Приче о духовима, ванземаљцима и сл.
Rekli o sajtu
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Upis.
Nije baš priča, al' eto malo da osvežimo temu.
http://d24w6bsrhbeh9d.cloudfront.net/photo/av0v95O_700b_v1.jpg
http://www.glassrpske.com/drustvo/panorama/Bijela-prikaza-mjestane-Bucana-okovala-strahom/lat/149612.html
necu da otvaram novu temu, tako da cu pitanje postaviti ovde. da li znate dobre fore za plasenje ljudi, da li ste plasili ljude nekada i tako to.
Ja i Novak Đoković smo jednom išli da plašimo babe.
uu prejezive stvari http://vukajlija.com/forum/teme/33380-price-o-duhovima-vanzemaljcima-i-sl?strana=30#post_2716757
meni je najjezivija ona priča što je napisa neko ođe đe ona đevojka uđe u vodu a oni valjda bili navareni i nijesu skapirali na kraju jesu svi imali istu tripčugu ili je stvarno bilo neko čudo
Uzmi crvenu temperu namaži se po čmaru i uleti go u kuću odjednom i viči "maaajko, maaajko, silovali su me cigani"
Pričaj priče kako su raskrsnice uklete i kako tu nečiste stvari vole da obitavaju, pogotovoduše djevojčica koje su ubijene bez razloga.
Zato se na raskrsnicama prije sadio hrast i tu su se obavezno ukucavale umrlice da bi taj hrast primio pokojnika i sačuvao njegovu dušu, stari keltski običaj.
Danas više niko ne sadi hrastove.
Uvali ljudima koji iz kafane pješke idu daleko i prolaze dosta ulica i raskrsnica.
Ovo je stara prica.
Posao neki deda iz sela sa slave kuci. Bio je mrkli mrak. Odjednom dolazi kocija i pita covek sa kocije dedu dal oce da ga poveze. Popne se deda na kociju pita coveka odakle je on mu kaze sa onog sveta. Deda se ucuti, prodju oni jos malo, deda pogleda u coveka kad na njemu nema glave. Deda skoci sa kola i pobegne.
Moj drug kaze da mu je deda pricao da se dogodilo njegovom ocu tj. Pradedi.
Био једном један вампир и обилазио неку стару воденицу. Само, био је то господин вампир, права реткост међу својом фелом. Воденичара, коме је повремено сисао крв, није хтео својим оштрим зубима да повреди, већ му је годинама сисао крв на танку сламчицу. И опрезан је вампир био то, јер доста му не беше да му жртва заспи, већ је у ракију, коју је воденичар као суманут натезао (био душеван човек, шта ћеш…), свако друго или треће вече подметао некаквих трава опојних. И због тога се много невоља догађало, и за вампира и за несретнога му садруга воденичара. Јер вампир је заједно са крвљу коју је попио у себе уносио и сокова тих трава, што је скучавало његово и онако кратко време за кретање. Колико се пута само десило да се успава, преспава глуво доба ноћи, и да га тек први петлови пробуде! И шта онда? Да остане у гробу преврћући се, гладан, измучен, мамуран. Пробао је и да запуши уши, да петлове не чује, па да се на брзину нахрани и врати у ковчег свој, али гласни били петлови тамо, у целом срезу село по петлима било познато, па кад запева, све се ори. У таквим ноћима мислио је вампир како би најзад и у смрт радо да оконча муке, али неживи не умиру, па се несрећни вампир из ноћи у ноћ окретао са једне стране на другу. Са друге стране, воденичар је, као страшна пијандура, пропадао из дана у дан, а због прехрамбених склоности његовог вампира здравље му је постајало све горе и горе. Воденичара је оставила и жена, добро парче меса, као што је вампир једном приликом приметио у свом вампирском друштву, а ни сељанима није било драго да им жито меље једна тако исушена аветиња. Мало село било, све се знало, сви знали једни друге, нечисте силе се нису криле толико, а и врачаре около причале, па су и ноћни и људски сој били веома уверени: неће ова двојица овако још дуго. Или ће воденичар њега глоговим коцем некаквим, или ће вампир исисати душу несрећнику, а онда и сам скапати од глади, пошто, као што је већ могло да се види, тај вампир уопште није био храбар, већ слаботиња и мекушац, и бојао се свега: и белог лука, крстова и крстача, петлова, женског бајања и текуће воде, једном речју, био је ништавампир.
