Podijeli sa Vukajlijašima
"Da. Definitivno ima dobrih fora, svaka čast onima koji ih smisliše. Respect Vukajlija."
MyCity Forum | 4. Februar 2009.
"Da. Definitivno ima dobrih fora, svaka čast onima koji ih smisliše. Respect Vukajlija."
MyCity Forum | 4. Februar 2009.
ima da se kupi sok za kera
to je to, otisli smo u kurac def
https://www.kingschoice.rs/wp-content/uploads/2023/09/flasice-pocetna.png
https://www.lesswrong.com/posts/2HawAteFsnyhfYpuD/you-can-just-spontaneously-call-people-you-haven-t-met-in
Teorija po kojoj je sasvim OK spontano uzeti telefon i nazvati nekog starog prijatelja s kojim se nismo družili godinama.
naravo da je ok, ali ima par nivoa:
1. de si jovore, nismo se vidli godinama. ne treba mi nista, samo sam provalio da sam pogubio kontakt sa ljudima i probam da ga ponovo uspostavim - vise nego OK
2. de si jovore, nismo se vidli godinama, ocu nesto da te pitam. mozda se i vidimo i druzimo - OK
3. de si jovore, nismo se vidli godinama, treba mi pare/usluga - granica OK, zavisi od osobe
4. de si jovore, nismo se vidli godinama. ne treba mi nista, samo da se vidimo. OK vidli smo se, ispricao sam ti sve svoje muke, ne interesuju me tvoje jer ipak treba mi samo pare/usluga - nije OK
5. de si jovore, nismo se vidli godinama, oces se jebemo - ?, zavisi
bolje bi ti bilo da odgovoris, kacis ove gluposti i onda ne nastavljas diskusiju.
ha ha, slusaj celta teroristu, naci jovore odaberi nesto
Ili nazoves frenda, e frende paz ima jedna teorija po kojoj...evo zbog toga te zovem, sta mislis da odemo na pivo prodiskutujemo. Vazi. Super.
ma generalno je ok cimnuti nekog nakon puno vremena, ja i cimali me i cimao sam. ako nema nikakvog interesa osim drustva, nema tu ni trunke neprijatnosti.
muka je ovo, kako ljudi reaguju na neki zahtev. ja npr ako mi treba nesto, kazem to odmah, ne okolisem. brate, cimam te, treba mi to, nezavisno od toga ako oces se druzimo se druzimo.
ne znam kako izgledam svima, mozda nekome to ispadne na foru gle ga ovaj nije se javio x god sad se javlja treba mu nesto ili jebem li ga sta, ali po meni je najgore ovo kad glumis zainteresovanost za osobu zbog toga sto ti treba nesto.
meni ti npr najvise smetaju, jer ti trose vreme i emocije bez razloga. valjda im cim da pitaju ovako pa onda kao da te "omeksaju" i slicno. muka samo sto u 100% slucajeva ta interakcija izgleda cisto kao neko pitanje iz kurtoazije a onda krene jadikovanje, valjda sa ciljem da se bolje osecas sto radis to ili sta god. ono
- gde si celte, nisam te vido od kad. kako si?
- evo dobro, bio sam skoro...
- super super. kod mene sve naopako brate.
2 sata jadikovanja, ja ovo, meni ovo, naopako. ti nisi zanimljiv za pricu.
- e a jel bi mogo da mi {zahtev}
to mi je najgore. mislim da ti i prave ovaj tabu na javljanje posle x god.
Bukv, ovo je najcesci razlog da te neko cimne skroz derpe varijanta. Sto je najgore to isto radi i familija.
Jos je najbednije kad 'uletis' tim likovima, ali fora cim ti njih cimnes sl put u guzvi su nekoj kontinuirano. Mora se solidno biti oprezan u pomaganju poznanicima
Tu tu tu neko me zove tu tu tu i noći ove, nisi tu a tako mi trebaš
Dobili ste Celtov korisnički servis : za "kako sam šta radim" pritisnite 1. Za "hoćeš doći na 30 godina mature" pritisnite 2. Za "treba mi nešto" pritisnite 3...
