KK Partizan
Rekli o sajtu
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Која њиварска фаца
http://s.tf.rs/2013/01/04/Vladan-Tegeltija.jpg
haha faca prodajem džak paprika na vrhu paprike unutra cigle
A nijedan igrač iz Cedevite nije u idealnoj postavi ABAE.
Nije Nurkić?
Jel mu još grudvaju decu? Ono beše "NAPUŠTAM EMISIJU DECU MI RANE SNEGOOOM"...
Utakmica kakvu smo kad-tad ponovo morali da izgubimo. Nakon Olimpijakosa u Parizu, izgubili smo na najteži mogući način u Beogradu.
Čini mi se da je jedna era završena. Nešto što niko nikada na ovim prostorima nije imao, za nas je bilo prelepo i sada je tome kraj. Novi početak ne znam kada će doći. Možda se oporavimo jako brzo, a možda će trebati par godina da se vratimo u život.
Možda je vreme za vas mlađe malo da vidite kako je nama bilo u nekim godinama kada nije bilo Evrolige, kada nije bilo trofeja, kada su ga uzimali Zvezda ili Budućnost. Doduše moram priznati da toga nije baš puno bilo i skoro sve godine mog života i praćenja košarke Bogovi smo bili mi, ali bila je i po koja loša. Sada će nam sledeća biti takva.
Harali smo, objasnili i doživeli najlepše trenutke i ne ljutim se ni na jednog igrača niti na bilo šta. Ne žalim ni za čim. Ponosan sam na KK Partizan i jedne od najlepših trenutaka u životu koje mi je taj klub podario. Ponosan sam na sve ljude koji su preko deceniju činili da svi mi uživamo u najlepšim i najboljim utakmicama svake godine. Ponosan sam na tim koji je 12 puta bio prvak zemlje za redom, preko deceniju igra Evroligu, na najboljeg trenera Evrope za 2010. godinu, na Kecmanovu trojku, na pariz, na pobede nad Barsom, Makabijem, CSKA, Olimpijakosom, Panatenaikosom, Realom, Fenerbahčeom i mnogim drugim velikanima Evropske košarke, na utakmice protiv NBA timova, na prvo mesto u regionu 6 puta, na pobede u Derbijima, na Novicu, Berića, Gista, Bertansa, Rašića, Marića, Pekovića, Vladu jovanovića, Pavlovića, Drobnjaka, Bogdanovića, Vardu, Lasmea, Hausa, Šćepanovića, Vujanića, Tepića, Perovića, Hausa, Krstića, Čanka, Robertsa, Veselog, Lučića, Avdalovića, Tripkovića, Božića, Ostojića, Kamingsa, Lončara, Milosavljevića, Palasija, Mačvana, Lovernja, Vestermana i Duleta Vujoševića, na Novicinu promašenu trojku protiv PAO-a, na Novicinu pogođenu trojku protiv PAO.a, na nosvojivu tvrđavu, na najbolje navijače i najbolje navijanje preko decenije u Evropi, na "Kada ne budeš prvi ti", na "Da volim Crno Bele", Na "Tararatata napred Partizan" u momentu kada smo izgubili 25 razlike od Makabija, na čestitku Jasikivičujsa nakon pobede nad Fenerom, na Pionir i Arenu, na "Saće Stoka da vas nabije", na tromeč protiv Taukeramike gde su nas sudije odvojile od F4, na najmlađi tim sa najmanjim budžetom, na stotine srpskih zastava u utakmici protiv Efesa na dan kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, na okrenutih 29 poena razlike protiv Makabija u Izraelu, na to što sam bio među 22567 navijača u Areni, na pokušaj obaranja zvučnog rekorda, koji nam je zamalo izmakao, ali smo opet bili glasni koliko i mlazni motor aviona, na Đorđevićevu trojku koju sa 12 godina nisam skroz tada razumeo, Na Harisa Brkića, na 41 razlike, na klub koji je dao najviše igrača u NBA ligu posle univerziteta Severna Karolina, na Časove ljubavi i na sve ono što pokušavaju da nam ospore, a čisto je kao suza.
