Dedine ratne price
Rekli o sajtu
Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.
Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.
Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.
Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.
Mesa jel spamujes temu ili sta
Ne spemujem, al eto da se izvini ako kvarim merak nekome.
PS
Jelena hipster
Odakle si?
Iz Velike Ivanče.
Gde si zarobljen?
U Maloj Ivanči.
Hmmm. Kad si zarobljen?
Trinaestog aprila četres prve.
Jel ti to mene malo zajebavaš? Znaš da je danas trinaesti april četres pete?
Пријатељу, хвала ти за ову причу! Најежио сам се кад сам прочитао. Као филм да сам гледао.
Сви ратовали дете му јебем. Чукундеда ратова 1912., 1913. и 1914. на Турчина и Бугара! Каже Турци су били зајебани много а Бугари чим осете густо одма беже. Метак му прошо кроз руку није мого да је користи лепо од тад.
Парадеда заробљен 1941. Мађари га водили кроз Војводину у Мађарску па Немачку, кад прелазили Тису (ваљда) била нека водурина и носила људе, од је мислио, од силне муке и пута, да се пусти и удави ал га неки ортак спасао, бодрио и прешли некако, направили људски канап, држали се један за другог, Мађари за то време на коњима прешли. Каже ко би застао Мађар га прободе копљем. И онда био у неком логору, Немачкам давали им само храну из конзерви, почели да пропадају, онда се он и пар ортака сете па направе шпорет и кували јела од оног из конзерви и други хтели да се шлепају ал курац, нису дали, направите сами. После отишо код неког газде, добро га пазио, давао му нова одела испо а преко старо да га милиција не би зезала. После рата се вратио. Матори је нешто тамо смутио, можда и дете, јер су две госпође дошле после рата близу његовог села али он рекао осталима да слажу и да кажу да он није ту или тако нешто и оне оду. Ко зна можда тамо сад имам фамилију лоло, мајку му, мој деда можда има брата или сестру, шта ако су неки буџовани и имају милионе, могу ваљда бураза да скуће. Они знају где је он, ваљда, али ми не знамо где је деда био у Немачкој, прц.
Е да, имам још једногх деду, што је тај имао приче ууу, ал био сам прилично мали кад је то причао, пробаћу да реконструишем то, мада радња је ко у филму.
ЕДИТ: И ЈОШ ЈЕДНОГ ЛОЛО. Овог мобилисали партизани кад имао 16 година. Дали му задатак да убије некох Немца и неку девојку, Он их одведе у шуму, погледа, покаже да бегају, и пуцао у ваздух.
Ma mozes nesto i da dodas :-)
Ево једна прича коју сам чуо од тетка, неки његов стриц је био главни актер приче.
Каже да су тад Швабе покупиле у селу на обронцима Мајевице све мушкарце који су били војно способни, тако тетковог оца и тог стрица. Прво су их послали у Нови Сад, па су одатле транспортовани у Аушвиц. Тетков отац се никад није вратио, а тај стриц је радио у Аушвицу на проширивању тих комплекса за мучење, тјерале их Швабе да једни другима граде улазна врата смрти. И он је успио некако да уштека кљешта. Некако је успио да се искобеља из логора и чим је ушао у прво село, замијенио је кљешта за срп, у цијело љето радио са сељацима, правећи се да је нијем. Кад је скупио новца, пјешке је кренуо кући. Замисли, од Њемачке до Мајевице, пјешке... Успут је физикалисао за храну и стигао је до куће. Када је дошао до куће, наиђе њемачка патрола са једним од четника, а он се сакрије у шталу у буре. Ови упадну, претресу цијело имање, не нађу ништа. Уђу у шталу, гледали, нису ништа нашли, и овај четник на вратима каже да му је сумњибобуре, преврне га и нађе тетковог стрица како чучи ту. Изведу га напоље и убију га Швабе као пса. Који апсурд од живота, одведу га од куће, преживи логор и пут назад пјешке, а убију га на кућном прагу...
Strasna prica covece
Potrese me
Није то фазон. А да, један ђед, добро, у сродству смо ипак, био неки чин у партизанима, о његовим делима сам сазнао преко његове жене, још жива. Каже ишла она код њега у Босну, а он тамо "саслушавао" четнике. Ваљда после наредио и стрељање...
covece on je oko 1000 kilometara prepesacio
Дуге су биле 4 године рата, Расни. Лаки, један ђед ми је имао 10 година кад је почео рат, а други је био на принудном раду у Винковцима цијели рат на жељезничкој станици.
