Potpuno te razumem. Svako secanje koje podseca na traumu je stresno.
Al ako ja dobro razmisljam, mislim da ce i Muric da ode.

’’ Zahvalost je retka osobina i na moralnoj lestvici vrednosti je iznad davanja. Čak i u dolini gladi je lakše naći hleb, nego zahvalnost za hleb.’’... rekao je tadašnji (kako ovo tužno zvuči) trener Partizana Duško Vujošević, komentarišući izjavu Žofrija Lovernja kako osvojeno evropsko zlato posvećuje upravo njemu, kao čoveku koji je apsolutno najzaslužniji što se taj pošteni francuski mladić nalazi tu gde jeste – na tronu Evrope, rame uz rame sa jednim Toni Parkerom. Nažalost, događaji u prethodna dva-tri dana samo su me podsetili koliko je ova Duletova izjava bolno istinita, dok me je u isto vreme zaprepastilo koliko ljudi ne zna - ili ne želi - da kaže HVALA. Spoznavši to, ovaj tekst pišem ne iz nekih patetičnih poriva – nego kao moje lično HVALA čoveku koji mi je detinjstvo obojio osmehom, pesmom i dostojanstvom.


ZABLUDE Kada zastanemo na trenutak i bar površno analiziramo ’’Duletovu eru’’, kojom ćemo nazvati njegov drugi i treći mandat na klupi Partizana, apsolutno je jasno da je Partizan najbolje rezultate beležio u tom nekom periodu od 2007. pa sve do filmski nestvarne 2010e... Delom kao posledica toga da se (u početku često osporovani i kritikovani) Duletov Sistem, baš kao ni Rim, nije mogao izgraditi za dan, pa je od početka 2001. konstantno rastao, napredovao, i uz domaću dominaciju počeo donositi i evropske uspehe. Drugi deo tog uspeha, odnosno drugi deo tog Sistema, ležao je u tome što je on bio prilično zatvoren – i da nije baš svako mogao znati šta se tačno u njemu dešava.


Usledilo je, nažalost, doba Malih ljudi i loših Đaka, sa velikim torbama punim para i laži, gospodara medijskog neba pa samim tim i javnog mnjenja ove jadne Srbije, koja je dopustila aparthejd prema svom najuspešnijem kolektivu. To doba lažnih heroja i podguznih muva, donelo je i pojavu internet insajdera (čast izuzecima), do zuba naoružanih pomenutim lažima i (obećanim) novcem, što je od onog - i dalje prilično zatvorenog Sistema, stvorilo neku vrstu Velikog Brata u kojoj se naš klub nije najbolje snašao.


Prethodnih par godina sam, bacajući pogled na razne forume, primetio neverovatan - i za mene nesnosan broj laži o čoveku koji je glavni lik ovog teksta. Oglašavao sam se na jednom od njih, ali igrom slučaja to je bio forum na kome se Dule najmanje pljuvao. Bez neke jasne koncepcije i detaljne dokumentacije, navešću samo par čestih zabluda koje se uporno poturaju i forsiraju, i kao što to biva sa mnogim lažima koje se ponove po hiljadu puta, u glavama ljudi postanu nepobitne istine… Počev od toga kako je to sujetna, paranoična i loša osoba, pa do toga kako je u pitanju šablonski trener koji ne ume da vodi ekipu bez dominantnog centra, vidi se ista ona glupa matrica o romingu sa početka prethodnog veka.


Pretpostavljam da svako ima različite kriterijume kada se odlučuje šta je dobro, a šta loše, ali ako u ovom moru lažova, prevaranata i odvratnih političara koji su preplavili našu državu, ljudi vide zlog čoveka u jednom košarkaškom treneru koji tera igrače da čitaju knjige i idu u pozorište (doduše, ponekad i opsuje) – onda mene čudi kako situacija na ovim našim prostorima nije kudikamo bolja…


