Pesničko ćoše
Rekli o sajtu
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
rOO, baš ti je lepa pesma...Sviđa mi se ovaj slobodan stih, nedosledna rima, to joj daje posebnu draž... A nema naslov?
Naslov kvari pesmu. ;) Retko koja pesma ima naslov.
Inače je to apostrofa, prebacvivenje pola stiha u sledeći. A rimuje se sredina i kraj. Dobiješ zvučnost, još ako gomilaš sonante! A jaooo... Onda pesma sama leti iz usta, lako se može ukombinovati sa muzikom i otpevati. :D
Vidis li tu kulu od karata?
Secas se?
Napravih je sama.
Sve noseci na ledjima tvoj teret,
ni ne znajuci da me slama.
Da li vidis da izvlacim kartu,
sama i sludjena od stida;
da li si dovoljno jak da zasijes
jedinu nit koja nas drzi,
kada se pokida?
Da li vidis da izvlacim kartu
ni ne znajuci sta radim;
da li sam dovoljno vredna
da je ti iznova gradis?
rOO ,energijo, naježila sam se. :)
Lepa pesma. Ali patetična. Žene pišu patetične pesme. Evo moje, brzoopotezne, ali genijalne.
Šta koj klinac cmizdriš samo
Ljubav, uzdah, trt i mrt,
kreneš tamo, kreneš vamo
svejedno te čeka smrt
Razmišljô ja, ko svaki čova
raskol mi je dušu parô
da l' besmrtnost ili lova
al' me nihilizam karô
Oslonca ja našo nisam
nosi me ko mâcu vetar
nizašta se ne mrem vezat
znam da čeka Sveti Petar
Učih škole, al ne vredi
prolaznost mi na pameti
Sisate sam hteo žene
Ali Kronos ždere mene
Utehu u alkoholu
kao pizda ja sam išto
ali ništa ne zasiti
glad u duši osta isto
Ona daje mi krila
Da pređem put od hiljadu milja
Da stignem do najvećih daljina
Do najdubljih dubljina njene duše što se krije
U njenom oku, boje nebeskog plavetnila
Neka tajna sila iz petnih žila
Vuče moju glavu na njena krila
Gde se snovi rasprostiru poput ćilima
I u njima ima neka čudna zima s visokih planina
Ali jedan njen zamah krila, i nestaje ko da nikad nije ni bila
Није моја, написао један мој друг....
Imam jednog druga,
Ime mu je Šeks,
Voli da se ruga
i da pije Šveps.
Imam jednog druga,
Ime mu je Moca,
On voli da cuga
i da perom škljoca.
Imam jednog druga,
Ime mu je Leo,
On crta dva kruga,
a jedan je beo.
Imam jednog druga,
Ime mu je Miko,
Vaja oca mu ga,
Vaja ko niko.
Imam jednog druga,
Ime mu je Hex,
Takođe voli da cuga
i da pije Šveps.
Imam jednog druga,
Ime mu je Njut,
Pade mu jabuka,
Na glavu.
U sobi lusteri vise,
Ja ti svrsavam na sise.
Oton Zupancic
@zlatoguz: zato sto je zivot patetican
neke iz neke osnovne skole, nikada objavljena...sad mi bas pripelo da objasnim sta je patetika
Slabic
Da ti si slabic.
Slabic sto lomi se od alkohola,
da, ti si slabic
i rob sopstvenog bola.
Da, ti si slabic,
sto ne zna sta ce s' svojom slaboscu,
ti si obican slabic,
sto brani se gruboscu.
Da, ti si slabic,
sto tone u buri osecanja,
slabic sto bezi k'o muva bez glave
ispred secanja koje ga ganja.
Da, ti si slabic
sto ne ume da pliva
u moru sopstvenih osecanja,
pa sebi casu za casom doliva,
a secanje ga ganja, i ganja...
Podsetnica
Ne, Boze, ne podsecaj na to,
ne podsecaj me na razbacane flase,
prosutu tecnost, na case, na one noci hladne i duge,
ne podsecaj me na one dane i noci moje tuge.
