1. O Common Law-u - Nije toliko problem u mom neznanju koliko u manjku tvog praćenja rasprave. Zato smo i došli od Ašantija do Dušana. Bilo kako bilo, da bi se precedent usvojio, prvo bi sudija morao da ga prihvati, dakle može se i odbiti. S druge strane imamo Rotarijev zakonik, koji ima ispisan set propisa koji se ne smeju kršiti, koliko god procedure bile smešne za današnje uslove.
2. O parlamentarizmu - Do 19. veka Velika Britanija se ne može smatrati zemljom sa demokratskim državnim uređenjem (veliki Mančester ima 0 poslanika, Rifsberi u Nortambriji sa 30 stanovnika daje 2 poslanika u 1831, veća disproporcija nego u Francuskoj u toku Stogodišnjeg rata). Ograničenje vlasti je postojalo, ali opet, samo u korist aristokratije i gradova - isto to imaš u HRE, gde čak i vladara biraju (podsećam da je HRE država do Tridesetogodišnjeg rata). Vladavina prava, po tvom argumentu o Dušanovom zakoniku, jeste možda postojala na papiru, ali ne i u stvarnosti...
... zbog čega je i dolazilo do muka poslednjih Anžujaca, Rata barona, Slavne revolucije itd. U redu, o hijerarhiji pravnih propisa se može govoriti, ali to postoji u doslovno čitavoj tadašnjoj Evropi. Što se tiče parlamentarnosti, ona podrazumeva da je parlament reprezentativno telo, što britanski parlament nije bio. Garancije osnovnih sloboda i prava postoje kod Teodorika Velikog, da ne idemo dalje. A i ako govorimo o ograničenosti kralja parlamentom, najškolskiji primer je Alfonso IX i leonski Kortes (1188).
Da citiram M. Ković, Dizraeli i Istočno pitanje, Beograd 2007.
U tom trenutku 1831, međutim, demokratija je bila daleko. Ono što se naziralo bilo je okončanje prevlasti aristokratske oligarhije uspostavljene još 1688, i masovniji ulazak bogatog građanstva, podržanog vigovskom, liberalnom aristokratijom, u Parlament.
јебени стевчо бескорисно коренашко говно косоварско је добило и телефон и свакакве пичке материне да би писао имбецилизме на вукајлији а цар који је појо ко зна колико књига се мучи са неким ериксоном са антеницом да нам пренесе знање овде
3. O Dušanovom zakoniku - Nemamo sačuvane slučajeve koji su uključivali zavisno stanovništvo, imamo jedino nekoliko pomena gde su plemići oko Dečana pobedili cara u sporu oko zamene zemalja. Kada pričaš o poređenju Dušanovog zakonika i germanskog običajnog prava, moram te pitati, da li si ti pročitao ijedno od ta dva, kad praviš ovakvo poređenje?
4. Suverenost kao monopol vlasti države na njenoj teritoriji - Jeste definicija iz 19. veka koja nema veze sa stvarnošću feudalne Evrope (13-19. vek). U feudalnom društvu ne postoje zavisne teritorije/države, zavisni ljudi. Kada bi prestao da projektuješ sadašnjost u prošlost, ove rasprave ne bi bilo. Vladari ni u teoriji nisu bili zavisni od pape, sem u papskim vlažnim snovima (da ne kažem neobjavljenim spisima poput Dictatus Papae). Ponekad su bili vazali (mada je to prestalo biti iole rašireno posle Inoćentija III). Jedino gde je papa politički mogao da uslovljava jeste pravo investiture.
MA najlakše bi ga ulovio kod ekonomske, videh ga neki dan tamo. Ali čemu to, brt, jedan letimičan pogled na tog malog dezorijentisanog klinara raspršio mi je i poslednji atom želje da mu kažem što nas zajebavaš brt i udarim mu krštenu macolu posred korteksa zaduženog za kvadratni korjen
5. Vidovdanski ustav suspendovan '29 - Jest, u pravu si. Ali za tu 1928. godinu te neko ozbiljno troluje.
6. Ne znaš o čemu smo pričali - Rekao si da je građanin, bar formalno, mogao biti poslat u Parlament. E pa vidiš, u Ugarskoj su sedeli i magnati (tipovi jači od kralja), i obični plemići (zapravo seljaci koji su stekli imovinu, ima pun kurac Srba sa ugarskim plemstvom), i građani (varjobađi, izaslanici gradova). Slično važi i u Resopoliti.
7. Edikti regulišu usko pravnu oblast - Ne i u poznom Rimu. Da navedem primer: Teodorik Veliki je iz svoje perspektive bio lični vazal istočnog cara (Rim nikad nije podeljen, al da ne širim); iz perspektive Rima, Teodorik Veliki je bio carski legat poslat da upravlja provincijom. Car donosi odluke u nivou lex-a. Legat to ne može, već donosi odluke u nivou edikta, prve niže kategorije. Pogledaj njegov edikt, pa reci vidiš li "usko regulisanu oblast".
1. O Common Law-u - Nije toliko problem u mom neznanju koliko u manjku tvog praćenja rasprave. Zato smo i došli od Ašantija do Dušana. Bilo kako bilo, da bi se precedent usvojio, prvo bi sudija morao da ga prihvati, dakle može se i odbiti. S druge strane imamo Rotarijev zakonik, koji ima ispisan set propisa koji se ne smeju kršiti, koliko god procedure bile smešne za današnje uslove.