Što se drugih zabluda tiče, o trenerskom šablonu i zastareloj filozofiji, samo bih uputio ljude na youtube linkove iz, recimo, sezone 2008/09, kada je Dule napravio pravi trenerski presedan i mini-revoluciju sastavivši ekipu gde je četvorka visa od petice, a trojka od četvorke. Ili na utakmicu protiv Makabija u Ganu ‘88e i čuvenu zonu ‘’gde Divac čuva njihovog pleja’’. Koliko njegova filozofija ne može da živi bez dominantnog centra, videlo se i u prve dve godine nakon Moskve. 3/6 osvojenih trofeja, ako one u Kupu označimo kao nebitne, dobijamo 3/4 bitna trofeja, gde nam je taj četvrti izmakao onim čudesnim šutem Nolana Smita, verovatno najlošijeg šutera u tom trenutku na terenu. Usput su padali i giganti poput CSKA, Fenera i Makabija…


DOLINA GLADI Da se razumemo, meni su u čitavoj ovoj priči oko NEPRODUŽAVANJA UGOVORA (iako bi mnogi voleli da je u pitanju bila SMENA) najtrofejnijem treneru u istoriji Partizana, najmanje krivi političari, jer su to po pravilu ljudi bez identiteta, bez morala, bez dostignuća, čija se škola uglavnom svodila na to da nauče da plivaju niz reku… Ne interesuju me tamo neki preletači, konformisti i ljigavci kojima Učitelj daje domaće zadatke, čak i u njihovim godinama...


Istinski boli činjenica da su za Duleta jedino glas digli stranci, narandžasti brat Bertans i francuska braća (kojima bih ovom prilikom poželeo zlato na EP). Pitam se samo, gde su svi oni kojima je general Dule, ne plašeći se poraza, davao lopte u ruke da rešavaju utakmice, gde su oni koji su se vraćali kući podvijenog repa iz inostranstva, na RESET kod profesora Duleta… Gde su oni koji su bili – i koji bi ostali – TRINAESTA PRASAD, da se majstor Dule nije vratio sa prinudnog rada u Moskvi... Oni zbog kojih je doktor Dule u sred noći budio pola Beograda tražeći razne masti… Gde su svi oni kojima je zli Vujošević barem profesionalno značio, ako ne već lično… a bilo ih je, bogami, baš mnogo. Zašto bre ćutite? Ili kako bi to Božo K. formulisao – Ima li ovde još partizana?!


Posebna priča su moralisti koji niču ovih dana kao pečurke posle kiše, podsećajući na neke pređašnje Duletove izjave o novcu i moralu... Ja bih da podsetim tu grupaciju moralnih giganata da Dule nikada i nigde nije izjavio da igrač MORA da oprosti klubu dugove, nego da se to sve može rešiti i na drugi, lepši način – u krugu porodice. Podsetio bih i da Dule nije poput nekih napustio klub u sred najteže sezone u istoriji kluba, već je KLUB NAPUSTIO NJEGA, 20 dana pred početak nove, još teže sezone. Isto tako, klub nije mogao da zaradi na njemu - kao na pojedinim igračima koji su nas na nagovor menadžera ostavili na cedilu, a dali smo im sve što smo imali – ljubav, podršku, minute na parketu, NAPREDAK… Zbog svega toga bih zamoleo te latentne partizanovce, loše analitičare i još gore hroničare, da ostave nas derviše i čuvare vatre na miru, i da poručim da se Dule neće dati pasjim sinovima…


ŠTA I KAKO DALJE? To je pitanje koje bih postavio pre svega Grobarima kojima je ‘’Partizan Iznad Svih’’. Jer, ako je to slučaj, zašto podržavaš (ili olako prelaziš preko toga, svejedno) smenu najtrofejnijeg trenera u istoriji Partizana, i njegovu zamenu trenerom koji nikada nije vodio samostalni trening? Da se razumemo, Peru Božića obožavam kao čoveka, ličnost, voleo sam ga i cenio kao igrača, i ne isključujem mogućnost da se iz njega izrodi neki novi Želimir Obradović, ali u ovoj situaciji mi je nejasna strategija da menjaš trofejnog trenera početnikom, kome bi još par godina uz Duleta predstavljalo neprocenjivo iskustvo… U situaciji kada nemaš tim i pare, neophodan ti je iskusan i namazan trener, a ne početnik. Tim pre što se taj iskusni trener javno ponudio da radi praktično besplatno, a to je prilika koja se ne ispušta, poput NBA asa tokom lock-outa…