Ne, Boze, ne salji mi podsetnicu s neba
da nista u stvari nije kako treba
zelim da malo zivim u lazima, da u iluziji savrsenstva
mirno pojedem svoje parce hleba.
Ne, Boze, ne vracaj me u realnost,
ne podsecaj na surovu stvarnost,
na neispunjenje mojih velikih zelja,
zelim da bar jos malo zivim u iluziji veselja.
Ne zelim cuti eho obmana, lazi i svadje,
jer, ako stvarnost je takva,
zivecu u iluziji tisine,
smeha i radosti- radje.
Popio te je alkohol
Sad, kad vise i ne osecas sebe,
sad, kada svaka te kost boli,
valjda shvatas da svaka casa pila je tebe
i shvatas za sta se ona moli
danima, nocima, mesecima,
i shvatas suze sto ona proli,
i njene neizmerne boli!
Ti Ti koji nju godinama si pio;
i srce njeno krhko lomio,
ti, koji ni meni vise nisi mio,
mada to nekad jesi bio;
ti koji od mene si krio
vase svadje, njenu bol,
shvatas sad valjda-
tebe popio je alkohol.
A, moram prinati, nije zurio,
znao je kad, kako, koliko,
ko sto i ti za sebe kazes,
zavladao je tvojim telom,
sta god da kaze- a ti se slazes.
A, eto, on je neumoran,
on topi tvoje dobre strane
i pusta ih u crni bezdan,
da ostale bi ti samo mane.
A ti si ga prihvatio,
k'o starog druga,
mozda vas jeste vezala tuga.
I dao si mu utociste
u skrivenim mestima svoje duse,
u coskovima svoje sobe,
u zabacenim delovima kuce
i poceli su on i casa
da ruse, da ruse gradove tvoje duse
i tvoje ignureno telo da guse
sve jace, i jace...
i znam, sada srce ti place,
place i kaje se i shvata greh,
a znam, kad uspravis te klecave noge,
samo ce ti casa vratiti smeh,
da bi on ponovo poceo da pije,
pije i bije i ubija tu slabu dusu,
tu dusu sto nekad bese voljena,
od koje ostade samo sena,
jer, popi je, kap po kap,
tvoj jedini drug- alkohol.
Rado bih bacila sve u otpad
Rado bih spalila sve tvoje slike,
mozda sagori i sav moj bol,
rado bih bacila tvoje stvari otpad,
mozda s njima ode i alkohol.
Rado bih bacila sve u reku,
da s njom otplove sve moje suze,
poslala u neku zemlju daleku
osobu koja mi svu radost uze.
Rado bih bacila sve u otpad,
i ovaj bedan zivot tih,
rado bih bacila svesku u otpad,
da vise ne napisem ni stih.
Rado bih bacila sve sto imam,
samo da tebi mogu pomoci,
rado bih odnela sve u zaborav,
da ne bih pamtila ove noci.
Sporazum
"Uzmi olovku, donesi papir,
ostavi cisti svest i zdrav razum,
sedi pored svog divnog oca
i pisi njegove reci- sporazum."
Zar zaista mislis tako o meni?
Zar mislis da cu opet oprostiti?
A kuda ce sati i dani propijeni?
Mislis da o njima ne moram misliti?
Kojom rekom da odu moje suze,
u koju korpu da bacim svoj jad?
Zar tebi nije dovoljno sto mi uze
slobodu, radost i zivot mlad?
Spali taj papir k'o svoju diplomu,
ja lazi da pisem ne mogu i necu,
niti cu ikada vise voleti
coveka koji je odneo srecu.
Plivaj u svom moru alkohola,
utoli svoju besmrtnu glad,
utoni u ponor vecitog bola,
oseti taj jad!
Uzmi svoje case i svoje flase,
zivot ti se ogleda u tom staklu,
pokupi sve zajednicke trenutke nase,
ja sam dosta bila u ovom paklu.
Ponesi sve reci i sve ideale,
ponesi sve tvojim perom napisane lazi
ponesi sve kletve velike i male,
pa nekome drugom oci mazi!
