Pesničko ćoše
Rekli o sajtu
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Mrzovolja
Žena mi je mrzovoljna,
namrštena i samodovoljna.
Ona svoju mrzovolju leči,
u wc-u, dok riba i kleči.
Kleči, riba, leči mrzovolju,
dok mi glanca toaletnu šolju.
Moja draga mrzne volje jeste
u kuhinji dok riba.
Kaže, mnogo zdiba.
A mene baš briga, šakom je u glavu.
Pogled ledi kosti, ona mene sluša
Jer ako li neće,
teško njoj, teško njoj.
Sve je ovo potencijalno,
Jer me mnogo voli, pa sve radi kako treba,
te ne mora da radi pištolj.
Ivanjica
Stigao je Boki, u grad izmedju brda,
tamo gde sve odzvanja, gde je zemlja tvrda.
Oko njega magla, oko njega stene,
kao stranca krvnika, gledase ga stare zene.
K'o govno u solju, u oci mu pade,
devojka sto tog trenutka, pored reke stade.
U njegovom srcu nevolja se sprema,
takve kao sto je ona, u velikom gradu nema.
Na prelepoj glavi, dredovi joj plavi,
u medna joj usta zeleo da stavi.
Htede da joj pridje, al' se seti smesta,
ne moze joj prici, jer mnogo se zenta.
Kao tuzna svraka, odlete za Beograd,
sve na ogromnu srecu gorstaka,
koji ce te lepe, plave, dredove da aka.
Ovo je prva pesma koju sam u zivotu napisao, a dvadeset mi je godina. Definitivno postajem emo.
О жџемом тегло
фино би ми легло
у неко свитање
једно путовање
без кајсија
тако ми поклопца твог!
daj mi jednu krišku,
frišku.
da oljuštim svet.
da oljuštim svet.
može jedna želja?
žemo.
da ispunim dan.
da ispunim dan.
pokloni dva pogleda.
daj.
da zažmurim sad.
da zažmurim sad.
hhahaaahaaa
surovi lose su ti rime :D
niko kao moj bejbe :)))
Dok mu draga u zabiti piski
moj se dilber tisti i tisti
Sto je nema vec dvajes minuta
zabrinto lice moga truta
Ona piski on zabrinut pati
ja ga bockam, vreme da mu skratim
oda moruni
morunice moja mala, zene piske ako nisi znala
jos kad krenu ruke da peru. pitam se da li tada seru
Truta ti jos uvek nemas tako sebi samo osvetu spremas
moje je bejbe uvek brizan jako moras znati da to nije lako
Morunice moja crna mila steta sto ti kosa nije kao svila
tvoja kosa zivo bice jeste
pitam se kad ce ljude poceti da jede.
Neka neka imam ja resenje
Svaku ribu saceka precenje
bice tebi kuku mile lele
kad ja krenem skrge da ti derem
Moga dragog ti ne zovi trut
da ne bi radio ovaj Janin prut.
Ja nisam kao Vi
Ne dam da mi stavite okove,
neću da budem rob lošeg sistema,
živim u svom svijetu,
u stvarnosti sam tu,ali kao da me nema...
Težim životu,udišem ga....
ovaj osmijeh nije maska,
ja nisam kao Vi moj duh ne trune,
meni je dovoljno da sama sebi laskam...
Ja nisam kao Vi...
ne imponuju mi komentari lažnih velikih ljudi,
oni su za mene prikaze i ništa više,
najbolje da živim onako kako mi njihova riječ sudi....
Oči,samo Vas u oči gledam,
i mogu reći da Vam slabo sjaje,
ulaštene jesu,to vam priznajem,ali zavidne...
iz njih ljuta zvijer laje....
Tuđa sreća za Vas je neuspjeh,
tuđa sreća Vas demorališe,
padate u očaj,umirete sa sujetom...
svaki tuđi korak naprijed Vas parališe.
