Слушамо да су у Хрватској, под високим покровитељством врховника, повјесничара Туђмана, аутора "Повијесне збиљности", опет оживеле теорије да су Хрвати иранског порекла. И смејемо се таквој и толикој неозбиљности, као добри познаваоци историје, знајући да су Хрвати, уосталом као и Срби, још у време свог досељења на Балкан, били сто посто Словени. Штавише, толико слични Србима, да их византијски хроничари нису могли разликовати, него су их спомињали као "Хрвате који се и Србима називају", и обрнуто, као "Србе који се зову и Хрвати".

Али, наши људи никад нису били склони некој претераној озбиљности, па се том смеху не треба ни чудити. Да су озбиљније схватали разна хрватска колебања, да не кажемо гибања, можда им се не би ни дешавало све оно што им се дешавало вези са Хрватима, а што им се дешава још и данас.

Ми, напротив, све те теорије о иранском пореклу Хрвата узимамо сасвим озбиљно, и као научно питање, и као несумњив знак хрватских повијесних тежњи да се што више дистанцирају од словенства и својих рођака Срба. Прво, што не мислимо да је време словенских сеоба било тако давно да се не би истраживало и оно што је пре тога било, али и што знамо да су разне народне историјске тежње не само увек тражиле за себе ослонце у прошлости нето и понекад и налазиле.

Што се науке тиче, теорије о којима је овде реч, увек су полазиле од етимологије хрватског имена, пошто, дефинитивно, у историјским изворима нема никаквих потврда да су Хрвати икад постојали, било као народ, било као племе, унутар иранске лингвистичке и етничке заједнице, а камоли о њиховом досељењу са Истока. А сви напори лингвиста, пак, да одгонетну значење хрватског имена, налазили су бројна логична и вероватна решења у богатој иранској лекцији.

Бавећи се, у доколици, упоредним проучавањем митологије индоевропских народа, наишли смо и на један траг који би ишао у прилог оваквим теоријама, па ћемо га сасвим добронамерно и саопштити.

У зороастријској религији, која је настала у Ирану у другој половини 2. миленијума старе ере, на основу народних веровања, врховни бог Ахурамазда, према "Авести", увек је био окружен свитом од седам других божанстава, која су се звала заједничким именом Амеша Спента, то јесте Бесмртни Светитељи. Први од тих бесмртника звао се Спента Мајњу ("Свети Дух"), четврти Хшатра Вајрија ("Власт", односно "Царство Божије"), пети Арматај ("Благочашће"), седми Амертат ("Бесмртност"). А шести, којег смо намерно оставили за крај, звао се Хаурват, у значењу "Здравље". Хаурват је био покровитељ воденог света и симбол му је био љиљанов цвет.

Познаваоци упоредне фонетике индоевропских народа знају да се у тим језицима вокал "о", у случају дифтонговања (удвајања), најчешће резлеже у "су", или, у супротним фонетским процесима, да се дифтонг "ау" готово редовно сажима у вокал "о", тако да се име иранског божанства Хаурват може правилно читати и као "Хорват".

До сада се као најстарији помен хрватског имена узимало лино име Хрват, како се звао један сарматски кнез који је у 1. или 2. веку нове ере живео у граду Танаису, на ушћу Дона у Азовско море, а чије су две заветне плоче, међу остацима тога града, откопали руски археолози. Име тог кнеза, на основу иранске лексике, а као Сармат он и јесте био Иранац, могло је имати различита значења. Сада, пак, у вези са бочанством Хаурватом, односно Хорватом, оно се неодољиво намеће као дословна паралела словенског имена Здравко.

Тако би хрватско име, напокон, добило своје божанско порекло и било доведено у везу са добрим здрављем! Али, ми у таквим закључцима морамо бити опрезни, да не бисмо испали неозбиљни што остављамо аутору "Повјесне збиљности" и његовим следбеницима "Из икона". Поготову што нас историја језика опомиње да речи временом добијају различита значења, а каткад и сасвим супротна. Као што су, например, ирански Ахури, божанства, у Индији постали Асури, то јест демони, а ирански Деве, демони, под истим именом, преузели у Индији улогу божанства. Тако се и здравље током историје може у свашта претворити, па чак и у душевну болест.

А да се не би помислило да овим забадамо нож између Хрвата и њихове браће муслимана, садашњих Бошњака, који су љиљанов цвет узели за свој национални симбол, морамо рећи да од срца желимо да Хрвати нађу себе и да се смире, јер од тога ћемо и ми видети добра. А босанским муслиманима, који су се у Павелићево време дичили као хрватско цвеће, сасвим ће пристајати и овај могући хрватски симбол.

Додајте своја мишљења, искуства, предлоге и дате свој допринос овој теми.

Сваки народ, па и хрватски, има право да има митове. То није спорно. Али јесте спорно када се у име тих митова, наноси зло другим, комшијским народима, и када се они узимају као изговор (да не кажем ,,излика") за супериорност над другим народима.

