Pesničko ćoše
Rekli o sajtu
Vukajlija, lijek koji je potisnuo iz upotrebe Edronax, Zoloft, Prozac, Aktivin H i ostale antidepresive. Nuspojave su: grčevi u trbušnim mišićima, suzenje očiju, ludački osmjeh i lako se navući na njega.
Psiholog · 20. Februar 2011.
Siroce
Imena nemam, niti ga zelim,
i ne znam ko su mi otac i majka,
al ljubavi imam da svetu je delim,
da slomim srce Velikog suda
i zato samo iz prikrajka
posmatram ovaj svet predrasuda.
Rat
Kosovo polje- devedeset i neka,
odlazile su u pakao i jedna i druga strana,
jedna bolest jeziva i preka
tad vladala je svetom,
i oci, i zivote ljudske punila je setom.
Da ne pogledas javu-
gomila bednika sto misli da je u pravu
i raspravlja o pravdi
dok bratu rodjenom skida glavu.
Moji, tvoji, njihovi, nasi,
a niko nije bio svoj,
nije se znalo ko koga plasi,
ponavljao se kosovski boj.
Opet smo izvojevali isti poraz,
mnogo je njih pritislo oroz,
neki na sebe, neki na druge,
u friziderima- rezerve tuge.
Mnogi su morali da odu,
neki zbog smrti, neki zbog zivota,
sve to na propast strasnu lici,
jos jedna od mnogih tuznih nota
u tragicnoj kosovskoj prici.
Kad cemo prestati da verujemo u ogoljeno tlo,
kad cemo prestati sami sebe da vucemo na dno,
kad ce prestati agonija u kojoj svako svakome sudi
i hocemo li ikada shvatiti:
nije bitna zemlja gola-
vazni smo mi, vazni su ljudi!!!
Kako je lepo biti ziv
Osmeh od jednog do drugog uha,
sjaj u očima, u srcu radost,
pevam, iako nemam sluha,
proslavljam svoju mladost.
Nisam ni sanjala kolika sila,
što iz besa proizvodi smeh,
godinama se u meni krila,
bila i otrov i lek.
Čarobne su boje ovog zivota,
on nije tako tužan i siv,
i sve je raj, sve je divota-
Kako je lepo biti živ!
Život je dobroćudni div,
svako ima taj magični gen,
kako je lepo biti živ,
živ i zaljubljen!
ULOVLJENE MISLI
Ona je zbog ljubavi prodala svoju dusu demonu misli,samo da bi u svakom trenutku znala kada On misli na nju,i na koji nacin misli na nju.
Sve funkcionise savrseno,Ona sve cuje,prozivljava,zna,ali On ne moze da cuje njene misli...Ali,Ona ne odustaje!Trazi nacin da dopre do Njega!
On Nju ne voli,i otkad mu je priznala svoju ljubav On Nju mrzi,zato sto se oseca jadno i porazeno!
1.
Ona i On sede u svojim sobama,u svojim kucama,na svojim krevetima...Totalno razdvojeni
Ona:(Njemu u mislima)
Da!
To je ta tvoja sudbina!
Zla kob sto me
voda kroz
hiljadu krivina!
Prepustao si me
njoj,da me odnese
i nikad ne vrati
Ali veceras cu joj
na put stati!
Necu da budem njena
lutka!
Nije tvoja sudbina
kraljica mog trenutka!
Ja ne verujem u sudbinu
i ona ne postoji
Ja imam samo zivot,svoj san
i niceg se ne bojim,
sem toga da te zavolim
jos vise nego sto te volim sad...
On:
Hahah
Koja mala drolja...
Mrzim je!Mrzim svako slovo
poruke njene
Mrzim nju i sve one
klinke zaljubljene
Mrzim njene pesme
i sto jos mi se nada
Sto za sebe kaze
da nije kriva
A,mene predstavlja
kao najgoreg smrada
Sto se smeje,a pati,
i sve to u neki inat
Koji ne razumem,
kao ni tu njenu ljubav
to nije ljubav to je rat!
Rat ce i dobiti!!!
Ona:
Hvatam ti misli nesreco
Nesreco obostrana
Pijem otrov iz njih
Zbog njih krvari
na srcu rana
Zbog njih svaka moja
suza kao kiselina pece
Zbog tih crnih misli,
crn mi je ceo dan i celo vece
On:
Kako zelim da sad pati!
Bolje da nije rekla kako
me je lagala kako me ne voli
i da voli od mene boljeg!
Neka se tom boljem i vrati!
Ovako je mrzim,samo
zato sto me voli
Nece ona mene radi mene
Nego radi sebe!
Ona:
Prodala sam dusu demonu
Samo da tvoje misli cujem
I samo cekam letalnu dozu
tvojih misli,da se vec jednom
na smrt otrujem!
Jer ovo je mucenje!
On:
Ona nije zasluzila
ni negativnu misao
Ne volim je i to je kraj
Samo zelim da ima taj osecaj
Ona:
Imam taj osecaj!
Prihvatam!
Srce nisi hteo da
ti dam,a dusu vise
nemam!