Najveći smo klub regiona i nije me briga što će možda dve, tri godine da budu teške, što počinjemo sve iz početka, jer nam nije prvi početak, a svi ovi momci koji su i večeras dali sve od sebe, zaslužuju moj aplauz i večno poštovanje za borbu, za sve lepe trenutke, pa i ove tužne jer i oni čine ljubav i mit o Partizanu, klubu koji je sa pravom nazvan čudom i koji je dragulj jednog od naših najtrofejnijih sportova, koji nam je uvek donosio radost.
Tužan sam, ali me ovaj poraz čini navijačem Partizana još većim nego pre nekoliko sati i jedva čekam već za koji dan novu utakmicu Košarkaškog Kluba Partizan, najvećeg i najuspešnijeg srpskog kluba u proteklih nekoliko decenija.
Momci glavu gore i moje poštovanje. PARTIZAN JE POBEDNIK ZA NAS!
СРЕТЕН НУРКИЋ, ПЕНЗИОНЕР.
Ja sam iz Banja Luke RSrbske , i vec uvjek navijam za Srbiju Zvjezdu i Partizan sve sta je Srbsko , ali kad vidim kako se svoji Srbi Partizan , Zvjezda raduje protiv svog naraoda sto su izgubli , i navijaju za protivnika ...mogu samo rijeci
Da ste jadna zemlja i da ce to uvjek tako ostati ., onda stvarno cu navijati Za Borac Banja Luku i za Bosnu ... Oni makar svoju zemlju vole i svoju ekipu ...jadna Srbija jadna .....
Čini mi se da je jedna era završena. Nešto što niko nikada na ovim prostorima nije imao, za nas je bilo prelepo i sada je tome kraj. Novi početak ne znam kada će doći. Možda se oporavimo jako brzo, a možda će trebati par godina da se vratimo u život.
Možda je vreme za vas mlađe malo da vidite kako je nama bilo u nekim godinama kada nije bilo Evrolige, kada nije bilo trofeja, kada su ga uzimali Zvezda ili Budućnost. Doduše moram priznati da toga nije baš puno bilo i skoro sve godine mog života i praćenja košarke Bogovi smo bili mi, ali bila je i po koja loša. Sada će nam sledeća biti takva.
Harali smo, objasnili i doživeli najlepše trenutke i ne ljutim se ni na jednog igrača niti na bilo šta. Ne žalim ni za čim. Ponosan sam na KK Partizan i jedne od najlepših trenutaka u životu koje mi je taj klub podario. Ponosan sam na sve ljude koji su preko deceniju činili da svi mi uživamo u najlepšim i najboljim utakmicama svake godine. Ponosan sam na tim koji je 12 puta bio prvak zemlje za redom, preko deceniju igra Evroligu, na najboljeg trenera Evrope za 2010. godinu, na Kecmanovu trojku, na pariz, na pobede nad Barsom, Makabijem, CSKA, Olimpijakosom, Panatenaikosom, Realom, Fenerbahčeom i mnogim drugim velikanima Evropske košarke, na utakmice protiv NBA timova, na prvo mesto u regionu 6 puta, na pobede u Derbijima, na Novicu, Berića, Gista, Bertansa, Rašića, Marića, Pekovića, Vladu jovanovića, Pavlovića, Drobnjaka, Bogdanovića, Vardu, Lasmea, Hausa, Šćepanovića, Vujanića, Tepića, Perovića, Hausa, Krstića, Čanka, Robertsa, Veselog, Lučića, Avdalovića, Tripkovića, Božića, Ostojića, Kamingsa, Lončara, Milosavljevića, Palasija, Mačvana, Lovernja, Vestermana i Duleta Vujoševića, na Novicinu promašenu trojku protiv