СФРЈ - SFRJ
Rekli o sajtu
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Ja sam iz jedne relativno SrpskoĆetničke porodice , ali ako govorimo realno na svetu ne postoji ni jedna država kao što je bila naša bivša Juga.. kada bih se našao u četr'es prvoj godini i kada bih mogao da biram verovatno bih kao i moj Deda otišao na Dražinu stranu.. Ali Juga je jedna zaista neverovatna država bila , imali smo jaku fudbalsku ligu , muzika nam je bila totalno jebačka , šta god se dešavalo na ovoj usranoj planeti ostale nacije su pored Amera , Rusa i Engleza morale da pitaju Jugoslaviju..
I šta ćemo sad?
И да се најаве пре тога...
Šta ja znam, ja sam protivnik te države, jer mislim da Srbi i Hrvati ne mogu zajedno. Mada više nisam ni u šta siguran.
S druge strane, verovatno ne bi mogao sve da nas jebe kako ko hoće da smo zajedno. Italija je, na primer, strepela od te Jugoslavije, a danas i nas i Hrvate može da proguta, i vojno i politički i ekonomski. Veličina jeste važna:)
Moja jedina zamerka na račun te države je što se plašim da bi stavljanje Srba, Hrvata i Muslimana pod isti krov, nemiovno dovelo do novog Jasenovca, Srebrenice i sličnih stvari pre ili kasnije. Mada, ko to zna šta bi bilo kad bi bilo...
A što se tiče "Titovih dugova", koliko god ja ideološki bio protiv komunista, ta priča je čisto sranje. To je izmislio Sloba kao opravdanje za svoje pljačkanje zemlje, a i ovi nakon njega su to nastavili na isti način. To možete da proverite, spoljni dug Srbije 1989. godine bio je manji nego 2000. i naravno manji nego danas. I da stvar bude gora, od tih kredita komunjare su napravile industriju i puteve od kojih je trebalo (i moglo) te dugove vratiti, a ovi posle njih su sve svoje kredite istrošili na plate i penzije. Pa alo bre, "oni" su napravili mostarsku petlju, a "ovi" ne mogu da je zakrpe kako treba dvadeset godina! Isto važi za fabrike.
Jugoslavija, za ili protiv, teško pitanje...
Видим да је корисник Вербални поменуо четнике. У четничким и партизанским јединицама 1941. није било велике разлике по питању Југославије. Оба покрета су до краја сматрала горе поменуту неопходном. Оба нису била у праву. К'о што кажу неки "Да је ваљало не би нестало".
Valjala je i stara vuka pa je nestala.
Valjalo je ovo pivo sto sam sad pio, ali ispraznila se flasa i moram da otvorim drugu.
Talentovani objasnio.
Jedan primjer pruga Samac - Sarajevo 239 km napravljena za nekih 4 godine odma poslije rata. U Bosni 16 godina poslije raa napravljeno 0 km pruge.
Не знам ја ко ту животари, ја живим одлично, студирам БЕСПЛАТНО јер сам то радом и трудом заслужио, моји породица је у доброј материјалној ситацију, јер су ми оба родитеља завршила факултет, и кад ми крену кењања да се тад живело добро повраћа ми се. Можда сада у Србији има много сиромашних, али то су последице ратова и санкција. Уравниловку је неко морао дебело да плати. Капитализам, колико год га оспоравали, а ја га верујте веома оспоравам је досада економски најјефикаснији систем. Ако неко има неку бољу идеју система, изволте, нека је изнесе, али немојте да паламудите о самоуправљању где чистачица доноси одлуке о економској стратегији привредних субјеката. Сматрам да у Србији треба да се успостави такав систем вредности где се рад и труд цене и награђују... И сматрам да би најјбољи систем за Србију била истинска социјал-демократија попут оне у Норвешкој или Данској, прерасподела која ће за разлику од социјалкомуњара бити економски одржива и надам се 6 пута праведнија. Југославија није имала само економскосистемски проблем, њен главни проблем је био вишенационалност. Била је то последња држава у источној европи, Чехословачку не рачунам, која је утамничила више нација. Таква држава, уређена на тај начин, једноставно није била одржива. Мислим да је једина реформа у правом правцу извршена 1939. уредбом о стварању бановине Хрватске, али је и та реформа водила ка лаганој дезинтеграцији, додуше не крвавој. Јаке националне државе на Балкану са развијеном привредом и високим степеном интегрисаности економија, то је будућност овог региона, а прича о Југославији је историја на којој би требало да увидимо грешке које су карактерисале ту државу и да их више никада не понављамо.
Кулуком...
Па и није било разлике, комунизам, монархија - исти курац!
Рече једном један писац, мислим да је Чех у питању, да државе са компликованим именима пропадају. Како је пала Чехословачка, тако је и социјалистичка федерална република Југославија.