On:
Kako ona ne shvata
da je predmet mog ruganja
Da je htela,mogla je da bude
samo jedna u nizu,
A,nije htela,htela je vise
Htela da sam joj uvek blizu
Nisam ja covek za samo jednu zenu
Niti sam ja lek za tu ranu njenu
Zvanu slomljeno srce!
Ona:
Ako nisi lek,ne budi ni so!
On:
Konacno me je ostavila na miru!
Nema je danima da zove!
Ona:
Samo ti sanjaj da cu vise ikad da te zovem!
On:
Sutra je novi dan!
Meni za pobede,a njoj za gubitke nove!
Ona:
Poraz je moj
to sto nisi uspeo da me zavolis,
ali to nije tvoja pobeda!
Demon:
Sta kazes na to,da mi prodas i srce!Za uzvrat ti nudim da kontrolises njegove misli i da on bude zauvek tvoj!
Ona:
Ja srce dajem samo onom kojeg volim!
Demon:
Taj kojeg volis nije hteo tvoje srce!Nije hteo tvoju dusu!
Ona:
Dosta ti je od mene dusa!
I to sam pogresila sto sam ti prodala!
Bolje da za njegove misli nisam znala!
Bolje da sam je prodala za zaborav
Nego za saku surove istine
Bolje da nisam znala
Nego da sad boli me!
Demon:
Oslobodicu tvoju dusu tek kad On bude tvoje misli cuo!
A,sad je gotovo,on je sad slatko zaspao!Pogledaj ga!
Da li ti je milo dok mu gledas sklopljene oci,ili si toliko besna
da zelis da ih nikad ne otvori?!
Ona:
Milo mi je dok gledam kako spava
Jer dok je budan,uvek me proguta
iz ociju njegovih ta nirvana ledeno plava
...nastavice se...
I nije upuceno clanu sa vukajlije,nije on jedini sa plavim ocima!!!!
Ah energijo, udaj se za mene... Oduševljen sam. Naročito Prazninom, Paklom i oproštajnim pismom :DDDDDDDDDDD
I kako je lepo biti živ i rat...ma sve :)))))))))))
Treba da objaviš zbirku pesama, ja bih kupio odmah pet...
Neka i mene neko uda!:D:D:D:D
@boxy: posle ovakve pohvale, dodje mi da bez razmisljanja kazem DA :))))
imam jednu zbirku pesama, al nije radjena za prodaju, doduse te pesme su davno pisane. ima nepodeljenih primeraka, pa mozes da se javis da ti nekako posaljem/dostavim jedan (sledecu, koja ce sigurno biti bolja od ove, mozes dobiti u pet primeraka)
@shana: ajd udaj se ti za mene pa da damo noivu definiciju bigamije :)))))))
Ajde elena i to da probam.Pristajem.:D
Udahni zivot
Zapahne me vonj mnoge duse mrtve,
pozelim je oziveti snagom daha svoga,
al'bolesna volja slavi svoje zrtve,
patetican spomen duha ucmaloga.
O, mali covece, sto zivot umires,
dal pozelis ikad da veliki budes?
Za najezdu mrtvih da li sebe krivis?
Da l'nadjes u sebi neke drage ljude,
je l'pozelis nekad da taj zivot zivis?
Da l'pomislis ikad na to nebo divno,
Na zivotom pune planinske brzake,
Ili samo places sumorno i kivno,
samom sebi kopas preduboke rake?
Siroti covece, sto tones u bezdan,
nateraj tu dusu da za necim cezne,
jer ovaj je svemir bas za tebe sazdan,
i ovo su tvoja mora, i reke, i zvezde!
Pardon energija.Izvini!
tako si bila uzbudjena sto ces se udati za mene da si mi ime zaboravila? :)))
ma nista ;)
Zaklinjem se:
da bih tebe ogrejao,
Ana,
zapalio bih i svoje kosti...
Upravo cuh stihove...sjajna pesma...
Malo je takvih ludaka
Mi bili smo jedan poseban svet
obojen nijansama neba,
radili smo sta nam padne na pamet,
imali smo sve stonam treba
Rekli su: kakvih sve ima cudaka...
na sta se sve nebo usudilo?
malo je, malo je takvih ludaka...
Al sta je ljubav neg' ludilo?
Imali smo svoj carobni breg,
krilima smo stizali do njega,
usred leta mogli bismo stvoriti sneg
na vrhu svog carobnog brega.
Nismo imali ni plan, ni stan,
u kofere spakovali samo osmehe,
u dzepove strpali jedan divni san,
nismo znali sta su prepreke.
Voleli smo jutro, davalo je moc,
ljubili smo dan, pruzao je Sunce
do u osvit zore grlili smo noc,
vodilo je srce, kud god zelis poc'.
Reci mi da opet sanjas isti nemir taj,
iste one iskricave noci,
reci da u oku blista placni sjaj,
reci da ti nekad u samoci,
kad pomislis na me, zaigraju oci
i da makar tajno, bar u snovima,
pozelis da mozes mi doci.
Molba
Samo otvori srce.
I oseti moju ljubav.
