'Glatkiji', Medikuse...
Ali čekaj... Pa koji od ta dva prideva ispada iz pravila?
Ako je Gladak-Glatkiji-Najglatkiji (kako kažu gore navedeni autoriteti),
Zašto nije Sladak-Slatkiji-Najslatkiji?
Ili obrnuto?
Mislim... Pravila postoje, a koji od ova dva (a mislim da ih ima još), primera, odstupa od istog?
Pravilo je: "slađi" i "glatkiji".
Tačka.
Kratak?
Dubok?
Visok?
Mislim da nije tačka, već zarez...
Kraći
Dublji
Viši
Još neki problem?
Да решим недоумицу коначно:
Може и гладак - глађи, као и гладак - глаткији.
Тачка.
Tri tačke, kao što rekoh!
E... a zašto nije Visok - Višlji (visočiji)?
Zato što je nepravilno.
Nepravilno je ''glađi, višlji''
Po kom pravilu?
Правилно је ''глађи''. ''Вишљи'' је неправилно.
Ok, ok... A to je po pravilu srpskog, ili srpsko-hrvatskog, koji je još uvIJEk na snazi?
Drugim riječima, da li mi Srbi iz Crne Gore, pričamo nepravilno, a ako pričamo nepravilno, kome se pravilu trebamo prikloniti, i kojim jezikom trebamo pričati?
Zato sto se kaze napolju kiši a ne napolju kišlji
Медикусе, то са Србима из Србије и Србима из Црне горе и није толико битно, тј. није битно српство, већ дијалекти. Два дијалекта се могу равноправно користити у српском језику - шумадијско-војвођански и источно-херцеговачки. Другим речима, многи људи у Црној Гори говоре српски, у и-х дијалекту, који је стандардан, тако да и ''увијек'' спада у српски. Друга је прича што је ''вишљи'' облик који је неправилан у оба наречја. :)
Bito je... jer su nama ne viši ili višli, već visočiji!
И мој ћале исто каже ''височији'', а из Сарајева је. Ипак је неправилно.
А и пише у Клајну.
Čitao sam to pre nekog vremena... A' kad smo već tu:
''Matičin rječnik uredno bilježi izraze visočiji i višlji kao dijalekatske oblike...''
I šta podrazumevaš pod tim 'književni oblik'?
Pa šta sa tim?
Književni oblik je prihvaćen kao pravilan, odnosno pripada dijalektima koji su ušli u književnu normu (šumadijsko-vojvođanski i istočnohercegovački).
http://vukajlija.com/forum/teme/5756?strana=2#post_233626