Nasilje u školama
Rekli o sajtu
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Упутио ме Бури овде. :)
Прво, не знам да ли је реч овде само о физичком насиљу или радиш истраживање у складу са оним Правилником о протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање. Ја ћу уопштено, обухватајући све њихове поделе, а ти избаци оно што не ваља.
Дакле, из угла наставника и одељенског старешине:
1. Родитељи - веома често одбијају сарадњу, не долазе у школу ни на позив, лажу за децу- ово се односи на правдање часова, безрезервно им верују и то је врло евидентно када искрсне неки проблем- без икакве предходне провере реалног стања крећу да нападају и да се свађају. "Моје дете је увек у праву" је "Он/а мени све каже" су "аргументи" који се веома често потежу.
2. Министарство просвете - због неадекватног закона, правилника, прописа, благе казнене политике без превентивног деловања, због катастрофалне организације читавог образовно-васпитног рада и због малих улагања у просвету, што би допринело, рецимо, реализацији различитих ваннаставних активности (нпр. организација савремених секција у оквиру школе).
3. Наставници- они који игноришу проблематично понашање, јер се воде оним "не вреди, џабе причам."
4. Друштво - нема адекватног подстицаја, не цене се позитивне особине, деградирано је образовање и деца у средњим школама већ знају да ће им за посао бити потребна веза и партијска књижица- не добре оцене, не диплома, не узорно понашање.
Поприлично. Смањен је број часописа за децу, дечијих едукативних и забавних емисија. Лош модел понашања које друштво у целини не осуђује, а медији на њему инсистирају због гледаности/тиража, има врло лош утицај на формирање ставова код ученика. Када су у питању садржаји са нета, проблем је што ученике нема ко да контролише, јер велики број родитеља не зна ништа о томе.
Мислим да су физичком и сексуалном насиљу склонији дечаци, психичком девојчице, а да је социјално насиље заступљено подједнако. Што се тиче годишта и социјалног статуса, чини ми се да ту нема правила.
Огроман, и дефинитивно пресудан. Ако у породици дете има такву подршку, ми у школи сви можемо на глави да дубимо- ништа не можемо урадити. Осим што можемо 'наљутити' таквог родитеља и довести га до ситуације да нас постројава и објашњава "неке ствари".
Разлози могу бити различити. Постоје деца која су једноставно склона агресивности, без обзира на породичну ситуацију и на спољашње факторе. Чак је и са неким ученицима обављан појачани педагошко-психолошки рад још на самом почетку школовања, сарадња родитеља са школом је на високом нивоу, али резултати изостају.
Ето тако. :)
Mila, hvala ti puno :) Sad imam i mišljenje nastavnika, odnosno profesora, što mi je jako bitno...
Нема на чему. :)
Sad vidim da si postovala i na temi Ko poslednji, pobednik. I to mi može koristiti... :)
Супер. :)
Ако будеш имала још нека питања, јавни.
1. Recimo loše vaspitanje te dece, eventualno želja za isticanjem i ljubomora.
2. Mediji utiču na takvo ponašanje, mada ne previše, ali ne ni premalo.
3. Nema razlike, samo koriste drugačije metode.
4. Veliki uticaj roditelja.
5. Ne treba tražiti razloge samo u spoljnim faktorima.
Sutra ću detaljnije da odgovorim.