:))
Nama je jedan ortak prica da se onako odgurujuci se rukama i nogama popeo na Genex. Takodje je pricao da je vozio tenk M84 bez goriva, nego na vino :)
Moja ortakinja je jednom rekla da je nevina.
Imam i ja par barončina u okruženju.Svakog dana nadje se poneka zanimljiva priča, ali evo jedne pobedničke:
Ćale od mog druga prešao preko Dunava jugom.Kao tamo negde kod Beške nije dublji od pola metra, može da se predje bez problema.I nije to još najgore od svega, no je dodao da kad je došao kući otvorio gepek i iz njega izleteo šaran dug po'metra.I ništa on lik lepo uzme očisti ga, isecka i napravi večeru.
Kasnije kad je kupio mareu jebavali smo ga da može da pliva i uzvodno, jači motor jbg.
Ako se setim još neke zanimljive pričam...
edit: e da, jednom je išao u Grčku, i pokazuje on nama slike hotela.To je bilo u ponedeljak, a na slikama piše da su "slikane" u petak jedno 2 sata pošto smo izašli iz škole.A on tamo bio u subotu i nedelju, i stigao od Novog Sada do Soluna za 4 sata.
Pa ovo i nije toliko laž, jeste plitko, kad padne vodostaj, može da se ide peške između onih ada, mada sumnjam da može ceo da se pređe. Jedino što bi se kola zaglavila. Ostatak priče je WIN :)
Друг којег сам упознао у средњој је имао најјаче лажи. Оно, ваљда је то патолошки, јебем га. Ал' никад то нису биле неке лажи злонамјерне, него је човјек волио да измишља приче, и углавном је све то било занимљиво за слушање. Па чак и кад их понови 10 пута, а сваки пут неки кључни моменат другачије исприча, и даље га је бања слушати.
Тако смо на упознавању сазнали да му је отац рели возач. То га је пратило све 4 године. Отац је возио Рено 4, ал' нема везе. Са зимовања је увијек имао најјаче приче. Каже једном је отишао на ноћно скијање, сконтао неку цуру и кренуо за њом. Тркали су се до подножја, али не стазом него оно кроз шуму ђе нема рефлектора. Онда су кренули ту слалом међу дрвећем, мало мало па салто, ово оно, чуда нека и на крају дођу до подножја. Она улети у кафић, он за њом. Она у вц, он намигне конобару, конобар на његов знак испразни кафић и остави му кључ. Он закључа кафић, пође у вц за њом и ту је обљуби, је л' тако. Позе наравно видимо се, до детаља испричане.
Следећи пут кад је причао ту причу, све је било мање више исто до тренутка кад су дошли до кафића. Тај пут ју је задржао напољу, пошли су на неке степенице и онда је он обљубио згуза на тим степеницама.
Кад је била она несрећа на Биочу, кад је воз слетио, он је провео 48 сати са оцем на терену, извлачио људе, бројао мртве, гледао главе по 25 метара удаљене од тијела.
А што с' тиче тих клиначких лажи - у осмом сам се мувао с неком цуром која се палила на ХИМ, ник на мИРЦу јој био нешто везано за оног педера пјевача. И ја је упишем у именик Ана Вало. Друг видио то, питао какво је то презиме и ја му објаснио како је цура његова ћерка. Кажем му ко је лик, одакле, у којој је групи, покажем му слике на нету, све кул. И он је повјеровао. Мјесец дана ме је питао "Ђе ти је Вало, хахахахаха?!", ваљда му је и помисао да неко живи ван ЦГ била смијешна. Али добро, то је лик који је говорио да 100 сати интернета потроши за 2 дана, тако да оно...