PAO-a, na Novicinu pogođenu trojku protiv PAO.a, na nosvojivu tvrđavu, na najbolje navijače i najbolje navijanje preko decenije u Evropi, na "Kada ne budeš prvi ti", na "Da volim Crno Bele", Na "Tararatata napred Partizan" u momentu kada smo izgubili 25 razlike od Makabija, na čestitku Jasikivičujsa nakon pobede nad Fenerom, na Pionir i Arenu, na "Saće Stoka da vas nabije", na tromeč protiv Taukeramike gde su nas sudije odvojile od F4, na najmlađi tim sa najmanjim budžetom, na stotine srpskih zastava u utakmici protiv Efesa na dan kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, na okrenutih 29 poena razlike protiv Makabija u Izraelu, na to što sam bio među 22567 navijača u Areni, na pokušaj obaranja zvučnog rekorda, koji nam je zamalo izmakao, ali smo opet bili glasni koliko i mlazni motor aviona, na Đorđevićevu trojku koju sa 12 godina nisam skroz tada razumeo, Na Harisa Brkića, na 41 razlike, na klub koji je dao najviše igrača u NBA ligu posle univerziteta Severna Karolina, na Časove ljubavi i na sve ono što pokušavaju da nam ospore, a čisto je kao suza.
Najveći smo klub regiona i nije me briga što će možda dve, tri godine da budu teške, što počinjemo sve iz početka, jer nam nije prvi početak, a svi ovi momci koji su i večeras dali sve od sebe, zaslužuju moj aplauz i večno poštovanje za borbu, za sve lepe trenutke, pa i ove tužne jer i oni čine ljubav i mit o Partizanu, klubu koji je sa pravom nazvan čudom i koji je dragulj jednog od naših najtrofejnijih sportova, koji nam je uvek donosio radost.
Tužan sam, ali me ovaj poraz čini navijačem Partizana još većim nego pre nekoliko sati i jedva čekam već za koji dan novu utakmicu Košarkaškog Kluba Partizan, najvećeg i najuspešnijeg srpskog kluba u proteklih nekoliko decenija.
Momci glavu gore i moje poštovanje. PARTIZAN JE POBEDNIK ZA NAS!
Makaron, a sad? Nisam najgori... heheheh!
https://pbs.twimg.com/media/BmGSRaeCAAAFZYU.jpg
jebo te zivot :(
;(((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((
:(
Džoni sve je to lepo ALI NOLAN SMIT UVALI VAM KIT
tl;dr
Sutra kad se smirim pa cu da citam sta si sve isplak'o. Meni je zao sto moram da priznam da Dule ipak nije na svom nivou, mnogo ga je poremetila bolest i ne ume da se snadje. A samim odlaskom Duleta ovako oslabljen Partizan ce dodatno oslabiti do tacke kad postaje kriticno.
Čini mi se da je jedna era završena. Nešto što niko nikada na ovim prostorima nije imao, za nas je bilo prelepo i sada je tome kraj. Novi početak ne znam kada će doći. Možda se oporavimo jako brzo, a možda će trebati par godina da se vratimo u život.
Možda je vreme za vas mlađe malo da vidite kako je nama bilo u nekim godinama kada nije bilo Evrolige, kada nije bilo trofeja, kada su ga uzimali Zvezda ili Budućnost. Doduše moram priznati da toga nije baš puno bilo i skoro sve godine mog života i praćenja košarke Bogovi smo bili mi, ali bila je i po koja loša. Sada će nam sledeća biti takva.
