NEK SADA RATNE IGRE PRESTANU, JER NIČEG NEMA U TEBI, U MENI!
Ma dobra ti je prica .
a jel mora baš dedine? el može i babine?
Мој рођени ђед је био клиња од 10 година кад је почео рат, па га је провео у талијанском конц. логору, прича оданде иде овако- Јесен 41., 'ладно, нигде хране, они оду до ограде логора и крену да показују италијанима своје стомаке, ови се расплачу и дају им своју вечеру... Ђедова браћа су обојица изгинула у партизанима, ал' то други пут.
Jesi ti služio vojsku?
Jednog dedu nisam upoznao jer je poginuo '72, drugog jesam malo, baš baš malo, jer sam imao četiri godine kad je poginuo. Tema su ratne priče, pa eto, jednu imam, nije mi pričao ali je učestvovao u njoj: dok je bio na ratištu, napravio je meni i burazu pištolje od drveta i na njima, podgrijanom žicom, ispisao naša imena. Bili smo glavne face u ulici, pored one sirotinje sa praćkama i tim munjama, iako naši pištolji nisu mogli nikakve metke ispaljivati.
Evo realnih: Moj deda mobilisan u rezervu i zarobljen 13. aprila 1941. godine. Deportovan u stalag 17a, kod Beča, Kajzerštajnbruk. Pošto je bio običan vojnik slali ga na prinudni rad (uglavnom utovar i istovar po Beču i sl.)
Jednom kad su saveznici bombardovali Nemce, naši zarobljenici se sakrili u neki podrum. Švabe ih isterale iz podruma da bi se oni sakrili. Bomba rokne direktno u podrum i sve švabe izginu, a naši jok, samo moj deda bio zatrpan i kontuzovan (posle, do smrti, imao je napade panike čim čuje bilo kakvu sirenu, pa makar i malo jaču automobilsku).
Kad su Nemci počeli da se povlače i da sele logor ka unutrašnjosti Nemačke, deda iskoristi priliku i sa par ljudi pobegne iz transporta. Onda se krili sve dok se linija fronta nije pomerila na zapad (u jednom momentu su bili na ničijoj zemlji a preko glave im leteli projektili iz kaćuša). Posle jedva izvukli živu glavu od Rusa, ovi hteli da ih hapse kao špijune, spasli se tako što je Rus uzeo dedi neki sat koji je ovaj kupio od Jevreja.
Posle svega toga, deda od iza Beča pešice došao do Budimpešte i javio se u Crveni krst. Pitao ga službenik CK:
Odakle si?
Iz Velike Ivanče.
Gde si zarobljen?
U Maloj Ivanči.
Hmmm. Kad si zarobljen?
Trinaestog aprila četres prve.
Jel ti to mene malo zajebavaš? Znaš da je danas trinaesti april četres pete?
E pa nisam ga ja ugađao.
I tako moj deda zavšio ratovanje i prvi u selu se vratio iz ropstva.
Posle je pričao da mu se Budimpešta mnogo svidela ali Beč nije, jer "ima mnogo starih zgrada".
Друга прича, ал није дедина, него деде друга из Јакова, каже Немци кад су били све било кул, чисто, никаквих проблема, дођу Руси '44., крену да силују као мутави и вешају лололо. Тај деда је тада био новорођенче, а ту се нашао неки пијани руски мајор који је хтео да кумује и понудио је родитељима да бирају између имена Борис и Сергеј (нису га могли одбити, наравно), па су изабрали Сергеј, Борис нису јел је било пуно Бугара борисова, јеби га...
Moze i od babe kako je serpom udarila po hitleru pa se on od bolova ubio i nemacka kapitulirala
Има ли ко да му је ђед био у четницима јебем вам сунце комуњарско?
МОЈИ БИЛИ АЛ НЕ СМЕМ ДА ПРИЗНАМ, ЈЕБАЋЕ МЕ МОДОВИ КОМУЊАРЕ
има, мог нерођеног комшије, контам да га је баш то ујебало
Jebi ga, mog dedu su zarobili pre nego što se biralo. A drugi deda bio klinac. Ali po babine linije smo naginjali ka četnicima.
+1
Pisaću ja ratne priče, ali iz 90ih ćaletove i stričeve, ali drugi put, sad me mrzi da kucam.
Moji prađedovi su bili u četnicima, jedan je bio klasični ozrenski komita a drugog su ufatili komunisti i strijeljali na gradskom mostu u Doboju.
ШТА КУРАЦ ГОВНО! Мој прађед био сердар у војсци краља Николе бре! Турке ћеро с крша!
Imam i ja iz 90
Е да, а деда ми ко клинац завршио код зиданог моста, ал се некако спасио, заборавио сам причу.
Brao za temu, a posto pomenu odabrane postere podjo na njih i lupih svakome minus osim onome "sine sta sam ja popio...", reko nek ide zivot, nek se penzioneri vesele. E da, da ne zaboravim, sranje tema.
рачуна се. и ја ћу да испишем за прадеду.
ево 'вако, дош'о швабо у село, поробио, и одведу људе у немачку. ваљда прво у логор да раде. углавном, прича је да је швапски војник био толико културан, није смео јабуку да убере у селу а да не пита. иначе, ово било на јелици (знате ону "на планини, на јелици, скупили се сви четници"). каже душе од људи. у логору вели да је било јебено. једва преживели. онда неки део логораша расули (јесте, један део као пепео расули, а овај други јок) по богатим домаћинствима. и прадеда научио немачки тад, радио на неком имању. дошао овде после неколико година (изгледа да је и дете оправио горе газдарици, ал' о томе није хтео да прича никад, но ови у селу сазнали из писама ваљда, ал' за то нисам сигуран) и причао како су немци за нас стварно виша раса. у штали чисто као у кући, а пут до шуме асфалтиран (у мом селу још нема асфалтираног пута) још тад, каже милина да радиш. није нека ратна прича пошто ја знам само ово, ал' јебига сад!