Чукун деда погинуо негде око Албаније крајем 1916 и почетком 1917 по некоји мојој рачуници јер прадеда га никада није упознао а рођен је 1917. Прадеда је бежао код Житковца из воза који је ишао у неки логор, јебеш ли га који, он је доживео дубоку старост и умро је 2004-05, не сећам се тачно, није ми се баш напричао о томе, фин човек био. Деда се није наратовао, али причи о девдесетим, ћалету и деди уопште не знам како да почнем. Ћале је био мобилисан деведесетих и послат у Хрватску. Тамо је био 3 дана јер су се побунили у касарни да их врате кући јер их је војна полиција на препад похватала ноћу и тамо послала, а дочекао их натпис који поздравља добровољце и јер су им дали маузре из Другог светског. У међувремену деда се озбино спремао да иде да погине у рат са својим сином, од чега су га сви одговарали јер је радио на преси у фабрици филтера и отишао у инвалидску пензију јер је скоро оглувео на лево уво. Упркос томе он је спремао вунене чарапе гаће и скурње иако је тенк могао да му се пришуња, и вероватно би отишао да га ћале није предухитрио и вратио се са ''ратишта'' после 3 дана. Сви смо чекали да га мобилишу и 99, али се касније испоставило да је неки тамо лик у војном одсеку дао све од себе да што мање људи из краја оде у рат и да је искористио свеопште расуло у држави да што више докумената затури, хвала му на томе.
ЕДИТ: Има и приче о баби која је некако понудила себе да је Бугари закољу само спаси породицу, како је то изгледало не знам до детаља јер је све ово са дедине стране фамилија о којој баба дошљак зна више него било ко...
ЕДИТ 2: Тај чукундеда је изгинуо под скроз неразјашњеним околностима, причало се о вуковима, заседи, чак се спомињала Албанка са луком и стрелом. Иначе имам још једног деду који је радио у Немачкој, направио неку децу тамо која су само контактирала пар пута чисто име да му знају. Причао је да је био запањен јер је тек тамо видео да вода излази ''из дувар.''
O dedi bi mogao knjigu da napišem, al ova babina priča je dobra
Krenula neka od onih ofanziva po Krajini, i kaznena ekspedicija češlja teren i ubija sve na šta naleti, čaki i marvu. (Baba tad imala 16-17 godina) Zgrabi ona mlađeg brata i mater, i pobegne u neku šikaru više kuće, i tu se pritaje.
Naiđe švabo i ugleda ih, zastane malo, gleda onu muku, pokaže im da ćute i ostanu dole, rokne rafal pored njih, i ode.
Baba se seća da je imao naočale i da je tad prvi put videla tako nešto na ljudskoj glavi :)
Sad ima 84 godine, otima se još, a kad je nešto jako boli ili joj nije po volji, omiljena uzrečica joj je ''Jebo ti švabo svoju mater, kud me ostavi u životu''
Samo da se upisem, imam sta da kazem...
Moje pradede, sva cetvorica ucestvovali u Balkanskim i I sv. ratu. Ovaj caletov deda po ocu, nase prezime, pricao kako je on sa Stepom uso u "Edrene". Pre par godina nadjemo da ga Kralj Petar pominje u svom ratnom dnevniku, slucajno kupim knjigu na Oplencu.
Deda bio u zarobljenistvu, slicna prica kao i ostale gore. Kockali se u cigare dok su zatvoreni, preko dana radili kod svaba. Deda doso sa idejom da sprovede voz do njiva, vido to u dojch. Seljaci ga gledali ko budalu lolo
a pricice cemo drugi put, valjda nece da zamre tema brzo...
Moja baba (hajde smejte se malo) je rat završila u činu poručnika kao upravnik garnizone ambulante u BL. Imala i medalju za hrabrost i te munje. Ako se neko od vas seća filma Boško Buha i one bolničarke Milene što dobije beli šal na plesu od komandira čete - taj lik je moja baba u stvarnom životu.
Početkom rata upadnu ustaše u selo i krenu da kolju, nju spasi neki satnik jer je imala klinca od dve godine i bila trudna, deportuje u Jasenovac, tamo je pokrste u katoličku veru, a partizani oslobode. Baba ostavi decu kod majke, obuje opanke i spiči u drugu proletersku. Tamo upozna mog dedu koji je u partizane pobegao od žene koju su mu ujaci izabrali pa je prvi put video na svadbi. U jednoj od ofanziva on joj kaže "Milena, ako preživimo ovo, bil se ti udala za me?" Ona kaže "Bi Stevo". Rasturi ih vihor ratni, deda 1945. postane načelnik OZNE za Bihać, dobije depešu da je baba u GA BL, ode po nju i kaže "Milena, ja došo", ona kaže "Ja čekala". Još su petoro izrodili mimo onih četvoro koje su imali iz prvih brakova. Moja mati bila prva u drugom turnusu.
A tatin tata bio u CG, u Baru, čitav rat. Njegova jedina priča o ratu bila je: "Jednog dana došli Italijani i proterali žandare. Posle nam delili makarone i ulje do kraja rata." Moj stari se rodio 1945. kao četvrto dete.
Bruse bato, jel ti slavis slavu u spensu?
Ne kontam pitanje?
EDIT: Aaaa, skontao. Ne slavim, od očeve familije nemam nikog. Dedina braća su ostala u Jasenovcu, duga priča. S majčine strane su mi svi dolazili na slavu dok se nije pokazalo da mi ne misle ono što pričaju, sad slavu slavim samo u krugu najbližih, nema nas više od 15. Inače, imam dnevnu sobu od 40 kvadrata, bilo je slava da su ljudi dolazili na smenu u dve ture :)
Inače, u mom kolenu familije nas je bilo 27 klinaca :))
meni samo proslo kroz glavu koliko tetaka, ujaka i striceva, pa njiova deca itd... jedino u halu :)