Možda su mreže malo napravile sranje, jer sad vidiš gomilu slika statusa koječega, i imaš utisak da si u toku sa tim šta se događa ljudima, a zapravo, to je površan uvid. Ne znam, možda sam i ja staromodan, ali uzeti telefon, pozvati rođaka - prijatelja i pitati ga kako je šta radi, mi je najnormalnija stvar i jako velika potreba, a čini mi se da to odumire. Kad sam skrljao ledja pre 6 godina, iznenadio sam se koliko ljudi se nije setilo ni poruku da mi pošalje, a kamoli da me nazovu, i to sad kada možemo da trtljamo za džabe kolko volimo. Ljudi sa kojima sam bio jako blizak i mnogo toga prošao i kojima sam i valjao, živeli pod istim krovom...Ni marš u pizdu materinu od njih. Drugi pak neki ljudi me zivkali svaka dva dana i nudili svaku moguću pomoć. I pogodilo me to, i skontao sam da moram napraviti rez i staviti svakoga na svoje mesto. Ima ljudi, prijatelja, sa kojima sam bio u fazonu - ok, sad ja tebe zovem i insistiram na druženju poslednji put, sl. put tvoj red, ili se ne čujemo i ne vidimo, ne zanimaš me. I evo ima sa kim se nisam čuo i po tri godine. Vidimo se na nekakvim zajedničkim druženjima, kampovanjima, dečijim rođendanima itd. Ali što se mene tiče to je to. Ništa se nije dogodilo, a sve se zapravo promenilo. I to je ok. Pustiš ljude da odu, to je skroz u redu.
Pojednostavilo bi stvari. Odaberite vaš broj:
1. U gradu sam, oš popi pevo-dva?
2. Ostavila me žena, treba mi uteha i vikend pijančenja
3. Treba mi pare/usluga bejzik varijanta, nikad ti se odužiti neću
4. Imam odličnu priliku za ulaganje tvojih para u moj projekat
5. Treba mi pare/usluga level pro, imam plan otplate
6. Oš se jebemo?
Poeta u meni bi osudio prokletu materijalnost spiska, ali realista je podržava.
Jbt kum rođeni mi živi u Australiji (bio na NZ prvo tri godine), od 2006. Skoro pola života jebote, ima kad se ne vidimo i po više od dve godine, i dalje smo najbolji prijatelji i jako bliski. Apsolutno ništa se nije promenilo. Ako je odnos zdrav i pravi, vreme i razdaljina ne utiču na njega. Bilo dana kad nam je bilo baš skupo da se čujemo i dopisujemo, i opet jbg nalazili smo način. Nenormalno mi da sa nekim provedeš 15 baš dobrih godina i jako ste bliski, i da niste u stanju po par meseci da potrošite 5 besplatnih minuta jedan na drugog. Otkud znam, možda i ja sagledavam pogrešno sve to.
Treba tema jedna zasebna, čekaj
U stvari ne mora, možemo i ovde - jeste li imali iskustva da vas nazove neko tako posle 100 godina i hoće nešto, ili neće ništa ali nebitno, čisto se javio - neka bivša, ovo ono šta ja znam. Mene
- kontaktirao pre tipa dva meseca recimo prijatelj, momak sa kojim sam odrastao, nismo se čuli jedno 10 godina, trebaju mu lekovi za šećer, otkazuju mu noge, na štakama je, da mu pošaljem nešto love preko WU...Zapravo trebalo mu za dop, to sam brzo izvalio bio pošto mi ovo bilo sumnjivo malo, pa sam se raspitao. Baš sam se skenjao bio.