Nemoj me terati da pricam i pisem,
svu si snagi iscrpio iz mene
i, molim te, prestani da po mom srcu
rezes bolne uspomene.
-Oce, ti obeca nesto,
a lose stvari teku k'o s cesme,
oce, hvala na inspiraciji,
al' volela bih da ne pisem pesme.-
I na kraju:
Mogao si sve...
Od mladosti rane,
pisao si pesme divne
i neke tuzne romane.
Onda si se razboleo,
svaki trenutak je boleo
i rusio mi se svet.
Crno bolo je sve.
Preziveo si.
Oziveo.
I opet si kraj nas.
Kreces se.
Dises.
Cujem ti glas.
Vise ne pises pesme,
i ne pises romane,
zivot je zato kriv.
Ali, zelim da ti kazem:
zelim snazno.
Jako mi je vazno da si tu.
Jako mi je vazno da si ziv.
Jer, zene su pateticne, i zivot je patetican, ali najvaznije je na kraju: da razumes i da oprostis.
Pesimizam ili negativizam je mračno shvaćanje i gledanje svijeta oko sebe. To je filozofsko učenje po kojem je ovaj svijet i sve u njemu najgore što može biti, sva stvarnost nevrijedna i besmislena, poricanje volje za život, predavanje rezignaciji ili hrabrosti bez iluzija. U filozofiji je tipičan predstavnik pesimizma Arthur Schopenhauer, u poeziji George Gordon Byron.
trajni kelte
Trulež. Lepota nezadovoljstva,
Izdanak preokreta čovečanstva,
Apokalipsa iz čuvenog proročanstva,
Raspad sistema i ljudstva.
Kula visoka stoji, dok njeni
Robovi dole, pogledom osakaćeni
Zapinju za senke, ostavljene
Nama, da se veliča poraz, deci
Što u ogledalu života ne imaše odraz.
Matija Beckovic, -KAD BUDEM MLADJI
Kad budemmladji
Imacu fond za prezentaciju
svoje licnosti
A budzet podesiti tako
Da cu do smrti moci da se
depiliram
Svaka dlacica je stidna
I gonicu je zesce nego mitesere
Cemu runjav zivot
I kakav je njegov smisao
Bez vrelog i hladnog voska
Kad budemmladji
Moja krv dobijace
Samo cveklu i sargarepu
Jescu pametno
Iskljucivo sirovo
Najcesce bez icega
A samo ponekad preliveno
Hladnim cedjenim uljem
Ali pocesto i pomalo
Da se metabolizam nikada ne
uspori
Ehinaceu cu prizvati
Da brine o mom imunitetu
Homeopatiju cu zaduziti
Za moje zdravlje
Koje moze dovesti u pitanje
Samo tudja greska
Ljudski faktor
I nas poslovicni javasluk
I neznanje
Kad budemmladji
Ovo ce biti moj Ocenas
Moje vjeruju
Moj Credo
Manira
Main stream
Magna carta
My look
Weltanschaung
Testament
Duhovno pravilo
Samo tako
Moje Nacertanije
I jedini program
U koji iskreno verujem
I niko nece moci da me gusi
Da nemam ideala
Koncept zivota
Ili sta god
Kunem se u sve najsvetije
Nema zrtve koju necu podneti
Za ostvarenje ovog planiranog
projekta
Ma sta to znacilo
A kad je rec o opstim prilikama
Kakve ja veze imam s tim
Necu dozvoliti da me iko presira
Nemam stomak za to
A sto se naseg drustvenog sistema
tice
Any way
Na njega mi se
najiskrenije bljuje
I nikad ga necu
dovoljno izbljuzgati
A kad je rec o narodu i
naciji
Polozaju
nase zemlje
I slicnim
forama
Ma...mislim...nemam
pojma...bas me briga
Nisam u tom fazonu
Majke mi
Nikad nisam bio deo toga
