hahahaha, to je znači jebote roso puši kurac
росо је савршеније биће лоло
Сањао да јебем неку циганку у дупе у лављем кавезу и то траје и траје и траје... И на крају као све супер и то вече сазнам да је та циганка умрла од напора.
Ужас...
Sanjao sam pre neku noć da je tokom pedesetih godina prošlog veka postojao garage bend koji je 1957. iskomponovao i napisao ceo Metalikin Black Album, koji je Metalika samo zdipila trideset godina kasnije. Mnogo dobar san, pogotovo scena kad u nekoj garaži, taj bend sa frizurama kao Bitlsi i u smokinzima sviraju Enter Sandman.
Sanjao sam da imam jahtu i boli me kurac
Uuu, ja sam ovo sanjala kao klinka, i to nekoliko puta. Sedmogodisnja ja sedim sa najboljim ortakom i ortakinjom kod moje mame na poslu, ali mi kao sedimo iza neke zlatne zavese i cekamo je. Odjednom se tu pojavljuju neke devojcice koje su tad bile drugi razred (ja sam bila prvi) kojih sam se ja jako plasila IRL i jedna od njih vadi onu vazdusnu dvocevku i puca u moju mamu. Odjednom se scena menja, nas troje (ja, ortak i ortakinja) sedimo na krovu solitera, tj kao na nekoj terasi na krovu, na podu, a moja mama sedi na stolici, okrenuta ledjima ka ogradi i cita nam neku pricu. I u jednom trenutku samo zabaci glavu preko ograde i glava joj se raspadne i padne dole i ona ostane tako da sedi bez glave.
I jedno 3-4 puta sam imala ovakav identican san.
pisao enemiju jutros, pa eo i ovde
Много гледаш д вокинг дед брате.
dok na adi ciganliji blejim sa isusom
Gledao sam uveče kako Ber Grils jede neku zmiju, i onda sam sanjao kako mene polako guta neka džinovska anakonda, a ja ne mogu ni da se mrdnem, ali se uopšte ne potresam, nego razmišljam da li je sendvič u kifli muškog ili ženskog roda, jer iako je po obliku falusoidan, po dužini možeš da ga razdvojiš kao usmine. Zmija na kraju završi svoj posao, i ja sam skroz unutra, ali u jednom trenutku shvatam da nisam unutar zmije, već da sam se smanjio i dospeo u sendvič, koji uzima neka nepoznata ruka, i da ću tek biti pojeden, i to veoma skoro. E tu se uplašim i probudim.
Sanjam skoro u svojoj sobi sam, sve deluje preprealno, odjednom vrata se otvarju, a iz hodnika dolazi neki crni dim sta vec i hvata me ja padam na pod i to me vuce kroz hodnik kao da me drzi za noge, naravno pokusavam da vicem, al ne ispustim nikakav zvuk. Usro sam se nije mi bilo dobro.
Sanjao sam da me jure Ejmori Lorč i Gregor Klegani (Planina koja jaše), zajedno sa Lasniterskim ljudima, kroz neku galeriju sa Pikasovim slikama, dok me spašavaju Džora Mormont i Kal Drogo. Mnogo blesav san. Džora Mormont je isključio struju u galeriji i Kal Drogo je čardžovao Ejmori Lorča vrišteći i mlateći onim zakrivljenim mačem, arakom. A onda je Džora koknuo još dvojicu Lanisterskih ljudi i ostatak se izgubio u lavirintu.
Vozim se ja po gradu, ok ništa neobično volim to da radim, i ugledam u susjednom autu nekoga koga bih trebao da znam ali ne mogu da se sjetim odakle. Uglavnom djevojka izlazi iz svog auta (sa zadnjeg sjedišta, ima vozača) i ponaša se ko da se znamo cijeli život, kao baš se juče vratila (odakle?) i dobro je što joj majka nije tu.
-Slijedi praznina-
Isti san samo nešto kasnije moj bajs naslonjen na neku zgradu i ja idem ka njemu. Na ćošku stoji random klošar od 40-ak godina. Isti sekund kad sam sjeo na biciklo počinje gadna buka ne znam odakle dolazi, uglavnom kažem ovome ne znam zašto uživo mu se nikad ne bih obratio "Šta je ovo ko da neko snima?" a on odgovara "Ne moram da snimam da bih te pratio". Nakon te mile scene on nestaje iza ćoška.
Sad već gledam sa visine sebe kako prilazim onoj djevojci u nekom lokalu i pitam je da nemaju njeni kakve veze sa uhodama a ona kaže:
"Znas moju majku misli da će da me ženi svako ko me izjebe".
To je zadnje čega se sjećam od sinoć ali sam se u toku dana sjeto da sam istu djevojku sanjao i ranije prije nekih mjesec dva i da sam isto siguran da je nikad nisam sreo uzivo, muči me što imam osjećaj da bih trebao znati ko je ona. Možda mi podsvijest govori da bih trebao prestati da jebavam samo imaginarne.
Jedan od mojih najužasnijih snova. Sanjao sam kako se nalazim sa nekim plemenom u nekoj tropskoj džungli. I dolaze do mene nekakvi mali majmuni, primati, neke ptice, razne životinje, koje nose konstrukciju od drvenih motki. Jedna uzduž i sve ostale popreko, oko pet šest motki. Na vrhu ove dužne bila je ljudska lobanja prekrivena zelenkastom patinom od buđi i u koju je bila umetnuta neko savitljivo crevo koje je polazilo iz neke kese, zatvorene, koja je bila smeštena na sredini konstrukcije. Ja sam stojao i shvatim da su u toj kesi organi koji održavaju lobanju u životu. Onda je lobanja počela da vrišti i da bolno jauče, plače i kuka, ljudi moji ja ništa jezivije u životu nisam čuo. I tad shvatim da je u lobanji živ mozak i da je ona svesna u kakvom je stanju. Tada sam se toliko uplašio i probudim se obliven hladnim znojem a srce samo što ne iskoči iz grudi od straha. Užas jedan užas. Ne ponovilo mi se nikad više
A s vremena na vreme, još od detinjstva, ponavlja mi se isti san: ja bežim od neke ogromne kugle, velike kao kuća. Non stop bežim čitav san prokleto bežanje od velike kugle.
E da, ima još jedan što se repetira, mada sve ređe: iznad moje stare kuće, nema tišina, vrlo nisko i vrlo sporo, nadleće grupa nekakvih veštačkih satelita. Po danu.
Imam inače sanovnik, ali sam imao jedan stari koji je bio vrhunski. I brat mi ga bacio u špopet, debil retardirani. On je šatro veliki vernik i smatra to za vradžbine. Stari i ja smo hteli da ga ubijemo, al ne mos da biješ govedo od tries i kusur i plus sportaš. To je samo inkvizicija radila, spaljivala knjige. I Hitler.
Uvek mi je bilo zanimljivo to kako se najveći vernici protiv vradžbina bore upravo vradžbinama. Spaljivanje...ništa, samo sam se zamislila.
Nastavi da sanjaš.
Crkve su izvor i uzrok međuljudske mržnje i razdora. Njima možemo zahvaliti recimo za Jasenovac.
A šejtanov sin u snu