Ne mislim da stvari u KKP ne mogu krenuti na bolje, možda se Pera Božić zaista pretvori u ovovekovnu verziju Željka, a Žare Đurišić nas iz Amerike počasti sa par odličnih crnaca… Možda ćemo imati jači UO, više sponzora, jaču logistiku, nešto brojniju ali svejedno beznačajnu političku pozadinu, ALI… moje neko mišljenje je da je to malo verovatno, da nas čeka par teških godina koje ćemo završavati gledajući u leđa gradskom rivalu, a tek onda će se videti koliko je viteška i herojska bila minula sezona, i koliko je osporavani Dule zapravo dobro vodio ekipu...


Lično, mislim da nikada neću oprostiti određenim ljudima – ne to što je on otišao – nego način na koji je otišao. Pomenuo sam to nekoliko puta u ovom tekstu, ali ću ponoviti i hiljaditi put ako treba, da pričamo o najtrofejnijem treneru u istoriji Partizana, čoveku koji je samo pretprošle sezone, uz sopstvene zdravstvene probleme i brojne timske povrede, uspeo da pobedi Željka Obradovića (8 titula Evrolige), Etorea Mesinu (4 titule Evrolige, a trenutno je prvi pomoćnik verovatno najboljem treneru na svetu – Gregu Popoviču), i Dejvida Blata (1 Evrolig, finalista NBA lige). Debeli je veliki Pobednik, i zaslužio je da se trijumfalno povuče – kada oseti da u njemu više ne gori ona potrebna vatra, i kada bude siguran da iza sebe ostavlja zdrav i čvrst Sistem, znanjem i hrabrošću potkovanog naslednika i onu čuvenu Sinergiju sa tribinama Pionira…


Pišem ovo slušajući novi album Iron Maidena – koji je fenomenalan – i nestrpljivo čekajući start nove NFL sezone, želeći da na taj način i simbolično integrišem one najbitnije stvari i ljude koji su mi još od malih nogu donosili toliko radosti. Ostaje žal što nisi ‘’napustio crkvu kada hor najlepše peva’’, ali znaj da ima nas koji ćemo ti uvek klicati, Vujoševiću Duško… Imao si se rašta i roditi…’’Jedina moja strast bejaše taj mučni, zanosni i misteriozni zanat revolucionara.’’

HCLO

Митке
Па шта сас, да му се најебем мајке миле, и онда смо као квит? Видиш да је болестан лик и да не може да поднесе да губи у било чему. А тему је прихватио као да му је ћаћевина. Кад он код нас на тему дође да сере, то је ок. Кад ми дођемо да причамо о реалном стању, тад почне да трипује глупости и вријеђа. Види се да је ненормалан лик, шта друго да му кажем. Мој стил није да се надлајавам са таквима. Њима на част.

ali ako u ovom moru lažova, prevaranata i odvratnih političara koji su preplavili našu državu, ljudi vide zlog čoveka u jednom košarkaškom treneru koji tera igrače da čitaju knjige i idu u pozorište (doduše, ponekad i opsuje)

лол. мурић је подојен курцем и то комбинацијом црначко-најковском. него се сељачио у дербијима па зато. а мислим да се по начину мог и твог постовања види ко је психички у бољем стању

ma to je fakat, al ipak je deo "Duletove ere" koja je napokon zavrsena. A jebes ti taj kraj ere kad ima prezivelih. A jeste se seljacio u derbijima. Mada, meni nikad oni koji su nadojeni kurcem nisu smetali u derbiju. Njih sam voleo. Nesto tipa kao Vuk Radivojevic. Pregotivna glava. Toliko bezopasan da ti dodje da ga kloniras 12 puta i ubacis u protivnicki tim za derbi