Као што се мислило, тако се и десило. Једне ноћи ветровите, воденичар, ко зна рашто и због чега, није попио своју успављујућу ракију. Да ли га је савест гризла, што се у крпу од човека претворио, да ли због исцрпљености и губитка крви, тек, заспао је сном сасвим природним. То вампир наравно није могао знати. Опет се касно пробудио, само четврт сата пре првих петлова, па није имао времена да провери празан ли је или пун бокал са ракијом. Тада су се, први и једини пут, очи у очи сусрели ови необични садрузи. Док је вампир са уздасима припремао сламчицу за бедну, мршаву вечеру, непажљиво је оборио троножац поред воденичареве сламарице. Воденичар се ту прену, скочи на ноге, па чим угледа вампира, злобно се нацери, зграби некакав колац и крену према преплашеном госту. Ти ћеш душу да ми пијеш! Ти ћеш срећу да ми рушиш! Знао сам ја шта иза свега овога стоји! А сад си долијао! узвикивао је воденичар са сваким убодом коца. Преплашен вампир, није се ни бранио. Можда је и захвалан воденичару био. Јер све је било боље од неживота којим је мртвовао. И ни речи преко бледих усана није превалио. А да је расан вампир био, спласнуо би као пробушена мешина. Но пошто је био веома мршав, само се некако још више стањио, и на крају само крпетине некакве од њега остадоше. Воденичар одложи колац, пљуну ка месту где је авет скончала, и подобро бога ми потеже из бокала. Затим истрча напоље да зове људе, село разбуди и похвали се шта је ноћас уловио. Никада га више нико није видео. Може бити да му се, онако омамљеном ракијом и горским травама, нога омакла, да је у реку пао и удавио се. Причају људи да је виђен, сав бео и подбуо, како по раскрсницама лута. Свашта причају људи, а шта је истина, само онај рогати и репати зна. И крај.
Lose spavam u zadnje vreme. Ne mogu da se izborim sa snovima, nekad sam imao dve nocne more, da su me vratili u skolu i da su me vratili u vojsku, a sad sanjam neke delove detinjstva i tako se probudim i ne mogu da skontam jel se to sto sam sanjao stvarno nekad desilo i onda probudim i Zenu pa je pitam, jeli jel sam ti ja nekad pricao da mi se to desilo? Uglavnom nije. A skoro sam sanjao nesto sto mi se jeste dogodilo.
Nista nisam vise voleo kao klinac nego da lovim ribu u potoku. Znao sam mu svaki metar, svaki vir i cim se probudim-koficu za ribu i put pod noge. Lovio sam iskljucivo golim rukama nema tu nekih velikih komada vretenac, belica, i poneki klen (najteze za uhvatiti), 10 cm duzine je neki prosek. Pred kraj leta, kad padne voda mogu da se u dubljim virovima pronadju i vece oko 20 cm i to je pravi kapitalac. Za celu sezonu ulovis desetak takvih. Isli smo ja i jedan komsija mladji od mene koju godinu. Reka kao reka, ima i zaba i belouski i pijavica. Zabe nisam dirao, belousku bih ubio kad je vidim, nije otrovna ali moze da te ujede i da ti zagadi ranu, a pijavica sam se posbno grozio i nemilice ih ubijao. Neverovatno je koliko je zilava, stavis je izmedju dva kamena i udaras i jedva je prepolovis. Kuci sam se vracao kad napunim koficu, podjem nizvodno ka Gruzi, pa dokle stignem. To je bio vec kraj leta, ali pala je jaka kisa. Bili smo odmakli solidno, mozda na pola puta do Gruze i voda samo sto je se izbistrila, to je deo reke sirok oko 5-6 metara sa ravnomernom dubinom mozda dvadesetak santimetra, voda tece polako izmedju kamenja iza koga se nahvatala zabokrecina. Gazili smo vodu sredinom kada sam video vretenca kako je smugnuo ispod zabokrecine. Ne znam kako bih sad nekome ko to nikad nije redio objasnio tehniku hvatanja, ali sustina je da jednu ruku postavis malo u stranu, a drugom krenes lagano ka ribi dok se ona povlaceci se sama ne zavuce pod ovu ruku sto si postavio, onda sklapas ruke i vadis je, ako je nisi bas lepo uhvatio bacas je na obalu preko glave zajedno sa kamenjem i ostalim sto si zahvatio. Zvuci prosto, ali potr4ebna je praksa. I tako ja zavucem ruke pod zabokrecinu i osetim da je prisla i to bas velika, mnogo veca od vretenca kojeg sam video da tu nestaje, scapim je i ustanem sav srecan, misleci da sam uhvatio bas dobar komad, jedva je zadrzavam u rukama. Pogledam i vidim CRNU ZABU SA DVE GLAVE kako gleda u mene sa obadve glave. Vrisnem i bacim je iz ruku (ovaj drugar je bio tad okrenut ledjima) i istrcim napolje iz vode. On me pita sta je bilo ja ne mogu da mu objasnim koliko sam se uplasio (imao sam deset godina) otrcim kuci, peri ruke, peri ruke, Baba vidi da nesto nije u redu, ja joj pricam sta je ona mi ne veruje, ali ja nikako da se smirim, morali su da zovu Oca da dodje, i onda su mi objasnjavali, da mi se to ucinilo, da sam mozda uhvatio dve zabe istovremeno (al kako sad crne), da sam uhvatio dazdevnjaka (ko da ja neznam sta je dazdevnjak), da sam uhvatio neki crkotinu sto je neko bacio (bilo je zivo pracakalo mi se u rukama), da sam uhvatio zmiju (opet nisam blesav), i sve redno, ali nista. Nisam mogao da se smirim i od tada sam batalio da lovim ribu rukama.
