Mislio sam u kontekstu infantilne muškosti, neće kvazimačo priznati da voli emocije. Evo, ja sam mačo i priznajem da volim Miljkovića! :D
Mislim ipak da se formira kritična masa koja misli da je Miljković Miškovićev ili Đilasov poslovni partner, ili marka margarina.
Bahahahahhahahahahahahahhh!
Е ову песму разумем све до овог изгуби пут ако путовању смета, даље не бих знао да бекнем. Немам појма о поезији, ал' овај почетак песме је искидао (вероватно је комерцијалнији и лакше разумљив онима који нису из тог света), па ако може неко да ми каже шта мисли о овом другом делу, који ми је баш оно...мајндфак.
U pitanju je njegova opsesija pesmom o pesmi i lepotom koja je svrha sama sebi, larpurlartizam. Ne iscrpljuje se ovim, ali tu je negde. L'art pour l'art, umetnost radi umetnosti. Simbolisti ovo vole, smatraju umetnost, pogotovo poeziju, višom formom percepcije stvarnosti, i da ne tupim dalje.
Loš recitator, ali nestvarno dobra pesma, kao i muzička pozadina.
http://www.youtube.com/watch?v=ZXBPvRKo4BM
Branko je pesnik zbog kojeg sam počeo da čitam poeziju, i kao prvi uvek će imati to posebno mesto, da nije bilo njega ne bih otkrio ni druge
.
Ovih dana Branko Miljković je ponovo ubijen, u IV-1. Užas. Sramota me od svog posla.
Zasto? Sta je bilo? ...
Ma... Pokušala da sa učenicima radim njegovu poeziju. :/ A za dotično IV-1 najlepša poezija je ispisana na tiketima.
Triptihton za Euridiku
II
Na dno slepog predela gde me nema, jezoviti
gde su prizori, s one strane krvi gde voće
otrovno raste, siđoh, tamo gde uskoro noć će
pokrasti sazvežđe suza koje će u oku mi zriti.
O, u slepoočnice se svoje nastaniti.
Evo me bez odbrane ispred strašne samoće.
Ne okrenuti se ma koliko da se to hoće.
Lice bez očiju na pustome zidu biti.
Crvene ptice pevaju u mome mesu.
Crne ptice obleću oko moje glave.
Neka mi čelo bude načeto u lesu
gubom i kamenom ispod letnje trave,
ako izgubim tvoje divno lice
na ovoj gorkoj obali od mraka i groznice.
Pitala sam ih zašto se Orfej okrenuo. Da li je moguće da taj pesnik, koji se odvažio na silazak u Had, kojem je jedinom pošlo za rukom da umilostivi smrt svojom pesmom i tako izbriše granicu između ovog i onog sveta - da li je moguće da je bio toliko nekarakteran i nestrpljiv?
Mislio je da Had neće održati obećanje? Ali, šta ima Had od toga da se šali sa Orfejem, on svoju moć ne mora nikome da demonstrira.
Zašto se okrenuo? Zašto je nesiguran?
Možda je sumnjao u sebe. Možda je mislio kako njegova pesma nije bila dovoljno dobra, i da bi se uverio u svoje umeće, zato je pogledao ide li Euridika za njim. Tako mu je njegov poraz (gubitak voljene žene zauvek) ujedno i dokazao da poseduje bogovski talenat.
Sama pitam, sama odgovaram. To je poseban tip časa, uskoro bi trebalo da ga uvedu kao rubriku na formularu za pripreme.
Okrenuto se, jer nije bio siguran u sebe... Okrenuo se, jer je čovek satkan od sumnji... Okrenuo se, jer je proklet. Učinio je nemoguće i na kraju - zasrao. Prosto. Kao što je život prost, ma kakvu mu svrhu tražili i nalazili. Ma kako želeli da živimo drugačije i uzvišeno.. Zajebucne nas sitnica. Nešto u nama što ne da sreći da bude srećna. Misliš da si se sav dao ljubavi i žrtvovao sve za nju, da si veći od boga, a onda ti trenutak objasni vreme, mesto i to ko si zapravo.
Moje skromno poimanje stvari... Davno sam čitala poeziju. Davno analizirala pesme... Prerano zavlela Miljkovića. :)
Опет ја да будим тему, чини ми се да то радим узалуд, кад свако мало замре хехе
Још једна мајндфак песма, испресецана мутним афоризмима (типично ''Миљковићевски''), отворена за свакојака тумачења.
Мудрости, неискусно свићу зоре,
На обичне речи више немам право!
Моје се срце гаси, очи горе.
Певајте, дивни старци, док над главом
Распрскавају се звезде као метафоре!
Што је високо ишчезне, што је ниско иструли.
Птицо, довешћу те до речи. Ал врати
Позајмљени пламен. Пепео не хули.
У туђем смо срцу своје срце чули.
Исто је певати и умирати.
Сунце је реч која не уме да сија.
Савест не уме да пева, јер се боји
Осетљиве празнине. Крадљивци визија,
Орлови, изнутра кљују ме. Ја стојим
Прикован за стену која не постоји.
Звездама смо потиснули превару
Невидљиве ноћи, тим црње. Упамти
Тај пад у животу као доказ твом жару.
Кад мастило сазре у крв, сви ће знати
Да исто је певати и умирати.
Мудрости, јачи ће први посустати!
Само ниткови знају шта је поезија,
Крадљивци ватре, нимало умиљати,
Везани за јарбол лађе коју прати
Подводна песма јавом опаснија.
Онесвешћено сунце у зрелом воћу ће знати
Да замени пољубац што пепео одмара.
Ал нико после нас неће имати
Снагу која се славујима удвара
Кад исто је певати и умирати.
Смртоносан је живот, ал смрти одолева.
Једна страшна болест по мени ће се звати.
Много смо патили. И, ево, сад пева
Припитомљени пакао. Нек срце не оклева.
Исто је певати и умирати.
Помешана са мном
Знам ли је
Није она пролеће
Није ни зима од које ме брани
Она је вољено невреме
И већито подешавање према ватри
Поклањам јој све што научим преко дана
Закопам у њу све што преко ноћи доживим
Разна мала чудовишта несрећну спојеност
Неприкладних помисли и властиту наказност
Шта да јој обећам ако пођем
на Пут преко напорног Мора
И још тежих измишљања и полустварности
Где исто тако сигурно воде људски путеви
Омиљени део из Песме за мој 27. рођендан
Не знам да ли је овим стиховима из ''Пријатељу песнику'' мислио на то (да му раде о глави), али ми сад падоше на памет
nije mi teško da poverujem da se ipak ubio, kad pogledam samo ono pismo s prve strane, a i neke životne okolnosti, i uopšte njegove pesme, stvarno deluje kao napaćen čovek koji je definitivno bio sklon samoubistvu
Не знам, и та прича о смрти је ту само да употпуни мистерују звану Бранко Миљковић. Све има смисла, а ни за шта нема доказа.
Veoma sam tolerantan i to mi je problem. Svako mišljenje bar saslušam, koliko god ono idiotsko bilo, iako ljudi misle da se bijem za ideale.
Ne dao bog da prenosim ili usvajam, samo kao da se formira kritična masa koja to tvrdi. Ja sam svoje mišljenje o njemu u prvoj poruci izneo, nema potrebe da se ponavljam, nego samo vadimo Miljkovića iz okova stereotipa.
Rekao je da mu je Vidojković uzor u literarnom stvaralaštvu, te mislim da je to dovoljno.