2. O parlamentarizmu - Do 19. veka Velika Britanija se ne može smatrati zemljom sa demokratskim državnim uređenjem (veliki Mančester ima 0 poslanika, Rifsberi u Nortambriji sa 30 stanovnika daje 2 poslanika u 1831, veća disproporcija nego u Francuskoj u toku Stogodišnjeg rata). Ograničenje vlasti je postojalo, ali opet, samo u korist aristokratije i gradova - isto to imaš u HRE, gde čak i vladara biraju (podsećam da je HRE država do Tridesetogodišnjeg rata). Vladavina prava, po tvom argumentu o Dušanovom zakoniku, jeste možda postojala na papiru, ali ne i u stvarnosti...
(nastavljam u sl. postu)
... zbog čega je i dolazilo do muka poslednjih Anžujaca, Rata barona, Slavne revolucije itd. U redu, o hijerarhiji pravnih propisa se može govoriti, ali to postoji u doslovno čitavoj tadašnjoj Evropi. Što se tiče parlamentarnosti, ona podrazumeva da je parlament reprezentativno telo, što britanski parlament nije bio. Garancije osnovnih sloboda i prava postoje kod Teodorika Velikog, da ne idemo dalje. A i ako govorimo o ograničenosti kralja parlamentom, najškolskiji primer je Alfonso IX i leonski Kortes (1188).
Da citiram M. Ković, Dizraeli i Istočno pitanje, Beograd 2007.
(nastavljam u sl. postu)
знате шта је најгоре
јебени стевчо бескорисно коренашко говно косоварско је добило и телефон и свакакве пичке материне да би писао имбецилизме на вукајлији а цар који је појо ко зна колико књига се мучи са неким ериксоном са антеницом да нам пренесе знање овде
Ja imam telefon sa kurblom :( tuyno
3. O Dušanovom zakoniku - Nemamo sačuvane slučajeve koji su uključivali zavisno stanovništvo, imamo jedino nekoliko pomena gde su plemići oko Dečana pobedili cara u sporu oko zamene zemalja. Kada pričaš o poređenju Dušanovog zakonika i germanskog običajnog prava, moram te pitati, da li si ti pročitao ijedno od ta dva, kad praviš ovakvo poređenje?
4. Suverenost kao monopol vlasti države na njenoj teritoriji - Jeste definicija iz 19. veka koja nema veze sa stvarnošću feudalne Evrope (13-19. vek). U feudalnom društvu ne postoje zavisne teritorije/države, zavisni ljudi. Kada bi prestao da projektuješ sadašnjost u prošlost, ove rasprave ne bi bilo. Vladari ni u teoriji nisu bili zavisni od pape, sem u papskim vlažnim snovima (da ne kažem neobjavljenim spisima poput Dictatus Papae). Ponekad su bili vazali (mada je to prestalo biti iole rašireno posle Inoćentija III). Jedino gde je papa politički mogao da uslovljava jeste pravo investiture.
(nastavljam u sl. postu)
nista caru nece ovoliko znanje pomoci u zivotu. Nista on nece biti srecniji u zivotu od nekoga ko ima manje znanja od njega.
Zajebava nas car: kopira iz neke velike knjige istorije sveta larusovo izdanje u pdf-u, ali sve po malo, pa kao nastavlja u sledećem postu
Čak je i malo tužno što ga piči ovoliki entuzijazam no dobro.
DA SE VI UČENI PITATE OTIŠLI BI I MI I SRBIJA U KURAC AHAHAHAH
каунте знаш ли где је стевчова јазбина да идем да му отмем телефон и пошаљем цару
Ne znam, mislim negde na keju, ali nisam siguran
Košta ga taksi 150 dinara od brvnare kafane u pola noći. Napravi radijus šestarom i polako.
MA najlakše bi ga ulovio kod ekonomske, videh ga neki dan tamo. Ali čemu to, brt, jedan letimičan pogled na tog malog dezorijentisanog klinara raspršio mi je i poslednji atom želje da mu kažem što nas zajebavaš brt i udarim mu krštenu macolu posred korteksa zaduženog za kvadratni korjen
Haha
CARE GONITE SE I TI I PAZLIJA U TRI PICKE MATERINE, SMORISTE MEDJEDA SA OVIM PRESERAVANJEM NA TEMI!
5. Vidovdanski ustav suspendovan '29 - Jest, u pravu si. Ali za tu 1928. godinu te neko ozbiljno troluje.
6. Ne znaš o čemu smo pričali - Rekao si da je građanin, bar formalno, mogao biti poslat u Parlament. E pa vidiš, u Ugarskoj su sedeli i magnati (tipovi jači od kralja), i obični plemići (zapravo seljaci koji su stekli imovinu, ima pun kurac Srba sa ugarskim plemstvom), i građani (varjobađi, izaslanici gradova). Slično važi i u Resopoliti.
7. Edikti regulišu usko pravnu oblast - Ne i u poznom Rimu. Da navedem primer: Teodorik Veliki je iz svoje perspektive bio lični vazal istočnog cara (Rim nikad nije podeljen, al da ne širim); iz perspektive Rima, Teodorik Veliki je bio carski legat poslat da upravlja provincijom. Car donosi odluke u nivou lex-a. Legat to ne može, već donosi odluke u nivou edikta, prve niže kategorije. Pogledaj njegov edikt, pa reci vidiš li "usko regulisanu oblast".
(nastavljam u sl. postu)
a sada nešto sasvim drugačije.....
http://indy100.independent.co.uk/image/11243-j4dfi1.jpg
Srbija i nije toliko heavy :D
Može Bohor da ga sretne eventualno u Franšu kad bude vodio Mici na biftek.
Kažu mi ljudi da je sto u sredini rezervisan za njega 24/7.
Nije kad su nam Amerikanci oteli kosovo, a zna se koliko dole ima metala i svega.