Čudne navike, osobine
Rekli o sajtu
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Пре него што ставим залогај у уста, отворим уста! Увек обвам и везујем десну патику, чарапе не скидам сем кад је лето (да не идем са чарапама и папучама) , кад идем да спавам, и кад се купам!
Пре него што ставим залогај у уста, отворим уста!
Fascinantno!
Била идентична оваква тема, али ајде.
Пироман сам, то не проваљује много људи, јер гледам да се клоним предмета који производе ватру. Ипак, несвесно, кад седим с неким ко пуши, ухватим себе како му дркам упаљач или шибице. У школи сам неколико пута запалио нешто и уживао да гледам како се труде да угасе то. Али, то је из зајебанције било више, знао сам да ће лако да угасе.
Одлепљујем налепнице с пивских флашаиз којих у том тренутку пијем. Ове нове флаше Лав пива ми дођу скроз оргазмичне, јер се налепница лепо одлепи и не остане ништа на стаклу, нарочито кад је ладно пиво и мокро од конденза. Мрзим, али МРЗИМ кад почнем да одлепљујем и неће да се одлепи људски, и остаје папир на стаклу.
У стању сам да рокнем човека циглом у вугла кад ми из зајебанције одвеже пертлу. Пар пута сам много испиздео на другара из клупе у средњој.
Уживам у звуку цепања папира.
Шетам док перем зубе, ма колико купатило било мало. Понекад изађем из купатила и шетам по стану док перем зубе.
Страшно се изиритирам кад има много људи иза мене или око мене. У школи и на факсу сам увек преферирао да седим позади. Не прија ми кад људи могу мене да виде, а ја њих не, осетим како немам контролу над ситуацијом и погубим се. Зато гледам да имам што мање људи иза леђа. Кад сам у кафани, увек гледам да седнем до зида или у неки ћошак, мрзим столове који су у средини и на пролазима. У случају да ипак седнем за такав сто, не могу да се сконцентришем на разговор са саговорником, унервозим се, колутам очима, гледам око себе нон-стоп.
Алергичан сам на људску глупост, затуцаност и неукус. Кад ми неко кога иначе готивим прича како се одушевљава неким шит стварима, понављам у себи мантре за смирење, да се не бих посвађао, пошто сам свадљиве природе. Хтео сам да купим бројаницу за ову сврху, али код нас изгледа можеш само бројанице с крстовима да купиш. Па, ако неко зна где има да се купи без крста, нека ми каже. Унапред захвалан.
Гледам људе у руке, то је једна од првих ствари које приметим. Не волим дебеле, свињске прсте код људи. Гледам људе и у чибуље. Кад имају изражену мајонезару на фаци, морам да је гледам кад ме гледа. Такође, гледам у људе с необичним фацама и којекаквим аномалијама у изгледу. Знам да је крајње некултурно, али ме вуче.
Кад се упознајем с неким, у 90% случајева не запамтим име, јер се ваљда усредсредим на руковање, начин на који се та особа рукује и неке споредне ствари.
Кад хоћу да се смирим, пустим неку жестину од музике. Филмови са бруталним насиљем ме такође смирују.
Сетићу се још нечег, знам да има нешто кључно.
Ја кад идем улицом, а неко иде у мом правцу, увек замислим једну тачку на средини (између те особе и мене), која је као имагинарни циљ, и трудим се да први стигнем до те тачке. Као неке трке, јелте.. Понекад и зачиним и кажем себи ''ако стигне пре мене, звекнуће ме аутобус првом приликом'', и онда морам да пожурим јбг..
Aaaaaaaa, Buksno, to i ja radim!!!!!!!
prvo operem zube, pa onda isperem četiku i lepo osušim (onu dršku) onda time zakačim kosu i onda se umijem. skoro nikad ne koristim šnalu. uvek četkicu za zube. a preko dana olovku.
p.s. džimi,
kažu da sexualno isfrustrirane osobe skidaju nalepnice sa raznih flaša. samo kažem šta sam čula.
a imaš da kupiš brojanice sa drvenim perlama i obične "za-na-ruku" koje 'mesto krsta imaju kružić običan.