I ko za kurac sanjam opet BAS TO u tehnikoloru. I budim se i razmisljam da se to zaista desilo, i palim kompjuter. Postoji, i desava se slucaj mada jako retko da zaba (mislim na ove kod nas) moze da bude crna, a postoje i slucajevi da se pojavi i zaba sa dve glave. E sad izgleda da sam ja bio bas taj koji je uspeo da nadje totalnog mutanta i bas da ga nahvata, i da sam zaista video to sto sam video, ali to celu stvar ne cini manje groznom. Odmah sam morao da ustanem i da perem ruke. I setio sam se jos neceg. Ja konstantno cujem potpuno tiho pistanje, to su mi otkrili na audiometriji posle dvadeset godina, a poceo sam da ga cujem tada, valjda su od straha popucali neki kapilari u uvu. Ali i to sam potisnuo i zaboravio. A mozda to ipak nije bila zaba? I tako lezim u krevetu kao debil. Mozda bi trebao da pocnem da se drogiram.
@Valdemar
Cool story bro
Istina živa, pričala mi baba :)
http://d3dsacqprgcsqh.cloudfront.net/photo/adNGKdN_700b_v2.jpg
Kad sam bio klinac, oko 16 godina... legnem ja sam u sobi, bilo kasno oko 2, odjednom počne da me obliva hladni znoj, loše mi hoću daumrem, vrtim se i vrtim u krevetu, nikako da se uspavam... počnem da molim Boga da mi bude bolje i ustanem pored kreveta da upalim svetlo u sobi da odem do keve da mi da neki lek... odjednom na pola puta do svetla čujem ženski glas iz ćoška sobe pored kreveta .
-Ne ustaj! legni biće ti bolje.
Ja ceo prepadnut i bukavlano zaledjen od straha legnem momentalno... buljim u gornji ćošak mračne sobe da vidim šta je to, nema ništa a i slabo se vidi...čim sam legao odmah mi bilo bolje i ona počne da mi priča kako me stalno gleda i čuva, ceo život mi prepričava, najintimnije stvari za koje samo ja znam, i kaže da me sve razume... ja pomislih mora da je neki andjeo čim je došao kad sam molio Boga da mi pomogne jer mi bilo muka... a ona...
-Nisam andjeo ja sam čovek kao i ti ali imam ovu moć, poznajem te ceo život, pratim te i čitam ti misli.
Sve ovo govori sa prelepim umiljatim glasom.
A ja je pitam kako to radiš, ko si, razmišljam da počnem da se vičem upomoć i pobegnem iz sobe.
-Ne plaši se, ovde sam da ti pomognem, ako me ne poslušaš bićeš u velikim mukama.
Ja se malo smirih, jer svaka njena reč mi je davala neki spokoj.
Pitam je šta će to da mi se desi.
-Umrećeš mlad od teške neizlečive bolesti u najgorim mukama, ne smem to da dozvolim, jer te znam ceo život i volim te, ti si dobra osoba ne zaslužuješ takve muke. Ja ću ti pomoći, jer te u životu čekaju velike stvari koje češ postići, samo moraš da me poslušaš i da se ne plašiš.
- Poslušaću te, ali kaži mi prvo ko si ti i kako sve ovo možeš da radiš?
-Ja sam daleko, iz druge države, radim kao medium za jednu obaveštajnu službu, nije važno kako se zovem, ovde me prijatelji i kolege zovu iz šale Veštica , pošto sve ovo mogu.