To nije moja solja caja
Niti ce biti
Kad budemmladji
By the way Kosovo
Moze da ode
Moze da ostane
Meni je svejedno
Nemam fiks na to
Mozda je to povrsno
Ali mene i za to povrsno
Zabole pajser
(* zemlja
U kojoj je povrsnost mana)
O cemu mi pricamo
Neka ga uzmu
I to mi je super
Who cares
See you later aligatore
Oki doki
Bozuri Patrijarsija
Ma,keve ti
Niko ne zna sta je to
To ne postoji
Kako je doslo dotle
Da se o tome uopste misli
I primi na ideju
Da je nesto nase
Kojih crnih nas
I koje crno nase
Alo bre
Sta je ovo
I ta loznjava na Ruse
Ko je ovde lud
Freak brother
Nemoj da pricas
NATO
Nego sta
Nehigijena zivljenja
Dovela je dotle
Da se palimo i na tu Nedodjiju
Ne znam gde je Costa Coffee
Kamoli Kosovo
Nemam ni najblizu predstavu o
tome
To ne pije vodu
Ne rimuje se
Ne fituje s mojom filozofijom
Ocigledno imamo neki drugi
problem
Debelo smo zamenili teze
Nema nam spasa
Dok se lozimo na slavski kolac
Nebesko carstvo
(Sic)
Ep&gusle
(Sic Sic)
I slican bljak i bull shit
Tzv.Sveti Sava
Nemoj molim te
Jos i to
Necu da budem u tako losem
tripu
Njegos Obilic
Princip i vec kako se zovu
Svi ti kileri
Ubice
Nacosi i varvari
Ma daj
Fuckin
Zlo mi je od toga
To nije moj biznis
Srbadijo sisi
Zglavni ga
Get a job
(Nije John slucajno Walker)
Cirilica
Mars bre
Vozdra
Matica Srpska
Nikad cuo
Ne otkidam na fus
Tres/suftu
Suferice/slemove
Mitove/legende
Jeftine floskule
I sav taj edz i retro
Deep shit
Etc etc etc
Jee
Kakve budale
To me izritmi
To je pitanje hemije
Simulakrum
Past tense
Otkud znam
Ne bih bas da nabadam
Sta bi bilo kad bi bilo
I penusam o tom
Nemam taj trip
Nebo zna
(Kako ja to volim da kazem)
Samo se nadam
Last but not least
Da ce me Svemoguci zamilovati
Da na vreme predosetim kraj
Should I stay or should I go
Bar koji cas ranije
Pre nego sto otegnem papke
Kako bih otisao na onaj svet
Depiliran i ispraznjenih creva
Da mi se u mrtvacnici dive
I zapamte po crevima
Najzdravijeg medju pokojnicima
I prvi stignem na Nebo
Uspravan i klistiran
A ovde da ostavim izlucevine
Sav znoj i smrad
Kako bih bio siguran
Da je nesto ostalo iza mene
I da nisam ziveo uzalud
(Matija Beckovic-"KAD BUDEM MLADJI",Matica Srpska 2007.)
Betonski Snovi 2
Reci kako jedan zivot, moze lako da propadne
Brate teske price pletu svake metropole
Jos od lokalno radodajke polako se penje
Na nivo kraljice noci u gradu crvenih fenjera
Vidis niko je ne tera, prica ortak dok se smesi
Kaze, nedavno je cuo snima filmove po Pesti
I svesna je da gresi, breme cini jos tezim
Sav taj korov zivota u malom kutku je nesvesti
Jeste, kasno da bezi, lezi gleda u plafon
Pita se kako je tamo jer stvarno bilo je davno
Poluspustene roletne tek pozutele tapete
Sve te polublede fotke dana kad je bila dete
Kratko, svaki drugi brate soliteri, bulevari
Nekad lepi kao Dzoni, nekad prljavi ko Hari
Pritisak je visok, pitam se sta li radi Nina
Zavedena mocima grama loseg heroina.