Ja te necu zadrzavati.
Samo, ne zelim da hodas.
Zelim da ti zlatna prasina mog srca
podari krila!
Zelim da znam da se smejes,
obgrljen mojom mastom.
Voli te tvoja vila!
Pokreni se
Rece da odlazis
I odoh ja…
Vetru bese lakse
Da mene prigrli i ponese,
zemlji bese lakse
da mene potrese,
da bi ti mogao krenuti,
jer tebe...
tebe je tesko pokrenuti.
Mene je lako poneti,
zaneti, zavesti,
zarobiti, osloboditi,
vetar je sam crtao stazu
kojom ce me voditi.
Ja sam odlazila uvek placuci,
jer me ostavljas,
I sve trceci pricah o tome
Kako ti bezis od svega,
kako si prepun nekakvog straha,
pricah sve drhteci
i bez daha.
Kada je to uzelo maha,
svi smo mi poverovali,
i ti si slao reci utehe
I poljupce cak,
Eh, patetike…
Kazes…
Javljas se kad nema izlaza,
zar to u bezizlaznom mene vidis,
ili svi izlazi ka meni vode?
Kazes...plasis se zatvora...
Jesam li jedini izvor slobode?
Gde si nestala?
Mozda te je odneo sa sobom
Na taj dalek put,
Mozda su ti pustinje kuca postale,
Mozda si zaboravila
Kako smo jedna drugoj osmehe krale,
Kako smo se iskradale od svih
Da se prepustimo noci…
Kud si nestala?
Kada ces doci?
Mozda te nekuda vetar nosi
I zaboravila si ona vremena
Kada si se krila u mojoj kosi,
A mozda vise nemas vremena…
Mozda si nekom drugom potrebna…
A znam da ce me probuditi jednom
U tihoj noci nekakav glas
I da cu u tvom saputanju cednom
Pronaci osmeh, pronaci spas…
I uzivacu u trenutku
Kada nestane cutanje tvoje,
I osetiti tu, u sebi
Novo radjanje pesme svoje.
Tek tako
Pitali su...
ako ti je stalo,
cemu tvoje "ne"?
I hiljadu zvezda
sa neba je palo
da objasni sve...
Pitali su
kako tako malo
moze biti sve...
Nista nisam rekla
i samo tek tako
ja sam znala sve...
Poslednja pesma Petru Panu
Gde je sad moj Petar Pan?
Ne reci mi samo
da se nasla neka
da od mog decaka napravi coveka.
Da su te zalile kise realnosti,
da si rastao i odrastao,
da si pred svetom pao,
da si onu bajku prodao,
i da ti oci ne sijaju vise
onim istim sjajem,
kao sto su sjale gledajuci mene.
Reci mi sta mislis,
iskreno mi reci
ono sto vec znam:
da me volis i da neces moci
dugo da izdrzis izabranu kaznu,
da se bojis da ces zateci me praznu,
hladnu, ljutu,
da su sve ostalo bile
samo stanice na putu do nas,
da ti opet fali da mi cujes glas,
da si bezao od sebe,
da se divis kako neko moze
tako volet' tebe...
Bili smo dobri glumci
u dobroj predstavi,
oboje smo znali
kako nam je stalo.
a ne bi nam ni na pamet palo
da ostanemo...
Vrati se. Bar sebi.
Znas i sam,
iako sa tugom-
pripadamo jedno drugom...
Kao...
Kao da treba samo preci ulicu,
I doci do tvog uzdaha,
Kao da mi fali samo jedna rec
Da skinem ti masku straha,
a bas tu rec ne umem smisliti,
kao da mi fali celi zivot,
a bez tebe ga ne umem osmisliti.
Kao da mi fali samo jedan san
Da saznam sta ce sa nama biti,
kao da mi fali samo jedan dan,
samo jedno sutra, samo tako malo,
a opet…
…kao da je vreme stalo
I stopilo se u ovo danas,
Kada te nema,
I nemo te zelim,
i opet...
...nekako si tu...
Indija…
Pomislim…da sam ti samo jednom rekla:
„Ne idi“,
to ne bi bila ljubav,
ne u mojoj verziji,
ja ne verujem u sputavanje,
za mene ljubav je davanje,
cisto, bezgranicno davanje,
u kome ne gubis nista,
iz kojeg dobijas svoj mali svet,
pun mesec
i divnu boju Sunca,
jednacina,
iz koje racunas
nosivost svog srca.
I dobijas beskonacnost.
Ljubavi,
Reci cu ti u jednom dahu:
Ja govorim o tvom strahu;
Ti znas sve o meni,
I znas sta mislim o slobodi,
O prirodi, o ljubavi,
Mislim da je to jedno te isto,
ako umes da volis cisto,
a i dalje se plasis
da cu da te vezem,
i navlacis tu masku umora,
jer se plasis zatvora.
Ne plasim se ja
Da cu te izgubiti,
bices uvek tu,
zivis u meni,
jer zivim za tebe.
Ja se plasim
Da ja u tebi ne uvenem,
plasim se da ces ti
izgubiti mene.