Harali smo, objasnili i doživeli najlepše trenutke i ne ljutim se ni na jednog igrača niti na bilo šta. Ne žalim ni za čim. Ponosan sam na KK Partizan i jedne od najlepših trenutaka u životu koje mi je taj klub podario. Ponosan sam na sve ljude koji su preko deceniju činili da svi mi uživamo u najlepšim i najboljim utakmicama svake godine. Ponosan sam na tim koji je 12 puta bio prvak zemlje za redom, preko deceniju igra Evroligu, na najboljeg trenera Evrope za 2010. godinu, na Kecmanovu trojku, na pariz, na pobede nad Barsom, Makabijem, CSKA, Olimpijakosom, Panatenaikosom, Realom, Fenerbahčeom i mnogim drugim velikanima Evropske košarke, na utakmice protiv NBA timova, na prvo mesto u regionu 6 puta, na pobede u Derbijima, na Novicu, Berića, Gista, Bertansa, Rašića, Marića, Pekovića, Vladu jovanovića, Pavlovića, Drobnjaka, Bogdanovića, Vardu, Lasmea, Hausa, Šćepanovića, Vujanića, Tepića, Perovića, Hausa, Krstića, Čanka, Robertsa, Veselog, Lučića, Avdalovića, Tripkovića, Božića, Ostojića, Kamingsa, Lončara, Milosavljevića, Palasija, Mačvana, Lovernja, Vestermana i Duleta Vujoševića, na Novicinu promašenu trojku protiv PAO-a, na Novicinu pogođenu trojku protiv PAO.a, na nosvojivu tvrđavu, na najbolje navijače i najbolje navijanje preko decenije u Evropi, na "Kada ne budeš prvi ti", na "Da volim Crno Bele", Na "Tararatata napred Partizan" u momentu kada smo izgubili 25 razlike od Makabija, na čestitku Jasikivičujsa nakon pobede nad Fenerom, na Pionir i Arenu, na "Saće Stoka da vas nabije", na tromeč protiv Taukeramike gde su nas sudije odvojile od F4, na najmlađi tim sa najmanjim budžetom, na stotine srpskih zastava u utakmici protiv Efesa na dan kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, na okrenutih 29 poena razlike protiv Makabija u Izraelu, na to što sam bio među 22567 navijača u Areni, na pokušaj obaranja zvučnog rekorda, koji nam je zamalo izmakao, ali smo opet bili glasni koliko i mlazni motor aviona, na Đorđevićevu trojku koju sa 12 godina nisam skroz tada razumeo, Na Harisa Brkića, na 41 razlike, na klub koji je dao najviše igrača u NBA ligu posle univerziteta Severna Karolina, na Časove ljubavi i na sve ono što pokušavaju da nam ospore, a čisto je kao suza.
Najveći smo klub regiona i nije me briga što će možda dve, tri godine da budu teške, što počinjemo sve iz početka, jer nam nije prvi početak, a svi ovi momci koji su i večeras dali sve od sebe, zaslužuju moj aplauz i večno poštovanje za borbu, za sve lepe trenutke, pa i ove tužne jer i oni čine ljubav i mit o Partizanu, klubu koji je sa pravom nazvan čudom i koji je dragulj jednog od naših najtrofejnijih sportova, koji nam je uvek donosio radost.
Tužan sam, ali me ovaj poraz čini navijačem Partizana još većim nego pre nekoliko sati i jedva čekam već za koji dan novu utakmicu Košarkaškog Kluba Partizan, najvećeg i najuspešnijeg srpskog kluba u proteklih nekoliko decenija.
Momci glavu gore i moje poštovanje. PARTIZAN JE POBEDNIK ZA NAS!
http://www.reactiongifs.com/wp-content/uploads/2013/05/didnt-read.gif
Dzoni, sjebo si i dionisija
A koliko ste izasrali u medjuvremenu, SIKTER CIGANI I KARABURMANI S TEME, KUSH!
JA SAM BLU JUNJN
lorde
probaj ovde
objavljuju tekstove i ovima što ne umeju
važno da se trude
Za razliku od vas koji nikada i niste imali šta da gledate, a već juče ste pričali kako više nećete gledati košarku pljujući sve od uprave do igrača, ja mog Partizana volim još više i još više volim svakog igrača koji je igrao večeras za KK Partizan.
Vi to ne možete da razumete jer vaš klub ne postoji, a i kada je postojao ništa nije uradio, pa navijate za drugi koji takođe nikada ništa nije uradio.