Ja nisam kao Vi...
ne dam da mi stavite okove...
naizgled se ne razlikujem od Vas,
ali imam svoj svijet ograđen u teške kamene blokove...
Ja nisam kao Vi...
moje oči sjaje,veseli me tuđi pomak,
on me podstiče da budem bolja,
da i ja napravim iskorak.
Ja nisam kao Vi,
i nikada neću biti,
život mi je najbolji drug,udišem ga...
nikada mi dušu nećete uspjeti ubiti.
Nevina
Nevina,mala dusa sada place.
Srce lagano prestaje da tuce.
Zamisli kako joj je.
Volela ga je-voleo je nije.
Ljubila ga je-ljubio je nije.
Grlila ga je,a on je odbacio od sebe.
Kao staro pohabano cebe.
I sada u noci ona razmislja o svemu
a ponajvise o njemu.
Njegove oci kao da su tu,
njegove usne tu na dohvatu,
al' sve je iluzija,plod njene male maste.
I ruzne misli je sada taste.
U sebi gori,a hladne suze se slivaju niz lice.
Ne moze vise,nesto je gusi.
Ima ogroman gubitak na dusi.
Zagrljaj svaki je boli,
iako je od nekoga ko je voli.
Ne niko drugi ne sme to da cini,
jer ce onda razbiti magicne cini.
Nestace njenog carobnog sveta gde je on samo njen,
gde ne postoji ni mesto ni vreme
i gde ne mora da nosi ovoliko breme.
U sebi ipak zna da nije njen.
Zato place,grca,bori se
ali posle takve muke umori se.
Polako se predaje,
nema vise njih i niti ce opet biti.
Ranu na srcu ona nece kriti.
Novi dan snagu joj daje.
Ide ponosna,snazna i jaka,
jer ona nije kao svaka.
Od mene i tebe
samo magle plavicast trag
citav svijet se okrene
kada me pozove vrag
Za tvojim stopama
da ispod sjecanja
nadjem znak od plamena
naseg vremena
Ciganka mi gatala
razlile se rijeke na dlanu mom
ne pise utjeha
vec zelja gonjena ludilom
Za tvojim stopama
da ispod sjecanja
nadjem znak od plamena
naseg vremena
Carolija kad prestane
i prasina sna nestane
u mojim zvijezdama
sam' bog zna
luda nada jos je ostala
Crvena haljina
i poznat parfem k'o da si tu
samo dodir koljena
i opet sam u bunilu
Za tvojim stopama
da ispod sjecanja
nadjem znak od plamena
naseg vremena
Eo vam jedna blitzkrieg pesma...:D
Isus je bar video lepu panoramu
Vicem dok proklinjem
Sa kopljem medju zubima.
Simonida
Najmiliji cvetic tako se zvao
Po lepoti njegovoj svako ga je znao
Sanjivim osmehom stalno bi on sjao
Suncev zadatak smelo je tad krao
Zivot bi nam ulepsavao i mirise slao
Ali zivot prolazni,mnogo je zao
Vetar oholi na put mu je stao
Cuvati cvetak niko nije znao
Molili se Bogu da bi srece dao
Molitve ne uslisi,cvetic je tad pao
Umoran sa osmehom rek'o nam je"cao"
Savrsen u magli rasti nije znao
Sto sad raj ukrasava nama je zao.
(ovo sam napisala drugarici koja je sa 18 godina preminula od teske bolesti)
Al je lep ovaj svet,
ovde forum tamo cet!
Zeleni krug
pokusava da se sruci
u moju postelju
belu
Lakrdija se pravi
medju tim ljudima
na horizontu
crvenom
Ljudi
Mali crni
Smeju se piskavim
glasom
Neko pokusava
da se moli
Ali ne cuje se
Zeleni krug je sve blize
Blizi se
Kap po kap
Otuznog, gustog mulja
Pada
Nijedne suze
Jer u tom malom prostoru
Niko vise ne place
Odzvanja
Zveket tupog hoda
Tupo,
ali sve glasnije
Jer se niko ne trudi
to da utisa
Da li se neko nada
da ce pasti srebrna prasina
od onog koji ce doci
iako ga niko
u tom malom prostoru
vise ne ocekuje?
