Branko Miljković
Rekli o sajtu
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.
Валдемаре човече имаш ПВТ још од јуче, не кулирај!
Ne kuliram, nisam video, sad ću...
Umesto biografije:
Rodio sam se od jutros, uprkos svim
podacima o meni,
a ipak stariji sam, od jutra i od sutra
i nisam zaboravio ništa što je bilo pre
moga rođenja
i sećam se svega što je bilo posle moje
smrti
i nisam kriv ni za šta što se desilo juče...
Ako hoćete pesmu
siđite pod zemlju
ali pripitomite životinju
da vas propusti u povratku.
Voleo sam je
i sreo sam je na trotoraru
onoga jutra kad sam se rodio
I bilo mi je krivo što je ona
postojala i juče.
U srednjoj sam dobio da ga recitujem, beše to Svest o pesmi.
Izabrao sam 6 strofa i sabio na takmičenju, otišao do pokrajinskog.
Koliko mi samo leži njegova poezija i takav pristup njoj. Čovek je bio genije.
Jedan maleni cvet
Jedan maleni cvet
još ni progovorio nije,
a već je znao sve tajne Sunca
i sve što zemlja krije.
Jedan maleni cvet
još nije ni prohod'o,
a već je umeo sam da se hrani
svetlošću, vazduhom i vodom.
Jedan maleni cvet
ne zna da čita i piše,
al' zna šta je život, šta je svet,
i miriše, miriše.
Ubi ga prejaka reč.
Из Реквијема (у склопу ''Смрћу против смрти''), који ми је уз Трагичне сонете врх Бранковог опуса.
Људи су мртви а не смртни
Сунце ће проћи и кроз наше очи неизмењено
Гледали смо како умиру стојећи они које волимо
сада видимо мрак који не виде слепи
склопите очи да видите оне који су
дали вечној ноћи дан својих очију
они држе земљу на леђима и
непокретне никада их стићи нећемо
о никада, никада се неће изједначити
време наше смрти и њихове
вечито бићемо раздвојени и мртви
Њааааах, знао сам да ће думре тема после две стране... а очекивао сам неке валдемарске анализе Бранкове трансцедентне поезије
ЕЛЕМ
сви мртви, где је пре мене црвени челик био,
горки сам укус твога одсуства осетио
у устима. Још ми смрт у ушима зуји
Ноћ с ове стране месеца често огрезне
у непотребне истине и одушевљена клања.
О, испод коже млаз крви моје чезне
ноћ с оне стране месеца, ноћ вишања.
Ал сва су затворена врата. Сви су
одјеци мртви. Никад тако волели нису.
Да ли ћу изненадити тајну смрти, ја жртва.
Горка суза у срцу. На кужном ветру сам.
Никад да се заврши тај камени сан
Пробудити те морам Еуридико мртва.
Џабе ти, размисли колико је Бранко разумљив некоме ко није бар загрејан за поезију и филозофију. Ене ти, "ко не слуша пјесму, слушаће олују", и "да ли ће слобода умети да пева", на то се своди. И да, "убила га прејака реч", убиле га усташе па подметнуле самоубојство. Правда за Бранка! Јбг...
Neka misle šta će s njim
Mi imamo samo reči
I divno smo se snašli u toj nemaštini
Utešno je biti zemlja
Ponosno je biti kamen
Premudro je biti vatra
Pobožno je biti ništa
Prljav od suviše opevane sume
Pesnik peva uprkos poeziji
Bez srca bez nasilja i bez žara
Kao reč koja je prebolela muziku
Sloboda je zastarela
Moje pravo ime čeka da umrem
Ptico iza sunca usred rečenice
Kojom nasilnički ljubimo budućnost
Sve izgore; to je praznik
Poslušni pepeo
Brašno ništavila
Pretvara se
Iza mojih leđa u šugavog psa
Ispred mene u žar pticu
Govori mi istinu iza leđa
Grlice
Ti si pravi naglasak umrle nežnosti
Načini zoru od našeg umora
Miris je vreme koje je posedovao cvet
Al nereč kaže
kasno
je
Necvet kaže
noć
je
Neptica kaže
plam
je
A je kaže nije
Na to ptica opsuje
Cvet kaže to je pakao
Prava reč se još rodila nije
A u vezi njegove smrti... jebi ga, veliki i prerani gubitak za Srbiju, ali barem smo doživeli da je nešto (i to kakvo nešto) ostalo iza njega!