Ref: (DEMIAN) I dalje cekam da izvuku moj broj da odem gore
Koga ne znam, ne pruzam ruku, jer cuvam svoje
Po ulici se braca tuku, vade pistolje
paf, paf i u trenutku sve gotovo je
I cekam da izvuku moj broj da odem gore
Koga ne znam, ne pruzam ruku, jer cuvam svoje
Po ulici se klinke vuku, postanu drolje
I za sekundu sve gotovo je
Sa druge strane, tu je Sale
Koji verovatno niKADA NI sam nece znati koja uloga mu pripada
Dal diler ili koman, dal ijedno ili oba
Davno planira da zapali cim naslika soma
Jer ovde nema vise niceg da ga drzi na ulici
Ortak, stagnira blej tu u bloku na klupici
Sada vreme leti brzo, vec ce nekoliko dina
Kako je pogino Sone i zapalila Nina
Jer ovde zidovi imaju usi, prozori oci
Zato ovaj momak, pazi sta prica i kuda kroci
Kad zivot je kurva, opet gubimo romansu
I ako prevari ga brate, on mu pruzi drugu sansu
Tako opet i opet u krug, trudi se da oprosti
I sebi i drugima, ali demoni proslosti mu ne daju mira
nekad je mogo da bira al vidis igra je kurva kada biras iz hira
Ref: (DEMIAN) I dalje cekam da izvuku moj broj da odem gore
Koga ne znam, ne pruzam ruku, jer cuvam svoje
Po ulici se braca tuku, vade pistolje
paf, paf i u trenutku sve gotovo je
I cekam da izvuku moj broj da odem gore
Koga ne znam, ne pruzam ruku, jer cuvam svoje
Po ulici se klinke vuku, postanu drolje
I za sekundu sve gotovo je
Ta prica, ko prica s neocekivanim raspletom
Sone jebo je Ninu dok je bila sa Saletom
Ulice, ko ulice sigurno da su znale
To odmah cule za kucku i na znanje mu dale
To, daj ma mora da se šale, to je suludo da vara
Jer onog ko je kara drzi za dobrog drugara, sranje
Teske reci su pale, tu je Sale u naleti uzeo prangiju caletu
Ne, ne, ne suvise lako, zasto bi to tako
Sale ima bolji plan, sad ces da vidis i kako
Sone cupri gajbe, Sale namesta mu sljake
Jer on poznaje ortake, a i veze su mu jake
Sada sredjuje mu semu, gazda nije tu za vikend
Gajba prazna, samo udjes, brate dobru lovu dignes
Sone nije znao u sta Sale ga to gura
Da montira mu gajbu nekog bivseg pandura
Sve je otislo u kurac, on je pogino to vece
Sada shvatate Ninu i sta to Saleta pece
Ref: (DEMIAN) I dalje cekam da izvuku moj broj da odem gore
Koga ne znam, ne pruzam ruku, jer cuvam svoje
Po ulici se braca tuku, vade pistolje
paf, paf i u trenutku sve gotovo je
I cekam da izvuku moj broj da odem gore
Koga ne znam, ne pruzam ruku, jer cuvam svoje
Po ulici se klinke vuku, postanu drolje
I za sekundu sve gotovo je.
Gilles De Rais
"Ja sam rođen s mladežom pepla, delovi stena odbačeni od Majke zvezde, krug savršenih krvoprolića ja pravim, u vodama života koje glatko teku iz njenih ubodnih rana."
1.
Kreće se popunjenim ulicama
Pariza, bira svoje sledeće jagnje,
Vidi samo nevinost u njihovim licima,
Dok ga intuicija ne odvede kod nje.
U gužvi prilazi iza njenih leđa,
Gde od uzbuđjenja gurnu je napred,
"Madmazel mila, bićeš mi tek treća."
Mislio je dok se probijao ispred.
Odvojivši se dalje od gužve,
Pratio je nju sve do uskih ulica,
Ispruženih ruku dočepao se guše,
Bacivši je dole sevala je oštrica,
Rez po licu, vratu, ubod na stomaku,
Vrišti njena duša duboko u mraku,
Glasa nema, lagano izgubila je snagu,
Tako glupo završila je životnu sagu.
"Spavaj madmazel mila, ljubim te ja sada,"
Otiđi daleko, daleko bez traga,
I molim te ne okreći se nikada,
Ljubim te madmazel mila, ljubim te ja sada."