Molicu se za plac
Molicu se za ocekivanje
_______________________
Pokusavaju svojim postojanjem
da me ugrabe
otmu
zanesu
poplave svojim bednim zivotima
Misle da mogu da me imaju kraj sebe
kada im je potrebno da im zivot dobije smisao
misle da sam tu da ih slusam
sasvim postojana
kao flasa piva
u njihovim sumornim danima
koji nikada ne prestaju
Hoce oni da se nasmeju
tudjim otpacima
beznadjima
rusevinama
nesreci
cekajuci
da i njima svane
Da traze utehu
ali ne traze je
vec mene nasmejanu
milu lepu
da im budem svedok
njihove smrti
Nemojte se smejati
Ne znate koliko me to boli
da ih gledam
i da zajedno sa njima umirem
svakog dana.
Sukobila se kiša sa lišćem braon boje, sivilo neba kontrira spektru žutih linija i šuštanju narandžaste boje.
Ostala joj žudnja i potreba
Tamo negde, gde se koleba,
Zbog straha, zbog tuđih očiju,
Kukavičluk pokazuje da nervozu rasplamsaju.
Plač leta ostavio trag na liniji vremena, jesen pogođena strelom izgubljene topline, tera praskozorje da u suzama se budi.
Sveznanja ona željna je,
A tada ne shvata da tragedije
Kovčeg otvorila je
Iz kog srž, lepotu ne pokazuje.
Sada kada svaka nada
Oda svoje tajne, preokrene
Ljubavne korene, prevari i uvene,
Grohotan smeh vioriće se putem promene.
Vetar je uleteo u hram, klečeći na kolenima pravio se da ga moli, tražio je put da snove dohvati.
Detinjstvo je prozvala, izvukla,
Razum kroz usko grlo je provukla,
Surovu istinu je probudila, tukla
Je svojim, mojim osećanjima dotukla.
Otvorio sam oči, ali uši sam zapušio
Te noći kada sam zamolio da bih zaboravio
Da se setim kome sam srce ostavio.
Novembar/Decembar 2009
Svetislav Vukov aka r00
Krug
Pun mesec zatvara svoj krug
i tmina nama vlada,
put je i dovde bio dug,
ne zelim nazad sada.
Kanuce suza na tvoj dlan
leci cu na tvoje grudi,
dugo smo gradili taj san,
ne zelim da se budim.
Dugo smo gradili nas svet,
sad se na koncu drzi,
nosicu ga dusom svojom svom,
ne dajem da se srusi!
Energijo. :O
Otići spavati
Nije uvek lako
Kada zatvoriš oči
Vidiš boleštine, svakako
Probudiš se znojav
Misliš da će proći
Da ti više nikad
Takvi snovi neće doći
Popiješ vode
Udahneš duboko
Onda kažeš sebi
"Zaspi više, stoko!"
Probudiš se ujutru
Ne sećaš se ničeg
I samo se nadaš
Košmari - nikad više
Došo' sam u stanicu,
Da upoznam Maricu,
Marica je lepa,
Samo nema repa.
Kosa će porasti,
Nokti će porasti,
Prišiće i džep,
Ali nema rep.
To je bila ironija.
Zaglavljen između izdaha
I propasti, sažvakan očima straha,
Zapeo, pa ostao u vodama prokletinja.
To se ona smejala.
Odsečeni mi konci budućnosti,
Prošlosti i sadašnjosti
Što se teglili sve do srži,
Unutrašnjosti.
I onda je patos progovorio.
Gde sam ja bio
Kada sam milostivi pakao
Na leđima nosio,
Pa me čeličnim pogledom
Ošamario, svaki put kad bih je se setio.
To se ona smejala.
I dalje se smeje, meni na nos
Svoju svrhu nabijala.