Ono što ja mislim je da su svi balkanski narodi potekli od Slovena (jednog naroda), e sad, odakle su Sloveni došli vamo preko Karpata, dal iz Kine, Indije, Iraka, Avganistana, Azerbejdžana, nemam pojma. Ono što je jasno jeste da su svi ovi današnji (Srbi, Hrvati, Slovenci, Makedonci, Crnogorci, Bosanci(ne računajući muslimane/poturice)) došli na ove prostore kao jedan narod i onda se raščlanili. Naravno, to je ono koliko je meni ostalo iz istorije, možda sam pobrkao..

Јооој јебали вас Хрвати, пустите их на миру, јеботе. Као мала деца. Ако желе да су потекли од Којихгоддасуоцаимјебеманаца, нека су потекли од њих, шта нас боле патка? Нека им је срећан пут. Не, ми морамо да хранимо њихове комплексе. Слава Сарматско-Роксоланско-Хунско-Куманском подријетлу, нека се гоне.

Ja ne znam sta je njima, cas su Germani cas Sloveni cas Iranci ili Iranjani ili kako vec, oni imaju nesto pojebano u glavi, i stvarno mislim da su ipak nakon devedesetih oni najvise prsli, jednostavno im je postalo vazno da "dokazu" sami sebi kako nisu Sloveni, i ako se u spisima iz Vizantije vidi da oni to jesu, u sustini cine sve samo da ubede i slazu sami sebe kako nemaju dve blage veze sa nama, u sustini nazivati Hrvate potomcima drevnih Iranaca/Germana i tako dalje, ima istu naucnu tezinu i isti smisao kao da smo rekli da smo mi (Srbi) pra pra pra bozanski narod koji je vladao svetom i cija je Atlantida bila kolonija.

Koja debilna tema! Debilnija i od one defke na naslovnoj...

Debilna ili ne jasno je ko dan da je jos debilnije hrvatsko forsiranje germanske a vidim sada i iranske istorije.

Мало више аргумената не би шкодило.

Човек је описао један актуелни феномен, и то веома добро. А ти ако немаш шта иоле сувисло да кажеш на ту тему, онда је бар немој загађивати оваквим ретардираним постовима.

Мислим да не би шкодило да се уведе правило санкционисања аутора који пишу овакве недотупавне постове.

СТИЋИ ЋЕ ВАС НАША РУКА И У СРБИЈИ!

Ja planiram da se na popisu izjasnim kao Vukajlijaš. Nek ide život.

bruce, posle tvog posta i razmisljam o tome, a pre sam hteo kao dzedaj :)

Мене највише забрињава што се свака озбиљна тема на форуму на Вукајлији веома брзо претвори у најгори спам.

А уажасава ме чињеница да и ја, поред најбоље воље, доприностим томе.

Svakako nisu veće nebuloze od onih koje je napisao Jovan Deretić...

Fašizam.

hrvati troluju xD

Добра тема. Занимљиво штиво, баш као и др. Деретића. Можда је то некакво високо позиционирано троловање, ко ће га знати.

Зови само зови, сви ће соколови за те живот дати

To nije sasvim tačno. Zvao se HAURVATAT, u avestijskom, što se može blisko povezati sa starijim sanskritskim SARVATAT (Gle čuda, izroniše i Srbi). I još je u avestijskom reč ženskog roda. Nije uopšte čudno što se neki koren iz sanskrita ili perskijskog poklapa sa nekom slovenskom rečju ili etnonimom, i to nije dokaz ni za šta posebno, osim da su ti jezici u nekoj meri srodni i da dele dobar deo starih indoevropskih korena.
Osim toga, zar refleks au u slovenskim jezicima nije U umesto O? Ipak je pitanje kako je nastalo o u imenu Horvat. I šta je sa poluglasnikom, u slovenskom imenu Hъrvatъ? Je li o ili ъ? I zar ъ nije nastalo od protoslovenskog kratkog U i I? Nešto mi tu klimavo i trulo, smrdi na falsifikovanje lingvistike.
I još:
Može i ovako za Srbe:

Невероватно је колико је младих људи, махом мушкараца (ако не и само мушкараца), дало живот искључиво због националног мита.

Као што написах горе, сваки народ има право на митове. Међутим, страшно и необјашњиво је, да људи безглаво, без размишљања, положе живот због тих националних бајки.

То смо сви видели на овим просторима. Али најдаље у тој сулудој митоманији су отишли Немци у II св. рату.

Чудно је како човек најгору, очигледну лаж узима здраво за готово, и што је та лаж очигледнија он јој се више даје и више верује у њу.

Српски национализам и митови су на лошем гласу, али немојте мислити да се иста ствар не дешава и у Хрватској. Можда чак и више.

Fašizam.

Јовичићу што ниси писао са свог налога? Ајд нека ми неко преприча у пар реченица шта пише горе па ћу да дам мишљење.

Иначе мени су те теорије кул, јер су толико ретардиране да се увек насмејем кад их прочитам, ал' ме сад нешто мрзи.