Ја сам га увек волео што је био толико ужасно јасан и нејасан у исто време.
Pesma koja danas, nakon svega što se desilo, govori mnogo!
Evo kako je počela u dan svoje nužnosti
Sve što nema vatre u sebi sagori
što sagori postaje noć
što ne izgori rađa dan
Treba zapaliti sve što može da gori
Treba srušiti sve srušivo, sve što nije večno
Treba u svemu i posle svega pronaći nadu
Revolucijo ono što ostane je čovek
Ono što prođe je proslost
Prošlost koja ne prođe je budućnost i budnost
Svaka stvar i svaki čovek je detalj tvoje nade
Eto tako je počela u dan svoje nužnosti
Obala jednome Moru
Zvezda na poluostrvu
Rt Dobre Volje
Oivičena beskrajem
Savetuje plodovima ljubav i razum
U fabrikama ljudi konzerviraju sunce
Koje se javlja na najrazličitije načine
U plodu i kamenu podjednako
Prvi put slatko drugi put vrelo
Sada ima sve što je njeno
Na jugu More na severu oblake
Na istoku trešnje na zapadu maslinjake
I sazvežđe nad Fruškom zvezdane strofe
najlepše
U kamenu i na vodi:
Grozd je uspomena na njihov raspored
Ima svoju budućnost i njenu prošlost
Ima svoj put i njegovu istinu
Savetuje plodovima ljubav i razum
Obala jednom Moru
Zvezde na Poluostrvu
Rt Dobre Volje
Oivičen beskrajem
Tuđa presahlost bi joj izvore otrovala
Tuđe pustinje klevetaju njeno sunce i zemlju
A ona bez milosti prema onome što je stvarno
Ali ne i istinito ne prestaje da se bori
Srce njenih gradova je belo sunce svih ljudi
Ona uči gradove da budu braća Velikome Gradu
Koji venčava Šumadiju i Zagorje
Međusobno i sa budnošću
Istraživači pod zemljom u smrti vojnici i
rudari
Istraživači u vazduhu pevači i ikari
Istraživači pod vodom pesnici nesvesnoga
Tražite nađite pretražite sva blaga
Sve mogućnosti i sva imena svom Jugu
Koji savetuje plodovima ljubav i razum.
P.S. Neće niko narušiti svoj mačoizam ako kaže da voli Miljkovića! :)
Не разумем, шта, као он је био емо? Тако га схватају, па је срамота волети га?
Dalekom samoubici Samo da sam bio kraj tebe tada da recima pomilujem tvoje namrsteno cutanje, ti bi ziv bio sada. I kako nisi bio toliko jak da poverujes u dalekog mene - i ugasile su se, ugasile tvoje zene. *
Zagledace se vecernjaca u moje uglaste oci i nece naci svoj odraz izgubljeni. Neko ce tiho da se nagne nad neku pesmu u seti. Prhnuce sve tuge sto su bile u meni i pognuce glave daleki suncokreti. Ha, ovo pisah iz glave, valjda je tako.. Po secanju..
Bravo! Upravo sam to i mislio napisati! Nekad pretenciozan, a nekad, opet, toliko pragmatičan da ne postoji potreba za tumačenjem!
Nisi razumeo šta sam hteo reći. Ja njega mnogo volim i to ne krijem, međutim znam mnogo ljudi koji ga vole, no im nekako ovakva filozofska poezija deluje infantilno i zbog toga neki manje nadareni pesnici imaju bolju recepciju kod čitalaca. U suštini, to nije bitno, nemam za cilj građenje svoje slike u očima drugih.
Bog s tobom, čoveče, kako infantilno? Čovek je spojio mladost i starost, ja ne mogu uopšte da zamislim kako bi izgledala njegova poezija da je poživeo još recimo četrdeset godina... Mada mi se čini nemoguće da bi mogao živeti toliko dugo.
Ili se ja pogrešno izražavam ili me ti baš pogrešno razumeš.
Pod infantilno sam mislio pre svega previše suptilan karakter pesama, nežan iliti pederski kako je rekao jedan lik s kojim sam nedavno imao sukob mišljenja. Na to sam mislio.
Svašta od tebe, prenosiš mišljenje kojekakvih budala... Za šta se zalagao taj lik, koji mu je uzor poezije?
Infantilno nikako ne moze biti izjednaceno sa "nezno". Infantilno je - nezrelo. Ili, sto bi rekla jedna moja prijateljica: Infantilno je ozbiljna rec za neozbiljno ponasanje. :)