чиче: "Знаћеш за други пут."
Дочекам ја ред, уђем, чика доктор каже изволи, седи. Ја седнем, он ме испита свашта нешто, ја одговорим и све контам у глави: није овај преглед тако страшан, јебига, што сам се ја испрепадао...
Каже он мени да устанем, спустим панталоне и ослоним руке на лежај. Мало низак лежај, па се ја сагнем до њега, он каже: "опусти мишић, ја заустим: "Који миш..."
После сам стајао поред столице и размишљао како би то било лепо да ми се барем десило из љубави, а не овако напречац. Питам га што су оне чиче питале за оног другог, а он каже: "Ма беспослени пензионери, тврде да Поповић има дупло тање прсте од мене."
Знаћу за други пут...
ahahaha povredio ti osećanja? hahaha sledeći put mu reci Daću ti ako ćeš i ti meni...
Aurora pa ti čadiš !?, ccc!
pogledam na terasu, vidim svoj vajrles adapter, i pocnem da razmisljam o ljudima od kojih kradem net, i koliko im smeta moje parazitiranje, padne mi na um i napisem http://vukajlija.com/nezahvalnost/213646
И ово ми је био страшно трауматичан доживљај, опет везан уз болницу, али нема велике приче. Све сам објаснио у самој дефиницији, само што сам направио композит неколико тата - ја сам послушао кикереза од четреспет кила и изашао, а по колегу сапатника је дошао ћелави медвед са зеленим прслуком и "љубазно" му показао излаз. Е, да, медицинска сестра ми је образложила да не могу присуствовати експертном ултразвуку моје супруге управо зато што "У ординацији има гола жена". Знам, јебига, ја сам је довео...
Sedeh ja u autobusu, i videh jedan od lepših primeraka nežnijeg pola. Ah, te nirvane. I, poče razvijanje definicije u glavi. Potpuno spontano, nesvesno, gledam, obliva me hladan znoj, hvata panika, paranoja! Šta ću ako zaboravim definiciju? I, ja, kud' ću, zapišem na ruku. I tako se rodilo poniženje.
Definicija nastala u kafani, treba to doživeti.
Ali ses, nisi nam opisao kako je nastalo nego samo opis :(
Директор у фирми мог мужа је направио неку глупост, притисли га да сам да оставку али био је непоколебљив и није је дао. Разрешили су га дужности после недељу дана, и сад је наравно на бољем положају.
Моја братаница је пробашла ђачку књижицу свог оца и рецимо да овај није био одушевљен.
Dan ko i svaki drugi, i dalje pod utiskom da neću napisati ni jednu odabranu definiciju, gledam na sat, reko vreme je da se napiše nešto, otvaram laptop, brišem prašinu sa ekrana, gledam još koliko mi dana ostalo do isteka interneta, na televizija neka serija, gledam prvi put, gledam drugi put, ne znam koja je serija, kreće prva scena, Lazar Ristovski, Dragan Nikolić i Voja Brajović. Vidim onako nisu mnogo stari niti mladi, pitam babu, ona ne zna, odjednom zumiraju Voju i tek će ona "vidi Voja dok imao kosu", Iskra se upalila, otvaram sajt vukajlije, kucam defku, posle 2 minuta ode skor u veliki plus. Nakon dvajes minuta je munuše u odabrane.
Nema neki istorijat, jednostavno je posvećena mojoj sadašnjoj đevojki, e danas nam je mjesec dana...
Napisa' sam ovo jer ona ima krupne oči i reka' sam joj ovo što je u primjeru jer ja obraza nemam naravno.
http://vukajlija.com/kad-trepne-promaja-te-ubije/303487
Ах та романтика. :)
http://vukajlija.com/zbunio-sam-se/89054
Преслишавам брата од стрица географију. Три пута га враћам у собу да научи лекцију. Сваки пут каже збунио сам се, а на крају стварно лупи ово из примера.
Едит: Видим питања у коментарима. :) Није Пера и није Шведска. Морала сам мало да закамуфлирам јер га и дан данас зезамо за то.
Jednom pril'kom, krenem u priču sa mojom lepšom polovinom na temu bivših momaka i devojaka i dogodovština s njima. I meni moja Živadinka ispriča priču kako je još tamo negde u srednjoj muvala nekog nadaleko-čuvenog-zgodnog-end-poželjnog baju, neko duže vreme. Baja k'o baja, kulirao je, u međuvremenu se preselio i u drugi grad, al' Živadinka kakva je - nije odustajala. Krenula sa SMSovima, loženje, obećala kule i gradove, a sve po sistemu "Ima da bidneš moj il' te neće biti". I vrati se baja, dođe im na matursko, dofati ga Živadinka na proslavi, pa u klubu, i onda još uzmu i zapale "u šetnju". Krete neko akcijanje na klupi u parku, kad baja izgovori čuveno pitanje - A 'oćemo li mi samo da se ljubimo?. Kad je čula to, Živadinka mi prsnula u smeh i razveja magiju trenutka, ostade siroma' baja slomljenog srca i slomljenih nada, a i ja umreh od smeja te moradoh da definišem.