Ja kad idem niz stepenice, onako, čiste (što je, tako reći, retkost) moram da se suljam, volim da čujem onaj zvuk škripe gume i betona.
Imam faze. U svemu, naručito u muzici i stilu oblačenja. Slusam samo jednu vrstu muzike, ili samo jedan bend. Oblačim samo farmerke, nosim samo ešarpe, koristim samo jednu nijansu senke, i td...
Mrzim dugačke čarape.
Obožavam kišu i tmurno vreme, sneg malo manje.
Grizem usnu kad sam nestrpljiva ili uznemirena.
Plašim se muškaraca sa dugim, gustim brkovima.
Volim da maltretiram ljude, najviše kad dobijam neki nalet ljubavi. Onda ih bockam, gnjavim, diram kosu, stalno ih zapitkujem, smaram... Samo što se to retko dešava, mnogo češće sam ljuta.
Umem da sviram gitaru bolje nego violinu, s tim što sam završila flautu. Violinu me je tetka učila, a ja je nisam volela, pa nisam ni vežbala. Gitaru me naučili najbolji drugovi, pa bi svirala nešto kad bi otišla kod njih. Ali čisto sumnjam da bi sada umela nešto.
Mrzim da ja nekog zovem, preferiram da ja dobijem poziv.
Mrzim osećaj krede pod prstima.
Prestanem da slušam pesmu kad joj napamet naučim tekst. Mislim, ja je idalje volim, ali nije mi na plej listi.
I ja volim zvuk cepanja papira.
Navijem sat da mi zvoni pola h ranije, da bi se probudila na vreme.
Neke životinje su mi bile draže od većine ljudi.
Bez narukvica, sata, ili mog prstena se osećam k'o gola.
Nemam svoje slike, osećam se narcisoidno kad imam samo svoju sliku. Imam slike sa prijateljima, ali samo svoju, ne.
Preferiram muziku u kojoj se baš dobro čuje bas, ili bubnjevi. U stvari, volim muziku u kojoj se oseća ritam. To može da se postigne i drugim načinima.
Ih, koliko sam ja čudna, mogla bi toliko toga da napišem. Kad se setim, pisaću.
ЗНао сам да нисам једини :))))
imam visok prag tolerancije, a to me nervira u pičku materinu.
A znaš šta još? I kada idem uporedo sa nekime, trudim se da prva stignem do zamišljene crte...
Чуо сам и ја нешто слично.
То за руку. Где?
Oću i ja to...
ne preporučujem nikako.
A da, stalno vidim nešto dobro u ljudima, toliko dobro da me to tako nervira, kao da me izjeda. Ja sam ćerka zla, očigledno.
Što?
jer ponekad prelazim preko nekih stvari preko kojih ne bih smeo,ako me razumeš. ali svakog pre ili kasnije stigne neka pravda,if ju nou vot aj min:)
Некад ми је стварно пренапорно да гледам људе у очи док причам с њима.
Обожавам да гледам горе док ходам. Открије се много занимљивих ствари. И некако су личније, мало ко зна за њих. Већина људи док хода гледа право испред себе или корача обореног погледа.
Kad kupujem nešto, naročito kada kupujem novine, uvek uzimam iz sredine. Nikad, ali nikad ne uzmem prve i poslednje. Osim u slučaju kad ima samo dva primerka. To se pogotovo odnosi na novine, sveske...
Увек поједем десерт пре главног јела.
Не памтим имена људи при упознавању.
Док се концентришем, морам да ходам, тако да кружим око стола често док бубам.
Не могу да спавам дању, колко год да сам уморан.
Волим да се успавам уз музику.
Док кафу пијам са сасвим мало шећера, млеко и чај пијем са минимум 3 кашичице.