-Znači postoji Bog?
-Postoji, ali mi je žao što će dozvoliti da umreš mlad u najvećim mukama, to će uskoro da se desi a jedino ja ti mogu pomoći, imam osećaj da ću i ja umreti zajedno sa tobom od tuge... Poznajem te i znam da ćeš odlučiti pravu stvar.
-Dobro, kaži mi šta moram da uradim.
-Znaj da te volim i sve ovo je za tvoje dobro, moraćeš da prodaš dušu Satani i imaćeš sve što poželiš, ceo svet će biti tvoj, ako to poželiš. To je tvoja prava sudbina a ne da umreš mlad.
A ja... neću, beži od mene! počeo sam da molim Boga da je skloni.
-Ne budi glup! zar želiš da umreš ovako mlad, biće to najgore muke koje ne možeš ni da zamisliš, znam da u svom srcu znaš da te volim, ne bih sebi mogla da dozvolim da se tako mučiš, ali biću uz tebe i kad bude zadnji čas kao što sam uvek bila.
Počelo ponovo da mi bude muka a ona me sve vreme ubedjivala da je to jedini izlaz.
-Kako ti nije žao mene!
-Uradi to zbog mene, samo ispruži ruku i potpiši i bićeš samnom ceo život, imaćeš moći kao ja i ceo svet će biti tvoj.
A ja budala naravno bez mnogo razmišljanja, ispružio ruku iz kreveta i potpisao u prazno.
Nisam ništa čuo jedno pola sata počeo sam da se nerviram i plašim što sam prodao dušu i molio Boga da mi je vrati i da mi oprosti.
Odjednom sam čuo ponovo nju ali više nije zvučila kao ona, smejala se zlobno i pohotno pričala kao kurva sa hotline.
-Voliš me kao, pa si prodao dušu zbog mene a ne znaš ni kako izgledam, glupane! to nije ljubav ili dobrota, ja vidim sve, videla sam da si me zamišljao kao mladu i zgodnu kurvu. znala sam da ćeš pasti na seks, svi muškarci padnu na to... Prodao si dušu nizašta, ti si budala i kukavica završićeš u paklu!
Počeo sam da čujem na hiljade glasova sa svih strana kako se zlobno i ludački smeju, baš kao zlikovci iz crtaća, mislio sam da ću poludeti.
Ustao sam preplašen,već je počelo jutro, bacio sam se na kolena pred ikonom Isusa i počeo da molim Boga da mi oprosti.
Nije mi se nikad više javila ni ona a ni Bog kojeg sam stalno molio, tako da ne znam da li mi je oprostio i poništio ugovor koji sam sklopio sa tom lukavom slatkorečivom vešticom. Nikad u životu nisam bio toliko uplašen i u očaju ali mi je bilo bolje odmah kad sam se malo naspavao a i tešio sam se i tešim i dalje sebe da je to bilo samo bunilo i da sam sve samo halucinirao zbog temperature i nesanice a i u tim godinama sam počeo da varim ko konj.
Ali za svaki slučaj...
Molite Boga za moju izgubljenu dušu.
Hvala.
Jebemiti ženo maiku... pustio sam ovo:
https://www.youtube.com/watch?v=Rb0UmrCXxVA
...i čitam ova sranja, LOL koji trip.
Mazohisto.
e gledao sam film sa onom sto usta reze
na kurac mi leže
Skoro sam nešto zamislio neku ideju za neku dramu/horor/SF i na redditu sam video sličnu ideju. Elem, u budućnosti neki filozof izbaci teoriju da svaki čovek može da ima sve supermoći koje poželi ako nauči da u potpunosti kontroliše svoj mozak, tipa kao da mozak ne dozvoljava rukama i nogama da imaju previše snage ili da mu ne dozvoljavaju da leti ili tako nešto. I filozof se udružuje sa najboljim naučnicima i oni otkriju taj neki kamen mudrosti (metafora) i filozof ga prvi proba i skonta da se zajebao. Potpuno je izgubio svoje nevoljne pokrete i sad ih u potpunosti kontroliše, što znači da mora sam da steže i otpušta srce, da razmišlja o disanju, tera krv da struji itd. I na kraju umire jer je zaboravio da obnovi sluzokožu na želucu i kiselina krene da mu razjeda zid želuca i krene da se prosipa i topi ostale organe... Šta mislite? Cimanje stop, gej stop, prozivanje mene što čitam reddit stop, kreativni spem dozvoljen.