"Prokleti vetar nosi jecaje iz Orleana, idioti oplakuju nepomične čaure, lokve krvi govore mi vašu sudbinu, večeras idem u novu potragu."
2.
U bircuzu sedeo je sasvim sam,
Srkao je mutno i vruće pivo
Dok u glavi nije čuo glas: "Slušam
te, odvratan ti krik, cičiš mi na uvo,
Smiri se, molim te, neće još dugo."
Izašao je napolje, izbirljivim okom
Odabrao je staricu što preko puta
Sedela je sama na stolici pred radnjom,
Tihim i nežnim tonom uveo je unutra,
Blistavim celičnim nožem izbo je više puta.
"Madmazel mila sada ostavljam vas samu,
Vaša želja je bila da trunete u mraku,
Jako mi je teško što vas gledam takvu,
Srdačni pozdravi, vidimo se u paklu."
Jadna i setna pesma gradom se širila,
Vrela krv kanalizacijom je plivala,
Sa stravične siluete krv je kapljala,
A pogled izgubljen iza linije ludila.
"Hoću da me znaju, moja dela su umetnost, ona održavaju moj ponos, oštrim krajevima noža prekidam vaše želje, snove i živote, dovodim vas u svet grozote, zaslužujete takve strahote, ovaj svet nema divote. Pati u kandžama zla, otiđi u dubine ponora, izadhni na mojim rukama."
3.
Serija zla uzela se stravičnog maha,
Svaka kuća Pariza sada zna kakva,
Sila oduva život poput praha,
U stisku, šansa za život je nikakva.
Vođen uz pomoć magije alkohola,
Nespretno se odbijao od zidove zgrada,
Nosio se, kako bi se zla okončala,
Ispred policijske stanice u centru grada.
Došavši do nadležnog komesara,
Molio je za smrt u suzama:
"Ja sam taj, ja sam on,
Ja sam njima život odneo,
Ja sam propast navlačio,
Njima sam ja sudio,
Njih sam u smrt odveo,
Sada me njihove duše
U dugim noćima guše,
Pomoć tražim od milostive giljotine."
Skrenuvši pogled sa sedamnaest imena,
Sedamnaest slika mrtvih žena,
Reče: "Bićeš mrtav pre podna,
Sve će rešiti dan pogubljenja."
Jutro ga je dočekalo tmurno i hladno,
Žandari su ga pratili do pogubilišta,
Na giljotini je izgledao bedno,
Klečeći na spravi nije osetio ništa.
Profil vešto skriven u crnom džaku,
Uzalud očima tapkao je u mraku.
"Skinite džak hoćemo da vidimo lice
Tog prokletničkog i odvratnog ubice!"
Vikala je besna rulja sa ulice.
Zavesa je napokon spuštena
Kada je oštrica život prekinula,
Smirena rulja kući se uputila,
A glava je u džaku ostavljena.
:D
ЈЕДНА ОБИЧНА
Ријеч се јави за ријеч:
Нисам од оних
што гвоздена врата отварају
али знам шта значим
Док сам била мисао
имала сам смисао
сад постадох ријеч
и остадох бесмисао
То је проклетник језик
добро знао
кад је мене вјетру дао
и значење ми избрисао
Zeljcek, lepo. :)))) Svidja mi se stil. :)
Хвала ти r00, човјече. Почео сам иначе да ишчитавам ову тему, има квалитетних стихова. НешаДеБели разбија хаику поезијом, то ми је најјачи утисак досада... Ове што ја постављам написао сам поодавно и био скоро заборавио на њих.
СТАРЧЕВ БЛУЗ
Старац негдје за животом вапи
судбина му задње ријечи рекла
његова је ријека прерано отекла
и извора она више нема
Увир њен
у души му зјапи
сув и мрачан
без иједне капи
Старац негдје за животом вапи
око њега ћуте ноћни сати
evo jedne iz cetnicke poezije:
Ja sam rek'o ostrvo,a ti reče otok,
Milisave, vodi ga u potok.
:)
Ето један мој хаику:
пишем стихове
ви плусеве дајете
милина једна