Prijava

U krevetu, nisam bio u stanju da ustanem do wca

По сиротињи.

Подсети ме ово кад сам једном пишао на цигане. Тачније на њихову шатру. Пре једно 7 година, одвалили се ја и два ортака као мајке и остали без пива, а хтели још да пијемо. И налетимо на ганци свадбу у шатору, насред неке уличице и падне нам на памет да упаднемо и да пијемо. И ортак приђе неком матором циги који цирка сам за столом и пита га ко се жени, а овај ће њему ''Шта те тебе боли курац ко се жени?'' И одемо иза шатора и испишамо им се на шатор тако да се сва пишаћка слила унутра. Приде смо им узели троугао (а био неки фенси троугао, вероватно од мерџе) који су ставили на улицу да преусмере саобраћај, и бацили га у контејнер. Пијани ретарди.

ахахахахахахахахаха

У порти (јебига, ту се цугало, док поп није поставио рефлекторе, мор'о сам негде и пишати), у веш машину ( ту сам морао, само да видим да ли се могу сагети и из лежећег положаја пишати у бубањ), пијан. Затим на споменике у градском партизанском гробљу, комшији трозубом Раду у ципеле, по вратима станова у мојој згради, у саксије мушкатли на балкону, по клупама око средње школе, састајалиште локалних дрипаца, по чесмама у вецеу тржног центра ТОМ на Палама, а кад сам био мањи, редовно сам пишао у каду, не знам зашто.

Moracu na policijsku stanicu da se ispisam jednom...

Ja sam jednom pišao u pisaor.

Dzimi bukvalno pisao po sirotinji

Trg Partizana u Uzicu + Trg Republike u Beogradu. Ovo prvo tokom restrikcija, pa je bio mrak, ovo drugo tokom jedne nove godine, kad nije moglo od guzve da se dise, pa se moralo improvizovati. Manje uspehe necu ni navoditi.

Sad za Novu u Lukovskoj Banji, u bazen sa ivice. Bio pijan k'o svinja - trovali nas nekom tozovačom, nisam znao 'de bijem do juče. :)

Ja zapiš'o zid u Veneciji, u sred bela dana. I to zid od javnog WC-a, zato što mi baja pred nosom zatvorio dotični.

U fontanu za novu godinu sad, tamo kod doma sindikata, nije bilo mnogo ljudi a bio sam samo cirke nego, morao sam negde, zamalo da se uneredim i sve to po farmerkama i cipelama.

U supu dok sam isao u srednju, bio ogroman lonac, kontam da je najmanje dvajes ljudi probalo.

По трансформатору, ваљда је трансформатор, оно чудо што је узидано у зграде баш у самом дну, коцкаста метална вратанца га држе (која вероватно лоше и дихтују) и има нацртану муњицу. Мада вратанца од овог чуда по ком сам ја пишао и нису била људски затворена, думрем.

У трамвајске шине. Зашто? Не знам. Дошло ми тако. Баш је фино било, могао бих опет.

Кацам био мали:
- легао сам на леђа и пишао по себи.
- на сред дневне собе
- у џезву
- у кесу, у аутобусу(касније без кесе, на под)

Ja sam se jednom popišao u Bugarsku. Ne u Bugarskoj, već u Bugarsku. Bio sam u vojsci, doveli nas da pošumljavamo planinu blizu bugarske granice, ja stao na granični kamen i pššššššš. Sad, da me neki bratko snajperista video, da li bi mi sasuo metak u čelo, ne znam.

jedan moj ortak pišao u tzv, muzlicu, i to punu svježe pomuženog mlijeka... ja inače mnogo volim da pišam na otvorenom: iza kuće, u parku, pored puta i sl.

са моста, у Нишу, код тврђаве.