- drugar me neki dan cimao da mu udomim lagotu, nismo se čuli jedno 6 godina sig. mada smo se viđali tu i tamo.
a jebi ga, itemizovao sam ovo, na foru da ilustrujem kako izgleda cimanje nakon x vremena u najvecem broju slucajeva, nemojte pogresno da me shvatite da gledam iskljucivo materijalno to.
i dalje, ne svodi se u velikoj vecini slucajeva na materijalno, bar kod mene.
jer vremenom se razidju ljudi fizicki, i onda je jako lepo kad se okupis sa nekim ljudima, i iako je proslo puno vremena i dalje se oseca bliskost i ne postoji nikakva barijera niti neprijatnost, i nekako se i ne primeti da je proslo vreme.
tu apsolutno ne postoji nikakav problem cimati nekog nakon kolko god da je proslo.
isto, ne vidim nikakav problem ako me neko iznenada pozove samo za neku uslugu. ljudi smo, treba nam nekad nesto, sve je to u redu. moz se desi da nakon toga se opet i zblizimo i pocnemo vidjamo opet.
jedini problem je ako mislim da je ovo prvo, a ispadne ovo drugo. tu mi je taj jasno stavio do znanja da vise ne mozemo ni da se druzimo, jer druzenje vidi kao interes. to mi je problem.
obicno su ti ljudi vremenom postali mnogo okrenuti sebi - ovo sto rekoh, vise druzenje nije zajebancija, vec iskljucivo prica o njima, njihovim problemima, uspesima i cime god. mozda i oduvek bili takvi.
Ako mi se neko javi posle 3+ godine nekontaktiranja, u 99% slučajeva mu treba pare/usluga. I što Celt reče, ne bi bio toliki problem da te individue ne probaju umotati priču u neke celofane e sećaš se kad smo...
jer ja sam takav malo po prirodi, nista ti necu reci o sebi dok me ne pitas. ili ako je diskusija o necemu, da ubacim mozda neko iskustvo ili nesto moje.
apsolutno nemam problem da sa ljudima pricam o bilo cemu ne licnom, sto zajebancije sto nesto drugo i to mi je sasvim lepo i prijatno vece. blisko stavise.
ali, imam i situacije sa ljudima, gde kad vidim da nisu preterano zainteresovani za razgovor vec za monolog, da ih pustim da celo vreme pricaju o tome sta su oni, sta uradili, gde bili, sta vole, sta misle, sta im smeta, sta zele, dodam ponesto, nasmejem se, pozdravim, i u buduce se malo redje vidjam sa njima, jer nekako su sve rekli sto su imali, a obicno to sto su imali da kazu na kraju nije bilo nesto puno.
Zato sam i pitao ono gore, meni se čovek javi posle šurnaes godina u pola 2 noću da me pita na kog pisca mi liči, ovako, ne samo fizički već i mentalni sklop životni tokovi i to, i zaključimo na njegovu radost da je u pitanju Hemingvej. Ne znam da li se meni samo događaju te stvari, juče sam recimo u šumi našao izgubljenog dementnog čoveka, ide peške za Loznicu, ne zna gde je ni šta radi. Muka živa. Pre par godina usred noći, na autoputu, ispadne mi iz mraka prebijena i silovana žena, sva krvava, neko ju je toliko prebio da bukv. nije znala kako se zove. Teške priče.
+1
Ja postavio link u letu, sad vidim cijela se rasprava pokrenula...
Šta bih ja mogao dodati. U suštini čini mi se da kontaktiranje starih prijatelja nije problem, ali mi se čini da je dosta rijetka stvar da neko staro prijateljstvo stvarno opet zaživi. Uglavnom se aktivira nakratko, pa opet svako na svoju stranu. To je recimo moje iskustvo sa nekima iz osnovne s kojima sam se ranije družio. Nekad se organizuje neko okupljanje, ili se s nekim vidim, ispričam, i onda opet svako na svoju stranu.
Mislim da bi izuzetak od te priče bila situacija kad se obnovi kontakt s nekim s kim smo stvarno bili bliski. Tad bi možda i moglo nešto da bude od cijele stvari...