Шљивић
They tried to make her go to graveyard but she said 'no, no, no'...

talentovanoglup:
Citam komentare na b92 i ne mogu da se nacudim koliko ljudi lupetaju.Ovo cudoviste nazivaju naslednicom Dzenis Dzoplin,porede je sa legendama kao sto su Morison i Hendriks....
Ona je jedna zvezdica sa par hitica,koja nije imala sanse da pretekne,zbog nacina zivota.Porediti je sa istinskim umetnicima,je smesno,jer sa njima ima dodirne tacke samo po stilu zivota,dok je po svemu ostalom bila mediokritet.Meni se njen glas nije dopadao,bas kao ni muzika.

u posljednjih 15 - 20 godina na svjetskoj muzičkoj sceni, nije pojavilo ništa originalnije, kvalitetnije i harizmatičnije od njenog glasa i njene cjelokupne pojave

njene celokupne pojave

Brate. Ako su ti alkoholisanje, droga , sranja sa policijom i sve ostalo harizmatični, ti si u žešćem problemu.

Saturn "kriv" za smrt u 28-oj?
2008. norveški pisac Erik Segalstad napisao je knjigu The 27s: The Greatest Myth of Rock & Roll u kojoj je pokušao da razjasni ovaj fenomen.

„Istraživanje naučnika iz Liverpula je polazalo da je životni vek muzičara mnogo kraći od običnih ljudi. Verovatno je reč o bržem življenju i ‘sagorevanju’, kreativnim genijima koji vas gone u preranu smrt, prekomernom uzimanju droga i alkohola… sve to ima uticaj”, kaže Segalstad. „Ima i više od toga; malo numerologije, malo astrologije, malo još koječega. Ali ne mogu vam tačno reći šta je to”.

Astrolozi će vam reći da je za sve kriv - Saturn!

Ulazak u četvrtu deceniju života nije mala stvar. To je prekretnica iz doba mladosti u zrelo doba. Vreme do kada je trebalo da završimo škole, nađemo posao i životnog saputnika - tako bi barem trebalo, po nekim nepisanim pravilima. Ali za mnoge je to i period velikih preispitivanja, sumnji i pojačanje uzmenirenosti.

Uvaženi astrolog Rob Tiler, koji je sedamdesetih bio rok muzičar u rodnoj Australiji kaže da kraj svojih dvadesetih provodimo čisteći nagomilani karmički otpad i utiremo put za sledeći ciklus.

„Svakih tridesetak godina priroda pred nas stavlja veliki izazov – da podignemo svoju svest na viši nivo ili da se suočimo sa posledicama ako nismo stekli mudrost neophodnu da to učinimo”, kaže Tiler. Ovaj fenomen u astrologiji je poznat kao Saturnov povratak.

Planeti Saturn treba tačno 29,5 godina da napravi pun krug u našem zodijaku i vrati se u poziciju u kojoj je bila u trenutku našeg rođenja – to je kraj jednog ciklusa i početak drugog.

Astrolozi kažu da je Povratak Saturna jedan od najvažnijih životnih „pragova" jer se kod osobe pojačava osećaj tuge, izolacije i besmisla. Rečima Roba Henda, autora knjige „Planete u tranzitu” (Planets In Transit), to je vreme „kraja i novih početaka”.

Saturn je poznat i kao „veliki zloća” ili „planeta ubica” i utiče na naše živote tako što nas tera da naučimo stvari na teži način. „Od nas zahteva odlučnost i restruktuiranje”, kaže Tilet.

„Odlučnost da okončamo nezavršen posao i reorganizujemo naše života kako bismo napravili korak dalje ka budućnosti. On nam nameće odgovornost i ograničenja ali ne umanjuje niti uništava maštu, inspiraciju, duhovnost ili sreću, samo zahteva da se svemu tome dâ suština, jaka osnova i značenje”.

A pošto je Saturn „temeljna i spora” planeta, godine koje prethode 30. mogu za mnoge biti teške i nepodnošljive. „Od 27. kreće priprema za Saturnov povratak, ali i drugi faktori su na snazi”.

Mesec takođe napravi pun zodijački krug od 360 stepeni za 27 do 28 godina (i vrati se u poziciju u kojoj je bio kad smo se rodili). „Sudar južnog i severnog Mesečevog čvora se dešava u 27. godini, što često pojačava nesigurnosti koje dovode do velikih promena u životu”, objašnajva Tilet.

„Kad osoba napuni 27 godina njena energija je snažno usmerena ka određenom izvoru (recimo muzici) i kada taj izvor inspiracije presuši, ona ne zna kako da se dalje kreće na svom životnom putu”.

Jasno je onda zašto izuzetno nadareni ljudi imaju utisak da im je kreativnost opala i ustupila mesto odsutnosti i pogrešnim izborima (lošim vezama, drogama, kuknjavom zbog propuštenih prilika ili traženjem prave i nove svrhe života).

Brajan Džouns je bio u haosu od lekova koje je uzimao, Džimi Hendriks je uzalud tragao za smislom, Dženis Džoplin je odabrala izolaciju, Džim Morison se okrenuo samodestrukciji, kao i Kurt Kobejn. Svi oni su bili previše uvučeni u svoju mladost i samim tim nevoljni, nesposobni ili jednostavno nespremni da pređu prag i suoče se sa odgovornostima o očekivanjima (sopstvenim i tuđim) koje donosi zrelo doba.