Завештање органа
Rekli o sajtu
Vukajlija, lijek koji je potisnuo iz upotrebe Edronax, Zoloft, Prozac, Aktivin H i ostale antidepresive. Nuspojave su: grčevi u trbušnim mišićima, suzenje očiju, ludački osmjeh i lako se navući na njega.
Psiholog · 20. Februar 2011.
Lemajo, pa pricaj? Cekamo.
pa napisah, džimi me izgurao na prethodnu stranu! samo se nešto guzi oko mojih postova!
ja bih osedela čekajući :)
e super je film! obavezno pogledaj. prilično se poklapa pa idejom koja mi u poslednje vreme preovladava. dakle osnovna pretpostavka je da imamo slobodu izbora u svojim svakodnevnim odlukama i da sami biramo kojim putem ćemo ići. ali postoje događaji i ljudi koji će nam se desiti bez obrzira kojim putem krenuli. bez obzira kakve odluke donosila neke stvari ne možeš izbeći, tj. sprečiti da se dese. kao ona priča o neizbežnoj smrti http://islamskibrak.super-forum.net/t38-prica-o-smrti (al sam našla forum za link, svaka mi čast! :S).
u nekom momentu sam imala i ideju o tome da život može i da se posmatra kao neka reka. neki put dođeš do račvanja pa biraš na koju ćeš stranu. ali koju god da izabereš, ti tok reke dalje ne možeš da menjaš. samo stil i način plivanja...
to je in the nutshell.... :)))
e tako lepo, sad sam ja njega izgurala! :D
u nekom momentu sam imala i ideju o tome da život može i da se posmatra kao neka reka. neki put dođeš do račvanja pa biraš na koju ćeš stranu. ali koju god da izabereš, ti tok reke dalje ne možeš da menjaš. samo stil i način plivanja...
Баш је шит. Подсећа на Коеља.
sudbina bi trebalo da označava nešto što je već zapisano jel tako? i to se kao ne može promeniti. ok. ja to zovem životom, bilo to zapisano ili ne ja moram živeti, i baš me briga da li je to već negde uteftereno ili nije, a živim onako kako sam ja sebi osmislila. nešto mi ide nešto ne, jbg.ti ljudi i događaju koji će mi se desiti, pa bože moj, mora mi se nešto desiti. ne živim u pustinji.
Ja sam se tripovala da je film o ljudima koji nastave zivot sa tudjim npr srcem itd, neki dokumentarac, takav trip. Ako neko zna nesto o tome zelela bih da vidim.
uzela sam donorsku karticu čim se to pojavilo kod nas. znam da meni nakon smrt neće da trebaju. nisam vernik, ne verujem u odlazak na onaj , neki tamo svet i ne moram da budem kompletna, ionako će da istruli.
a onda sam ukapirala da nisam morala da se cimam da uzimam karticu, jer ionako sve uzimaju.
u oktobru prošle godine mi je poginuo drugar, dečak od 26 godina, teška saobraćajka. drugi drugar radi za pogrebno i otišaio je da ga preuzme i obuče za u sanduk. rekao mi je :"znaš, otvorili su ga i sve su uzeli..."
e sad, za ovog pokojnog znam pouzdano da nije bio donor, niti ga je to interesovalo, bio je "po zanimanju navijač".
znači, barem u srbiji, džabe pričate da li hoćete ili nećete, sami će da uzmu.
đavolice, kakav ćeš stav imati po tom pitanju to je već individualno. neki ljudi prepoznaju postojanje sudbine (nazovimo to tako), pa im to bude izgovor da se ne pomeraju sa svoje lenje guzice i samo životare čekajući smrt. džabe žive, troše vazduh ;))) u svakom slučaju ne možemo poreći da veoma često život ima neke svoje planove za nas... :)))
džimi, ne bih znala, pročitah alhemičara u srednjoj i da me ubiješ ne sećam se o čemu se radi. ali je ok što ga ti čitaš i pamtiš :)
21 gram.
e puf ima jedan takav film sa mini drajver i dejvidom duhovnijem. msm, film je malo sranje, ali je na tu temu :))))) sa ću ti nađem link....
e, evo ga http://www.imdb.com/title/tt0122459/
e nisam gledala 21 gram, to neše sa onim šon penom? joj što njega nešto ne volim...
elem, spemujem, trulo mi malo. ćune više...
au kosmo, jbt... eto, i mrmun traži da bude obavezno... gde mi živimo....
Е, јесте, да, обожавам га. :) Имам и његов огроман постер на зиду.
У сваком случају, ни ја не памтим превише детаља, али памтим да је тако неки шит - нешто пут, нешто легенда, нешто судбина, нешто рачвање, нешто патетика...
e sad, za ovog pokojnog znam pouzdano da nije bio donor, niti ga je to interesovalo, bio je "po zanimanju navijač".
znači, barem u srbiji, džabe pričate da li hoćete ili nećete, sami će da uzmu.
Е, баш... :)
znam švrćo :šašolji ga po glavi:
Jeste, neki trip kako se dve duse sretnu na sredini putanje i onda se zalepe kao kerovi dok, radujuci se, koitusu iznova i iznova.
šta e baš? ne veruješ?
Не верујем да је све тако једноставно. Шта, ја умрем и неко ми тек тако повади органе, ни моја породица се ништа не пита? То је кривично дело равно силовању.
И шта је било након што су му повадили органе? Нико се није бунио?
Мени је то мало суреална ситуација, а ти си је испричала као да је то нешто што се у Србији сваки дан дешава.
Joj bre, Lemi, sjeba me sam opis.