Otom potop (informacije vezane za poplave)
Rekli o sajtu
U subotu, 27. novembra 2010. u Klubu studenata tehnike biće održana smotra sadržaja popularnog šaljivog sajta. Vukajlija je mesto gde se Internet zajednica okuplja kako bi na duhovit i originalan način definisala reči i izraze, sleng termine, našu svakodnevnicu i aktuelne događaje, po paroli - „Ovde možete da definišete sve ono što ste oduvek želeli, a nije imao ko da vas pita”.
Mondo · 25. Novembar 2010.
Zar ste sumnjali u Skočka?
Pa nije mogao ranije da se javi jer je držao žene i djecu u rukama, da ih zaštiti od poplave. Ozren, jebote.
Skočko đe si burek sa sirom ti jebem :*
Čujemo se ujutru od 8 časova.
Si živ skočko
Skocko, kaka je sada situvacija u doboju?
Skočko javljaj ako ti nešto treba da probamo organizovati.
Divi ga Skočko! Opaaa!
http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=271&yyyy=2014&mm=05&dd=23&nav_id=851910
На ово треба организовано отићи у што већем броју
http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=271&yyyy=2014&mm=05&dd=23&nav_id=851910
На ово треба организовано отићи у што већем броју
HAHA...pazi komentare ... SVEEE
Il je meni to od rakije sad...c
uuu, ide se na ovo.
Idem samo ako sviraju Kiki i Piloti. I Djordje David.
DESI SKOCIMISE, SKOCIMISI TE IZJELI!
Skočko živ :) Nego, ja idem samo kad bude svirala srbska majka Ceca, da me podoji kao dete žrtvu poplave.
Koliko bolesna scena. Ali jako draga.
КОМЕНТАРИ ОБЈАСНИЛИ ЛОЛОК
Skočko reka si od 8.
Vald se oporavlja od trauma
http://i.perezhilton.com/wp-content/uploads/2014/02/tumblr_m67hygavqx1qaoq6yo2_250.gif
E vako, da se javim, živ sam, zdrav sam, moji su ok.
Došla nam je struja prekjuče oko 20h.
Trenutno sam na poslu, vraćamo se lagano normalnim aktivnostima koliko to situacija dozvoljava. Ovdje imam i internet pa se mogu javiti vama, a vi onda svršavate što sam se javio i skandirate SKOČKO PARTIJA OMLADINA AKCIJA.
Šo se Doboja tiče, ako je neko ikada bio u njemu - kontam da više neće.
Grad je umro, već godinama je na samrti a sada je zvanično mrtav.
Sve što je bilo otvoreno u Doboju je prije par dana uništeno.
Šteta je totalna, negdje 95% poslovnih prostora je apsolutno devastirano.
Higijena je trenutno najkritičnija tačka.
Brda smeća se nalazi na ulicama, ljudi čiste i peru pa sve izbacuju na ulice, a dinamika odvoženja je tipa drogirani jež bez dvije noge se vraća iz podmire.
Vidjećemo, ako ne izbije zaraza ništa nismo uradili, jebiga, ipak smo mi stoka od naroda, ne možemo se skontati ni u ovom sranju.
Hirurška maska je obavezna ako hoćeš normalno disati, ja mećem i hirurške rukavice, jebem zarazi mater. Dezinfikujem se svaka 2 sata, ne želim da rizikujem.
U upravi je haos, političari su uspjeli i ovu situaciju da dodatno zaseru i zamumulje time što su se podijelili na SNSD-ovce i SDS-ovce, tako da je u gradu prvih par dana (a i sad se nazire) bilo čak DVA JEBENA KRIZNA ŠTABA! Narod je bio bez ljeba i vode zbog njihovih prepucavanja oko humanitarne pomoći.
Elem, kako je uopšte došlo do toga da u mojoj ulici teče bujica od 4 metra a da u pojedinim delovima grada imaš i duplo višu vodu?
Pa ukratko:
Voda je rasla od ponedeljka. Republička uprava civilne zaštite je u ponedeljak obavijsetila lokalne uprave mogućnosti poplave i da se spreme na vrijeme.Kiša je padala danima. U utorak i srijedu je palo ukupno kiše koliko padne za jedan mjesec. U srijedu završavam večernju smjenu i sa balkona svog posla vidim rijeku Bosnu, popunjava nasip, to se nije desilo nikada. Obišao sam rijeku duž nasipa i zaključio da bi Bosna mogla izliti do 5 ujutru. Odlazim na benzinsku pumpu i kupujem vodu.
Četvrtak jutro, 6 sati, stari obilazi nasip duž obale, zaključuje da je majmun ušao u tenak i da će bude katastrofa, kupuje karton mlijeka, 60 litara vode, nešto namirnica. U 8 sati se oglašavaju sirene za opasnost od elementarnih nepogoda. Mene ćaća budi u 8.30 da odvezem mercedsa na brdo.9 časova, stari javlja da će voda ubrzo, on je na poslu, da odem naći sestru i mater i da ih sklonim u zgradu. Trčim u prodavnicu, govorim ljudima koji stoje u kilometarskim redovima da voda nailazi i da se sklone, niko ne vjeruje. Stara i sestra idu do pekare u blizini da kupe leba i bureka, ja idem u apoteku po neophodne lijekove tipa kafetin, paracetamol, presing.
Njih dvije otišle u zgradu, ja ostao da gledam kako voda polako nailazi sa jedne strane, no međutim nisam primjetio bujicu koja ide duž ulice Jug Bogdana.Preskačem nekako vodurinu koja je već bila do članaka, ulijećem u zgradu, presvlačim se, sa prozora gledam kako voda nadolazi sve više i više i ajde ok, bilo je i prije poplava.
Voda ne staje, samo nadolazi, već je do kukova, skontali smo da je vrag odnio šalu i da bi mogli biti svega. Vidim komšiju koji ima rak jetre i stomu, kako se pokušava probiti kroz špic bujice, držeći kesu rukom, bujica ga nosi, jedva se održava. Obuvam patike, izlijećem u vodu, hvatam njega i pomažem mu da uđe u zgradu. Voda je već meni do pupka, podrum je cijeli pod vodom.Voda dolazi do prizemlja. Evakuišemo se iz prizemlja. Jedan komšija se zaključao u poslovni prostor, stradaju mu mašine za fotografije, nekih 100000€, neće dizađe, oće dumre. Blindirana mu vrata, ne možemo tako lako ni obiti. Ja popizdim, neće mi umirati u zgradi dok ga ja slušam kako se davi, a ne mogu ga sam upucati pičku jednu, uzimam šrafciger, čekić, pravim rupe na vratima i proguljujem nogom, lagano ali uporno. Ostavljam mu tu rupu na vratima, ako oće diziđe nek ide, boli me sad kurac.
voda je na nekih metar do plafona, isplivava i komšija, nije hteo dumre.Poslije pola sata kompletno prizemlje je u vodi i voda kreće ka prvom spratu. To veče je stagnirala. Petak smo čitav proveli u dežurstvu, ja sam organizovao krizni štab u zgradi, da dijelimo vodu, mlijeko i potrepštine. Struje nema, vode nema, komunikacije jedva rade, stari mi je u Domu penzionera sa svojim izbjeglicama, bacamo telefone u opasno štedni režim.
TO BE CONTINUED...
Leptejebo, koja je to ludnica bila tamo.
nemoguće, ali nemoguće da nisu mogli ljude ranije da obaveste. nisu hteli, isto kao i ovde